Šta je novo?

Beogradske reke i priobalja

13147279_1104144306308534_8978256415577397695_o.jpg

 

„Budi kao reka“: Beogradski karneval brodova na Sava Promenadi 9. jula


Beogradski karneval brodova organizuje Turistička organizacija Beograda uz podršku Skupštine grada Beograda i u saradnji sa Belgrade Waterfront. Ulaz na manifestaciju je slobodan.

Sedamnaesti po redu Beogradski karneval brodova, koji se ove godine organizuje pod sloganom „Budi kao reka“, biće održan u subotu, 9. jula, od 18 do 22.30 časova na Sava Promenadi, na delu reke Save od Savskog mosta do Gazele, gde posetioce očekuje bogat kulturno-umetnički program za sve generacije. Muzički nastupi, koncerti za decu, edukativne i zabavne radionice i profesionalni animatori i ove godine biće deo programa na Sava Promenadi tokom Karnevala brodova kojim se simbolično skreće pažnja na beogradske reke i obale.

Program počinje u 18 časova defileom Policijskog orkestra, mažoretkinja iz Bele Crkve, animatora Komičnog teatra i koncertom dečijeg hora „Čarolija“, dok centralni deo događaja, svečana povorka dekorisanih plovila, počinje u 18.30 i kretaće se uzvodno od Brankovog mosta do kraja Sava Promenade. Sva plovila učestvuju u izboru za najlepše dekorisan brod, a pobednike očekuju vredne nagrade.

Nakon svečane povorke, sa početkom u 20 časova, uslediće koncert grupe „Belgrade Groovz“, dok će od 21 čas nastupiti grupa „Texas Flood“ predvođena Nenadom Zlatanovićem koji je stekao reputaciju jednog od vodećih gitarista u Srbiji nastupajući sa svetski priznatim imenima i značajnim rok i bluz muzičarima.

Neizostavni deo jedne od najomiljenijih manifestacija Beograđana jeste i EKO bazar, tokom kojeg će posetioci moći da kupe domaće organske proizvode, zdravu hranu, kao i umetnine, dizajnirani nakit, suvenire i različite unikatne proizvode domaće izrade. Deo postavke EKO bazara je Master Kraft, sa brojnim izlagačima.

 
Razgovarao sa jednim prof. ribolovcem, alasom.
Ribe je sve manje i sve manje velicine su.
On smatra da je to zbog fekalija koje oduzimaju kiseonik u vodi.
Kaze da ima veliki ispust kod Bgd na vodi, zatim jedan u Zemunu
Situacija je sve katastrofalnija.
Ribolov na struju je u porastu, riba, narocito keciga ide u restorane bliske bratu jednog poznatog politicara.
 

Šapić: Po prvi put ćemo standardizovati splavove i urediti priobalje


Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić podsetio je da je na poslednjoj sednici Skupštine Grada Beograda doneta Odluka o postavljanju plutajućih objekata na vodnom zemljištu na teritoriji grada, što predstavlja pravni osnov za konačno sređivanje priobalja. Znatan broj splavova će ostati, najavio je Šapić, ali će biti standardizovani.

– Jasno će biti određeno gde splavovi mogu da se nalaze, kolika će biti udaljenost između njih, moraće da imaju prečišćivače kako se fekalije ne bi direktno ispuštale u reku, priključak na struju i vodu, kao i plaćen zakup. Posebno će oni koji dobiju dozvolu za svojevrsne noćne klubove morati da imaju izolaciju kako ne bi ugrožavali život ljudi u okolini. Prvi put ćemo imati uređeno priobalje, a Savsko šetalište, gde splavova ima najviše, biće prvo u nizu – rekao je Šapić gostujući na TV Pink.

Na planu i skicama za lokacije splavova upravo se radi, nakon čega će biti dati javnosti na uvid, a potom i na licitaciju, precizirao je gradonačelnik.

– Cilj je da se priobalje uredi iz bezbednosnih razloga i da bude čistije, ali i iz estetskih razloga, jer koja je svrha imati reku ako se od splavova ne vidi – kazao je Šapić.

Ideja je da Savsko šetalište, koje je manje turističko a više rezidencijalno, bude jedno od najlepših u ovom delu Evrope, te da se sličan sistem primenjuje duž svih obala u Beogradu, istakao je Šapić.

