Šta je novo?

Beogradske reke i priobalja

Има разних мајстора. Ови су изгледа за ове фенси плутајуће контејнере.
 
Čitava ta priča o "splavovima" je velika prevara. Nekada davno to jesu bili splavovi. Ali već odavno nisu. "Splavovi" su način da se jeftino, na silu i protiv zakona veštački stvori još građevinskog zemljišta na najatraktivnijem i najskupljem delu Beograda. Pa pošto su jedni zauzeli kopneni deo obale dodatno prodajući privatnicima i raniji javni pojas uz reku, drugi zauzimaju vodeni deo obale. Prvi od grada prave geto odvajajući ga od reke ogromnim zidom od gigantskih stambenih solitera samo za bogate, a drugi ih prate koliko mogu praveći čitave stambene ili poslovne zgrade na vodenom zemljištu, koje očigledno NIJE predviđeno za gradnju. Pošto bi to trebalo da bude REKA, a ne građevinski plac.
 
Topčiderka 60-tih, navodno.

Topciderka 60-te.jpg

Fb
 

Међународни дан реке Саве


Имајући у виду да река Сава протиче кроз општину Сурчин у дужини од око 40 километара, Туристичка организација Градске општине Сурчин је саопштила да се 1. јуна различитим догађајима обележава Међународни дан реке Саве.

Савска комисија је овај празник службено прогласила 1. јуна 2007. године, са циљем да се промовише значај реке Саве, њених изузетних еколошких вредности и социо-економског потенцијала.

Ове године манифестацији се прикључила Асоцијација „Спорт за све” Београд, под покровитељством Секретаријата за спорт и омладину, са програмом „Дан здравља и рекреације на Сави”.

Манифестација ће се одржати у Наутичком селу „Бисер” у Бољевцима, са почетком у 15 часова, а биће подељена у три зоне. Еколошка зона ће обухватити еколошку радионицу за децу и ликовну колонију на тему реке Саве. У програму рекреативне зоне су стреличарско двориште, школица спорта за децу, приказ вежби у теретани на отвореном и друго, док ће се у оквиру гастро-зоне кувати рибља чорба и бити организован етно-базар.

a07f07a6b9acc18cff07c7a296d44aa9_7240010286.jpg


 
Poslednja izmena:
Šetalište je i projektovano da bude poplavljeno i da se posle povlačenja vode pere šmrkom. I to se radi (bar se do sada radilo).
A sva oštećenja su posledica postavljanja splava "Posejdon" - i razbijene klupe, ploče na šetalištu i nagomilan mulj i vegetacija u koritu reke.
Beogradske prosto obale nisu projektovane za splavove.
 
Kaко сад Србијаводе поред Београдвода??
 
Ovo je uvek prala Gradska čistoća sa šmrkovima iz kamiona, kakve Beograd vode i Srbija vode?!?!
 
Па видим ови помињу Србијаводе, а ваљда су на територији Београда надлежне Београдводе, мада прање свакако треба и може да уради чистића, а могло би и зеленило.
 
Шта је онда у надлежности Београдвода, само насипи и црпне станице?
 
Toliko puta sam viđao cisterne i polivače Čistoće kako peru šetališta...
I Zelenilo kako kosi travu, radnike čistoće kako prazne kante...
Ne mou da verujem da je to sada problem nadležnosti...
 
Kaко сад Србијаводе поред Београдвода??

Поштовани, Ваш захтев проследите служби СрбијаНадлежност која ће у наредних 10-15 радних дана да одлучи која служба има надлежност да уважи Ваш захтев за чишћењем приобаља након чега ће вам стићи на кућну адресу решење о дозволи за слање пријаве Заводу за прослеђивање пријава и молби који ће одлучити о валидности вашег захтева на основу чега ћете остварити право на слање пријаве о чишћењу приобаља служби коју СрбијаНадлежност означи као одговарајућу


Неиронично би нас јефтиније и брже изашло да укинемо цео јавни сектор и кренемо испочетка
 
Evo jednog brzog odgovora (veoma su brzi kada treba da sklone odgovornost sa sebe)

Одговор комуналне инспекције ГО Нови Београд која нам је проследила одговор ЈВП "Београдводе": Усвајањем Закона о изменама и допунама Закона о водама 16.12.2016.године, престаје надлежност ЈВП „Београдводе“ над водама I реда и унутрашњим водама на територији Града Београда. За одбрану од поплава на водама I реда надлежно је ЈВП „Србијаводе“, ВПЦ „Сава Дунав“.
 
Па оно и није неко оправдање да не покупе смеће макар, шта треба река да носи то даље?
 
A ispod Brankovog kod Karađorđeve lik ladno izvalio 20ak onih masivnih granitnih ploča i poređao ih u krug kao ogradu oko svog ognjišta (na 15 m od mesta gde su izvađene).
 
Vrh