Beogradske reke i priobalja

[astrodule]

Taman da upropaste jednu od retkih stvari koja je ispala više manje dobro.

 

[Zuma]

Pa zelene površine i parkovi su im omiljena gradilišta. Kad kod treba doza "neke kulture" da bi se zadovoljile norme ili uglavnom opoziciona kulturna javnost, i usput održao tanki privid normalnog urbanizma, za to se koristi park ili druga zelena površina. Ili zaštićena zgrada koju ne mogu srušiti. Ne daj bože da za "tu kulturu" troše normalne građevinske placeve koje bi inače mogli prodati. A pošto nemaju predstavu kako bi "ta kultura" ustvari trebala da izgleda, sve prostore spontano pretrpavaju ili pretvaraju u kič. Oni razliku ne vide. Misle da je bolje ako svega ima više, ili ako je više, jače, bučnije ili upadljivije, pa su šanse da će se nekome dopasti veće. U retkim prilikama se slučajno desi da neki arhitekta provuče nešto što vredi samo zato što se je prvi sledeći rad drastično gori, ili da neka ortačka firma nije spremna da da ponudu, ali to je retko.

 

[Zuma]

Link na dokumentaciju.

Javna prezentacija UP parka „Ušće”

На основу члана 63. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”,

www.beograd.rs

 

[Kailan]

Размишљао сам доста о свему овоме, гледао рендере и документацију и мислим да се овде прави проблем не због самог парка већ због одсуства зеленила ван њега због којег ово делује претерано иако реално није. Да се лепо повежу расцепкани кејеви, прошири зеленило на блок 18, среди линијски парк по плану, обезбеди зеленило по граду и поред река итд. ништа од овога не би сметало. Ово је велики парк и овакав тип уређења је не само примерен за један двомилионски град већ ће бити кључан да би се од њега заправо направила оаза у коме ће и грађани и туристи долазити да уживају. Поготово у контексту климатских промена. Масивна зелена зелена целина од Земуна до блока 18 која која обухвата модерни хотел, акваријум, музеј савремене уметности, природњачки музеј, пољане, шумице, језеро, филхармонију, Палату Србија, меморијални комплекс концентрационог логора, пословну кулу и тржни центар је нешто сасвим нормално и чак прогресивно за један европски град. Свакако никоме није користио као "зелена површина" осим за дивље сплавове и концерте који су много више деградирали природу него предвиђено решење које ионако тежи да садржаје укопа испод травњака који се ту већ налазе чиме се у пракси не прави готово никаква разлика осим што онемогућава концерте и сплавове

Ово решење јесте смело али је промишљено и овако бар представљено не представља деградацију јавног простора већ га напротив, унапређује омогућивши да се на више начина у њему ужива без веће интервенције која би оштетила природу. Штавише, ако је веровати рендерима, заправо је идеја (или бар предвиђено) да се засади још више дрвећа што је унапређење у односу на тренутну ситуацију

Тако да стварно не могу да ово схватим као толики проблем или да је предложено стање горе од тренутног, иако јесте велика (и мени шокантна) измена, потпуно је у складу са савременим трендовима у урбанизму. А то што ван овога треба ширити зеленило и јавне површине то је прича за себе која ће важити како год се окрене. Нека се склоне сви сплавови, повежу сви кејеви, прошири овај парк на блок 18 (овако, са садржајима), уради предвиђени линијски парк, среди приобаље и ка Миријеву са довољно зеленила и имаћемо приобаље и културну/забавну/хуману понуду на којој би нам пола континента завидело и то кажем неиронично

 

[Дошљак]

Нема потребе за гурањем музеја и акваријума у парк. Ено простора преко пута, око Палате Србија, онолика шума која није ни парк.

 

[Kailan]

Мислиш где ће бити Филхармонија?