 

Шта ће бити са београдским сплавовима​


План се не разликује много од прошлогодишњег, али је спроводљив због чега је и предложен. – Опозиција сматра да је ово начин да се одложи решење и постојеће стање легализује

„Добро јутро”, изговорила је једна од одборница Скупштине града поздрављајући сат времена после поноћи своје колеге које су у градском парламенту заседале пре недељу дана такорећи до зоре. Јер, управо тада на ред је дошла једна важна тачка „дневног реда” – Одлука о постављању плутајућих објеката на водном земљишту донесена је упркос томе што је сличан акт изгласан прошле године у овој истој скупштини, али у различитом саставу. Марко Стојчић, главни градски урбаниста, рекао је да је нова одлука мало другачија у односу на прошлу, представници опозиције сматрају да је то само начин да се решавање проблема на рекама одложи и да се постојеће лоше стање легализује.
– Оно што је било усвојено прошле године и оно што је усвојено сада у графичком смислу се врло мало разликује. У оквиру овог плана поједине локације су забрањене за постављање плутајућих објеката. Сада комунална предузећа неће давати дозволу за постављање плутајућих објеката у зони рени бунара. Изостављени су раздаљина, висина и остали урбанистички елементи. То значи да ће свака зона у којој ће бити плутајући објекти бити дефинисана кроз посебан конкурс који спроводи Секретаријат за привреду и да ће се разликовати по нечему с обзиром на то да су неке у склопу одређеног културно-историјског наслеђа. А потребно је неке делове обале оставити без сплавова да би грађани имали поглед на реке – рекао је Стојчић.

Посебно је важно, с обзиром на то да се паралелно раде фабрике за пречишћавање отпадних вода, да ће сваки од власника плутајућих објеката морати да реши питање отпадних вода, како се канализација не би директно изливала у Саву и Дунав.

Анђела Рувидић, из одборничке групе „Морамо”, истакла је да ништа од плана из прошле године није урађено.
– Прошлим планом дефинисане су врсте сплавова, њихови габарити, дужине, спратност, површина на води коју покривају, растојање између сплавова... Новим изменама су све те карактеристике избрисане. Наводи се да ће се сваки сплав одређивати на основу тендера, да ће нека фирма одлучити како ће неки сплав изгледати. То нам говори да ћемо имати ругло на рекама – рекла је Рувидићева и напоменула да сви житељи града немају иста права.

Јер док су сплавови испред „Београда на води” уклоњени, суграђани који живе на Новом Београду због њих муку муче.
И Владимир Обрадовић из одборничке групе „Уједињени” упитао је зашто није спроведена постојећа уредба, већ се доносе нови планови.
– У овој одлуци немамо висине сплавова, размак, габарите па је могуће да неко направи вишеспратницу на води. Сматрам да ни казне нису примерене објектима који се постављају. Њихова вредност износи више десетина хиљада евра, а казна је око 1.000 евра, колико поједини сплавови зараде за вече. Сматрам да су износи требали да буду такви да никоме не падне на памет да прекрши уредбу – казао је Обрадовић.

Весна Петковић из Демократске странке сматра да предложене измене не решавају хаос на рекама, већ покушавају да постојеће стање против воље грађана легализују.
– Насипи који штите око 150.000 Новобеограђана и Земунаца избушени су на више од 50 места управо због сплавова и довода воде. По шеталишту су развучени каблови од струје, што угрожава безбедност шетача и љубимаца, а бука са сплавова прави проблем житељима ове две општине...
– рекла је Петковићева и подсетила да је план за решавање овог проблема постојао још 2007. године, али да од тада до данас ништа није решено.

Стојчић је, одговарајући на питања, рекао да је овај план спроводљив и да је због тога и усвојен.
– Евидентно је да на рекама има доста сплавова, али биће их онолико колико је примерено како из угла суграђана тако и онога што је оправдано у смислу комерцијализације обале. Они који не прођу на конкурсу биће уклоњени – истакао је он. Уколико то не уради власник урадиће град. У случају да власник не плати лежарину сплава, град ће продати сплав и тако наплатити трошкове.

