Kao da jure Džordža.
Jednog lepog dana uoči nove godine sam poslednji put tamo popio kafu, videlo se da očekuju uklanjanje.
Samo, kako su uklonjeni obližnji splavovi i oslobođen pogled na Savu, Gusar je pređao stolice duž betonskih klupa na samoj obali, ljudi su sedeli i uživali u reci, deca trčala okolo, niko nije nikome smetao, sunčano i vedro, prijatna muzika, opušteni ljudi koji uživaju, izgledalo je kao da je oduvek tako trebalo da bude, da je to model po kojem bi moglo za malo para (ali i malo profita) da se uredi ova obala.
Možda baš zato je dovedena ovilika "državna sila" zbog najmanjeg ugostiteljskog objekta na Savi.