Војни музеј на Тврђави је зрео за обнову (обишао сам га последњи пут - мислим на унутрашњу поставку - прошле године), у сваком случају, али, за Музеј ваздухопловства у Сурчину је тешко наћи одговарајуће речи колико је то
неопходно, колико су
прошли сви могући рокови и колико је садашње стање срамотно.
Био сам јуче, уживао у том бисеру архитектуре и изложбеној поставци, тако да нисам направио много слика бројних примера пропадања (нпр. зарђалих оквира стакала који чине торус):
Споменућу, као и увек, и главни, огроман натпис на згради Музеја који је још на неслужбеном српском језику, или, како се код нас каже - латиници, главном симболу нашег језичког и културног пропадања. Оно што је дивља, алтернативна градња у архитектури, то је то друго, алтернативно писмо у српском језику и култури. Општа дезоријентисаност, неред, низак цивилизацијски ниво, одсуство уређене државе.