Како сазнајемо, сплавови који не задовоље критеријуме биће привремено измештени код Луке Београд, а затим у Јаково када тај простор буде уређен.

Градоначелник Александар Шапић, рекао је јуче гостујући у медијима, да Одлука о плутајућим објектима представља правни основ за коначно сређивање приобаља и најавио да ће знатан број сплавова остати, али да ће бити стандардизовани.

– Јасно ће бити одређено где сплавови могу да се налазе, колика ће бити удаљеност између њих, мораће да имају пречишћиваче како се фекалије не би директно испуштале у реку, прикључак на струју и воду, као и плаћен закуп. Посебно ће они који добију дозволу за својеврсне ноћне клубове морати да имају изолацију како не би угрожавали живот људи у околини. Први пут ћемо имати уређено приобаље, а Савско шеталиште, где сплавова има највише, биће прво у низу – рекао је Шапић.
На плану и скицама за локације сплавова управо се ради, након чега ће бити дати јавности на увид, а потом и на лицитацију, прецизирао је он.
Идеја је да Савско шеталиште, које је мање туристичко, а више резиденцијално, буде једно од најлепших у овом делу Европе, и да се сличан систем примењује дуж свих обала у граду, истакао је Шапић.

 
U ovome nigde nisam video najvažnije. A to su neke opšte granične vrednosti za urbanističke parametre. Iako izostavljanje pojedinih dimenzija ne mora samo po sebi da bude problem, jer zavisi koji će se principi tu koristiti i koliko će korupcije biti prisutno, ipak bi granične vrednosti i neki opšti principi morali da postoje kao usmerenje za te individualne odluke. Naprimer ne može se kao splav voditi površinski ogromna zgrada od četri sprata samo zato što je na vodi. Niti splavovi smeju da budu tako nagurani da maltene formiraju klasičnu neprekidnu fasadu neke gradske ulice. To je zloupotreba priobalja jer se bukvalno krade deo reke da bi se pretvorio u građevinsko zemljište. Bez takvog usmerenja, definisanja principa i granica unutar obaveznog zakona, ovo je poziv na korupciju. Isto je bilo kad je ukinuta studija visokih objekata. Rečeno je da će odlučivati od slučaja do slučaja. Tobože, šta je najbolje za to mesto? Posle smo videli kako TO u praksi izgleda.
 
Poslednja izmena:
Mislim da ovo samo vodi legalizaciji te otimačine reka i tek sada niko im neće moći ništa. Neko godinama zloupotrebljava nelegalno javno dobro i bogati se debelo na tome, uništava bedeme da bi napravio prilaz i kači nelegalno instalacije, i takvi će sada da budu nagrađeni legalizacijom celog tog kriminala.
 
30 splavova!
Od Cunami 1 do Cunamija 30!😊

30 splavova na potezu od 70A do Ivana Ribara bi značilo, uprošćeno: 10 splavova kod bloka 70, 10 kod bloka 44, 10 kod bloka 45...
Trenutno samo na potezu Plavi prevoz - splav Gusar (prvi reni bunar) ima ih oko 14-15.

I nije isto da će dozvoljeni maksimalni gabariti biti kao "Skalar", "Stari pingvin" ili kao ovaj "Nivo", "Kota", "Savska pivnica" ...

Truli kompromis u najavi, verovatno samo formalna odluka o naplate taksi.
 
Mislim da ovo samo vodi legalizaciji te otimačine reka i tek sada niko im neće moći ništa. Neko godinama zloupotrebljava nelegalno javno dobro i bogati se debelo na tome, uništava bedeme da bi napravio prilaz i kači nelegalno instalacije, i takvi će sada da budu nagrađeni legalizacijom celog tog kriminala.
Lepo kaže GUP 2041: "Nelegalna gradnja se sprečava legalizacijom iste".
 