Некако не бих претерано заклањао Палату Србија другим зградама, чак ми се ни ове стамбене градње поред и преко пута не свиђају

Палата Србија треба да има монументалност и буде издвојена, Филхармонија ми је и сама некако на ивици али ајде једна је и довољно далеко да не смета

 

[solecar]

Već sam pisao ranije da 'ebeš pos'o ako moraš da nakrcavaš gomilu sadržaja da bi bilo nekome interesantno, odnosno ogromnoj narodnoj masi. Sve i da smo najzeleniji grad na svetu, opet ne bi bilo OK da se radi sa parkom ovo što je planirano. Priroda treba da bude priroda , pa makar i deset ljudi dnevno posećivalo istu. Toliko postoji mesta po gradu gde može da se meće zabavni sadržaj, da se zadovolje ljubitelji iste, ne mora baš svaki pedalj zelenila da se podreðuje njima a da se oduzima ljubiteljima prirode.

Jednom prilikom je Klintonova rekla da ne može Rusija sama da ima na raspolaganju onoliki Sibir i prirodna bogatstva kojima raspolaže. E upravo takav utisak ostavlja i aktuelna vlast, da ne mogu Beograðani da imaju onoliko slobodnog zelenog prostora samo za sebe. Zamislili gondolu na Kalemegdanu, urbanistički da ulepšaju Košutnjak, crkvi zamislili da daju deo Hajd parka, park - šuma Bension Buli i park oko muzeja Jugoslavije da bude pretvoreno u stanogradnju, obale se nude investitorima za stanogradnju, zelene površine na NBG pretvaraju u stanogradnju (izuzimam parcele koje su ostale namenski za buduću stanogradnju), deo parka u Ljutice Bogdana namenili da Zvezda gradi, park kod okretnice 24 na Neimaru zamislili da bude stanogradnja, da prostor oko Hrama bude jedan veliki plato, betoniranje Ade Ciganlije uveliko i postepeno se radi, Mirijevska šuma predviðena za stanogradnju...

Ovo ne znači da sam za to da Beograd bude Amazonska prašuma, već da zelene površine ostanu zelene, da neureðene zelene površine postanu ureðene, a da se gradi tamo gde je predviðeno ranijim planovima, i to da se gradi ono što je predviðeno ranije.​

 

[solecar]

Palata Srbije je relikt iz doba omraženog nam komunizma. Istu treba satrti sa zemljom i na njenom mestu izgraditi Filharmoniju.​

 

[molder]

Doktorski da ne kazem dinamicki odradjeno

 

[Zuma]

Размишљао сам доста о свему овоме, гледао рендере и документацију и мислим да се овде прави проблем не због самог парка већ због одсуства зеленила ван њега због којег ово делује претерано иако реално није. Да се лепо повежу расцепкани кејеви, прошири зеленило на блок 18, среди линијски парк по плану, обезбеди зеленило по граду и поред река итд. ништа од овога не би сметало. Ово је велики парк и овакав тип уређења је не само примерен за један двомилионски град већ ће бити кључан да би се од њега заправо направила оаза у коме ће и грађани и туристи долазити да уживају. Поготово у контексту климатских промена. Масивна зелена зелена целина од Земуна до блока 18 која која обухвата модерни хотел, акваријум, музеј савремене уметности, природњачки музеј, пољане, шумице, језеро, филхармонију, Палату Србија, меморијални комплекс концентрационог логора, пословну кулу и тржни центар је нешто сасвим нормално и чак прогресивно за један европски град. Свакако никоме није користио као "зелена површина" осим за дивље сплавове и концерте који су много више деградирали природу него предвиђено решење које ионако тежи да садржаје укопа испод травњака који се ту већ налазе чиме се у пракси не прави готово никаква разлика осим што онемогућава концерте и сплавове

Ово решење јесте смело али је промишљено и овако бар представљено не представља деградацију јавног простора већ га напротив, унапређује омогућивши да се на више начина у њему ужива без веће интервенције која би оштетила природу. Штавише, ако је веровати рендерима, заправо је идеја (или бар предвиђено) да се засади још више дрвећа што је унапређење у односу на тренутну ситуацију