Sve bi ovo bilo ok i verovao bi i Šapiću i gradu da su do sada radili ono što je i trebalo, ali oni su žmurili. Nisu žmurili na jedno već na oba oka.
Slepci! I sada im treba verovati!?
Godinama ništa nisu preduzimali, šta im se to desilo pa žele nešto da promene?
U svakom slučaju dobro je da su odlučili da počnu sa sredjivanjem postojeće situacije.
Sigurno da će biti puno prostora za malverzacije i mito i korupciju!
Ja bi isto smanjio broj splavova, ali bi im nametnuo stroga pravila vezano za korišćenje tog prostora.
Jedno pravno lice može imati samo jednu poziciju, a ne više
Kontrolisati nivo buke!
Splavovi ne mogu biti privatni već javni prostor, znači može služiti svim gradjanima, a ne samo pojedincima, sada ima nekoliko privatnih splavova kojima po nekoj logici tu nije mesto. Ali vlasnici imaju para i veza pa su uspeli tu da vežu svoje objekte.
U stvari ovo je vrlo široka i kompleksna tema, a siguran sam da ćr opet biti propusta jer se radi brzinski! I što odmah ne srede celo NBGD priobalje nego se ovo odnosi samo na deo?
Uf, svašta napisah!😬
 

Сто нових стабала за зеленији Београд


Заменица градоначелника Весна Видовић учествовала је данас, заједно са Зив Гигијем, извршним директором компаније „ГТЦ” и секретарком за заштиту животне средине Иваном Вилотијевић почетку садње сто стабала младог дрвећа на левој обали Саве поред моста „Газела”. Догађају је присуствовала и извршна директорка ЈКП „Зеленило – Београд” Наташа Шишаковић као и радници овог градског предузећа.

Заменица градоначелника је истакла захвалност компанији „ГТЦ” и нагласила да брига о здравој животној средини има велику важност за град Београд.

– Све што чини живот у Београду бољим, за нас је разлог да се окупимо. Када је реч о акцији као што је ова, данас желим да је истакнемо и учинимо видљивом, јер такве акције подижу свест код целокупног становништва и свих нас. У оквиру Стратегије о пошумљавању града Београда, наш план је да до 2030. године имамо пошумљеност града Београда преко 22 одсто, не рачунајући зелене јавне површине. Захваљујем компанији „ГТЦ” која овом акцијом показује како изгледа друштвена одговорност на делу и радујем се што учествујем у расту и развијању Београда, који ће бити, верујем, још напреднији, здравији и бољи кад ово дрвеће порасте – додала је Видовић.

Извршни директор компаније „ГТЦ” Зив Гиги је истакао да ова компанија, која се бави изградњом савременог пословног простора, жели да обезбеди најбоље могуће услове за рад, засноване на принципима добробити и одрживости.

– Желимо да подсетимо нашу заједницу колико је важно водити рачуна о квалитету ваздуха који удишемо, кроз унапређење природног окружења и мењање свакодневних животних навика. Ако ми, као инвеститори у градњи примењујемо најсавременије стандарде зелене градње и успемо да подстакнемо наше клијенте и закупце да учине то исто у својим просторима, само наше заједничке акције могу донети позитивну промену – рекао је Гиги.

Он је истовремено подсетио и да 17. новембра ова компанија отвара свој најновији пословни објекат и приводи крају још једну значајну инвестицију у Београду - пројекат „ГТЦ X” који на тржиште доноси 17.000 квадрата пословног простора у блоку 41 на Новом Београду у Булевару Милутина Миланковића.

f1912f2c7dbff3fd67a993977d47b872_6720269311.jpg


 
Prenosim iz jedne blokovske grupe, ako je stvarno istina, dobiće Gangula plus, a onda nek tera tako 20 km uzvodno...

Na Savskom keju betonske klupe su označene belom bojom, zelenom, crvenom i brojevima. Sve ovo ima veze sa uklanjanjem splavova. Pa evo i šta znači: bela polja, kojih ima 11 u Bloku 45, znači da na tim mestima mogu biti splavovi, što znači da se oni nalaze u zelenoj zoni.
Mesta koja nisu označena belom bojom, znači da se nalaze u crvenoj zoni i tu ne mogu biti splavovi. U dužini oko 150m od reni bunara ne smeju biti splavovi, takođe to je crvena zona.
kej.jpg
 
I napisaće rešenje o izvršenju da splav mora da se pomeri, ali Opština neće imati para da to sama uradi i tako će ostati godinama nepromenjena situacija.

Naravno, nadam se da grešim.
 
Vrh