Тако да стварно не могу да ово схватим као толики проблем или да је предложено стање горе од тренутног, иако јесте велика (и мени шокантна) измена, потпуно је у складу са савременим трендовима у урбанизму. А то што ван овога треба ширити зеленило и јавне површине то је прича за себе која ће важити како год се окрене. Нека се склоне сви сплавови, повежу сви кејеви, прошири овај парк на блок 18 (овако, са садржајима), уради предвиђени линијски парк, среди приобаље и ка Миријеву са довољно зеленила и имаћемо приобаље и културну/забавну/хуману понуду на којој би нам пола континента завидело и то кажем неиронично

Ne, ovo nije tačno. Da ne ulazim u detalje, ali ako pokušamo izvući par temeljnih idejnih, estetskih i vrednosnih osnova svih ovih SNS radova na "razvoju" Beograda, dolazimo do nekoliko vrlo jednostavnih polazišta u koje izgleda veruje i ogroman broj ljudi izvan SNS-a. Jedan od njih je recimo ovaj:

U gradu je zelenilo samo za sebe bezvredno.
Zelenilo tobože uvek mora nečim da se "oplemeni" da bi bilo "urbano". Ono samo za sebe ne vredi ništa. Mora da se "uredi", "dopuni", "izgradi", da ima neki "sadržaj" (pošto ga inače tobože nema!?). Zelenilo je "selo", "livada", a "Grad" je suprotnost selu. Itd, itd ...

Ne znam treba li posebno objašnjavati koliko je ovakav stav bio prevaziđen i pre klimatskih promena, a sada je već deo davne prošlosti. Ustvari je već sasvim suprotno. Ako izostavimo neupotrebljivi krš, pustinje i neophodne njive, maltene čitava planeta je već prekrivena ili nekim veštačkim pejsažom ili terminalno degradiranim zemljištem. Ako reč "urbano" shvatimo kao neku neophodnu vrednost za velike koncentracije nekako organizovanih ljudi, onda nije više urbanost ostrvo u moru Prirode, nego je Priroda postala ostrvo u moru urbanog. Što je previše lepa reč za beskonačne površine uništenog zemljišta, industrijskog i gradskog bespuća. Vredi ono što je retko i čega nema dovoljno. Pa zato SADA nema ničega "urbanijeg" od oaze prirode u stotinama kvadratnih kilometara zarđale industrijske zone, raznih pregrađa ili monotonih betonskih planina centralnih zona. Nažlost ova vrednosna inverzija će mnogima kasno doći do svesti. Kad sve ono što vredi za sebe uzmu oni koji imaju para i bolje razumeju šta nosi budućnost, a ostaloj masi će ostati betonski i metalni kosturi. Beograd je i do sada imao manje zelenila nego što moderne norme zahtevaju, ali kad SNS zavši sa njim tek će onda stanje biti tragično. Zelenilo i park na ušću je pre planiranog uništenja sam za sebe, "neuređen", vredeo više od svega što se ovde planira. I to kažem kao neko kome se ustvari veoma dopada arhitektonsko rešenje Prirodnjačkog muzeja i okoline. Međutim sama promena namene površine, iz ISKLJUČIVO zelene površine u građevinski plac za neke zgrade, je već samo po sebi nedopustivo traćenje neponovljivih i u budućnosti dragocenih gradskih resursa, pa ma koliko rešenje tih invazivnih objekata uz reke bilo uspešno, a ovde jeste i uspešno i kvalitetno.

 

[Kailan]

Као и у случају хотела Југославија, покушаваш да разводњиш причу и генерализујеш је на нешто уопштено јер знаш да немаш основа за конкретну критику. У овом случају, уместо постојеће ливаде добићемо ово:

Какво нехумано уништавање зеленила просто немам речи

Поред Калемегдана, ово је главни парк у Београду и као такав има урбану функцију и постоји да служи људима. Као таквом, његова вредност и треба да се огледа у томе колико и како служи људима. Београд може и треба да има и заштићене екосистеме, шуме итд. који су вредни сами по себи али нема ама баш ништа лоше у томе да паркови намењени људима имају културне, јавне садржаје који доносе вредност људима. Поготово ако то раде на овакав начин где скоро ни не мењају природно стање зеленила

Ово је као да се убеђујемо да ли Ада треба да буде купалиште или да буде засебно језеро где људи не смеју да приђу води јер је то зеленило за себе, што би се "уређивало", "допуњавало", "служило људима да се окупају и расхладе". Па, зато што смо ми људи и наш је град и желимо да уживамо у њему.

Посебно је бизарно заузети такав став за део парка преко пута Ратног острва које већ постоји као зеленило за себе без културних садржаја и такво и треба да остане

Тако да понављам, оваква интервенција сама по себи није проблем, као што ни градња музеја МСУ није била проблем. Ни Ушће ни град тиме нису ништа изгубили, да је стварно остављено као гола "зелена површина" без музеја и потоње реконструкције у виду спортских садржаја нико жив ту не би долазио нити уживао у том делу. А нама и треба да буде у интересу да постоји оаза у коју ће људи долазити и уживати, управо због климатских промена

Проблем је што се ван овога деградира зеленило ради приватних интереса уместо да се пуном паром шири зеленило. Да се нпр. ради на плану "зелених коридора" где би се зеленим кејем повезао савски кеј и кеј преко пута Савског Амфитеатра нико не би ни обраћао пажњу на ово нити сматрао да град ишта овим губи.

 

[spatiotecte]

Ovo je tako bezvezno rasipanje para.
Nakalemili silne metalne kontrukcije da se ti sad kao setas po koritu reke umesto da setas na obali.
Glupost.

 

[Дошљак]

Мислиш где ће бити Филхармонија?

Некако не бих претерано заклањао Палату Србија другим зградама, чак ми се ни ове стамбене градње поред и преко пута не свиђају

Палата Србија треба да има монументалност и буде издвојена, Филхармонија ми је и сама некако на ивици али ајде једна је и довољно далеко да не смета

Њену околину. Шта би фалило да ту имамо на ћошковима блока ка ТЦ Ушће по зграду природњачког музеја и акваријума (мада би мени било логично да је акваријум део музеја), а између њих пешачку зону ка филхармонији.

Не близу палате. Велики је то блок.

 

[Kailan]

Нисам разматрао то јер сам се водио овим рендером, где цео тај део заузима Филхармонија и њено окружење па нисам сигуран где би се дискретно могли ставити и музеј и акваријум

Али у начелу нисам ни против докле год би се извело овако дискретно без суштинске, значајне измене зеленила Ушћа а при додавању нових садржаја

 

[Zuma]

Као и у случају хотела Југославија, покушаваш да разводњиш причу и генерализујеш је на нешто уопштено јер знаш да немаш основа за конкретну критику. У овом случају, уместо постојеће ливаде добићемо ово:

Pogledajte prilog 226639

Какво нехумано уништавање зеленила просто немам речи

Поред Калемегдана, ово је главни парк у Београду и као такав има урбану функцију и постоји да служи људима. Као таквом, његова вредност и треба да се огледа у томе колико и како служи људима. Београд може и треба да има и заштићене екосистеме, шуме итд. који су вредни сами по себи али нема ама баш ништа лоше у томе да паркови намењени људима имају културне, јавне садржаје који доносе вредност људима. Поготово ако то раде на овакав начин где скоро ни не мењају природно стање зеленила

Ово је као да се убеђујемо да ли Ада треба да буде купалиште или да буде засебно језеро где људи не смеју да приђу води јер је то зеленило за себе, што би се "уређивало", "допуњавало", "служило људима да се окупају и расхладе". Па, зато што смо ми људи и наш је град и желимо да уживамо у њему.

Посебно је бизарно заузети такав став за део парка преко пута Ратног острва које већ постоји као зеленило за себе без културних садржаја и такво и треба да остане

Тако да понављам, оваква интервенција сама по себи није проблем, као што ни градња музеја МСУ није била проблем. Ни Ушће ни град тиме нису ништа изгубили, да је стварно остављено као гола "зелена површина" без музеја и потоње реконструкције у виду спортских садржаја нико жив ту не би долазио нити уживао у том делу. А нама и треба да буде у интересу да постоји оаза у коју ће људи долазити и уживати, управо због климатских промена

Проблем је што се ван овога деградира зеленило ради приватних интереса уместо да се пуном паром шири зеленило. Да се нпр. ради на плану "зелених коридора" где би се зеленим кејем повезао савски кеј и кеј преко пута Савског Амфитеатра нико не би ни обраћао пажњу на ово нити сматрао да град ишта овим губи.

Ćutke su promenili namenu čitavog zelenog prostora ušća i desne obale Dunava, koji je decenijama čuvan i uređivan kao zeleno srce centra grada, i nikom ništa. Jer, kao što sam rekao, mnogi još uvek zelenilo u gradu vide kao prazan prostor. Kao "neizgrađen" prostor. Po njima, da bi bilo "upotrebljivo" mora mu se nešto "dodati", jer "ljudi inače ne bi znali šta sa njim da rade", tj "mora da služi ljudima". Iz čega sledi da u gradu zelenilo samo za sebe ne služi ničemu. Tobože, to je "seoski" pejsaž, a ne "gradski".

Davno sam digao ruke od pokušaja da objašnjavam zašto i koliko je ovo pogrešno. Da naprimer mogu da vratim silno vreme koje sam ovde pre 5 godina utrošio ubeđujući Vladivoja, Nikolu Todorovića iz RHMZ-a i njegovu tobožnju "Beogradsku školu meteorologije" da su klimatske promene stvarne, gde bi mi danas bio kraj. Neću da ponavljam istu grešku. Videćete već i sami čemu u gradu služi zelenilo "bez ičega", i to vrlo brzo.

 

[Galeks]

Осим филхармоније и акваријума, који објекти ће се још правити? Не видим на рендерима да је зеленило угрожено.

 

[Дошљак]

Природњачки музеј. Замислили су га као куполу прекривену зеленилом.
Мислим да објекте треба градити на грађевинском земљишту а не по парковима.

Нисам разматрао то јер сам се водио овим рендером, где цео тај део заузима Филхармонија и њено окружење па нисам сигуран где би се дискретно могли ставити и музеј и акваријум

Pogledajte prilog 226656

Али у начелу нисам ни против докле год би се извело овако дискретно без суштинске, значајне измене зеленила Ушћа а при додавању нових садржаја

Ево овај ћошак ка семафору БМП и Милентија, ту би могао да се направи објекат природњачког музеја са акваријумом. Велики је то простор, а могла би поред да се направи пешачка дијагонала ка филхармонији.

 

[Zuma]

Осим филхармоније и акваријума, који објекти ће се још правити? Не видим на рендерима да је зеленило угрожено.

Jedan moj stari pokušaj nabrajanja je na ovom linku.

Hotel Jugoslavija [ Hotel ]

Kako mi nisu jasni današlji ljudi, jedan deo njih koji otkida na Honk Kong kao ideal kome treba da teži Beograd, tako mi nisu jasni ni ti soliteri takvi kakvi su podignuti u doba komunista i na takvom mestu. Овде има "простора између" (и читавих улица) а урбанизам на реци америчког приморског...

forum.beobuild.rs

I tu je bio izostavljen čitav niz "sitnica" koje uvek prate desetine hiljada novih ljudi na svakom vašaru (dodatnih ljudi, onih koji ne bi dolazili zbog zelenila nego drugih sadržaja): parkinzi, kiosci, WC-i, autobusi, široke betonske staze za sve njih, klupe, igrališta za decu, bar po jedan teren za sve sportove, teretane, tematski muzički parkovi za decu, bine za kamernu muziku, platoi za skupove, staze za trčanje, visoke ograde teniskih i košarkaških terena, milion stubova za osvetljenje, ambulante za prvu pomoć, sve nelegalna dvorišta koja zauzmu splavovi duž cele obale, automobili za snabdevanje splavova i kioska, stubovi za Gondolu, stanica za Gondolu, žičara, prilazne staze, autobuske i taksi stanice, ventilacione i evakuacione zgrade za podzemnu trasu 3. linije metroa, stotine klupa, još mnogo više proširena bašta kafane "Nacionalna klasa", sasvim nove kafanske bašte muzeja savremene umetnosti i svih drugih muzeja, ulični prodavci, prosjaci, možda pešački most, komercijalni i promotivni šatori i još beskonačan spisak ostalog haosa koji prati sve vašare (najveći točak u Evropi?). Možda i čitav demontirani Tramvajski most sa svojim kafanama nakačenim na njega. Još spomenika i platoa oko njih. Sada čitam da će praviti i veliki plato za balon koji lebdi iznad grada, ali privezan debelim sajlama za taj plato. Da spomenem i da debljina sloja zemlje na krovu muzeja teško može biti velika, pa ne računajte na ozbiljnije drveće i puno lišća za kiseonik na čitavom tom prostoru, samo šiblje i neko cvetno kvazi drvo. I samo bog zna šta će im još pasti na pamet do kraja. Kakav crni "zeleni" park! To je prošlost.

 

[solecar]

Осим филхармоније и акваријума, који објекти ће се још правити? Не видим на рендерима да је зеленило угрожено.​

Objekat posebne namene uz obalu, pasarela preko reke sa mostovskom konstrukcijom ka VRO (vidi se na renderu), prirodnjački muzej, pešačko - biciklistička pasarela od Brankovog mosta ka ulici Ušće pa uz istu do rta koji je spominjao @Zuma gde će biti vidikovac i odakle se vraća obalom do Muzeja savremene umetnosti, pored vidikovca će biti jarbol sa platoom oko istog, plato umetnosti ispred MSU, pa Muzej umetnosti XXI veka pored MSU, panoramski balon, gondola. Oco sve je zamišlheno na prostoru od hotela Jugoslavija do Brankovog mosta, izmeðu Bulevara Nikole Tesle i Dunava, dok je zgrada Filharmonije zamišljena da bude isti blok kao i SIV (Palata Srbije). Gradiće se podzemno, nadzemno, podzemno - nadzemno i u nivou ulice. Zamišljeno je da na mestima gde je podzemno i podzemno - nadzemno bude uklonjeno zelenilo, pa nakon toga nasut sloj zemlje debljine 1.5 m i ponovno posaðeno novo zelenilo. A šta može na tolikom sloju zemlje da se posadi, nije teško pretpostaviti.​

 

[Zuma]

... proširenje magacina muzeja umetnosti 21. veka, potpuno novi objekat ogromne kanalizacione crpna stanice na ušću za budući Interceptor koji ovde izlazi ispod Save. Bunari gradskog vodovoda. Stub mobilne telefonije, ograda i zaštitni prostor oko njega. Veliki komercijalni centar ispod Brankovog mosta, bašte za kafane ispod mosta i parkinzi za te mušterije ...

A potpuno sam zaboravio na ostale površinske parkinge za sve te ljude. Prirodnjački muzej će imati svoj podzemni parking, ali dimenzionisan samo za svoje mušterije. A tu će biti još puno atrakcija i ljudi koji žele da dođu na zabavu kolima. Kako da inače dovezu malu decu na vožnju balonom? Na veliki panoramski točak? Kako da stari turisti dođu da vide vidikovac ušća Save u Dunav i sve ostalo? Autobusima? Gde će oni da se parkiraju? Čitava ulica uz Savu je već sada popunjena automobilima.

Nema tu više ni parka ni zelenila.
-----------
Пројектом није предвиђен паркинг на катастарској парцели 1138/4 К.О Земун. Паркирање за потребе акваријума је планирано у подземној гаражи Природњачког музеја и у окружењу, у оквиру јавних отворених паркинг површина. Непосредно уз деоницу Улице Ушће, паралелну делу Булевара Михајла Пупина (и Бранковом мосту), планира се изградња отвореног паркинга капацитета око 228 ПМ. Саставни део документационе основе Урбанистичког пројекта представља „Анализа потреба за паркирањем на подручју парка Ушће“, израђена за потребе ПДР Парка пријатељства – Ушће.

Објекти Природњачког музеја и Акваријума према идејним решењима поседују екстензивне кровне вртове на минимално 30 cm земљишног супстрата.