Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[Аполон]

MC_ » Пон Феб 01, 2021 1:33 pm[/url]":1fvwkrde]Svi barokni bedemi na Kalemegdanu gradjeni su pod odredjenim uglom (nisu vertikalni, kao i kod svih artiljerijskih tvrdjava).
Zanima me od cega zavisi ovaj ugao?

Већина одбрамбених зидина је дебља при дну. Кинези миленијумима граде одбрамбене зидине чији попречни пресеци доста наличе онима који су касније примењивани у бастионским системима.

Разлог је, првенствено, структуралне природе. Бедеми су улгавном изнутра пуњени земљом или трпанцем, тако да косина која је последица сужавања зида при врху стабилизује структуру.

Могуће је да има и других разлога - на пример, угао под којим пројектил долази у контакт с површином зида - али не сећам се довољно да бих о томе говорио, мада сам се својевремено бавио овом темом.

 

[relja]

MC_ » 01 Feb 2021 01:33 pm[/url]":3qs6xfx6]Svi barokni bedemi na Kalemegdanu gradjeni su pod odredjenim uglom (nisu vertikalni, kao i kod svih artiljerijskih tvrdjava).
Zanima me od cega zavisi ovaj ugao?

Lupiću, ali glavna zaštita tvrđave od neprijateljskih artiljerijskih projektila nisu zidani delovi bedema koje mi vidimo, već deo ispunjen nabijenom zemljom (i drugim materijalom) između zidanih delova.
Nagađam, ali iz skica poprečnih preseka koje Vožd postavio, vidi se da su bedemi konstrukcije sačinjene iz zemljanog dela i zidanog potpornog dela, koji je u pp-u, zbog sopstvene statičke stabilnosti, širi u osnovi (temeljima) u odnosu na vrh.

A takođe, branioci na vrhu imaju imaju bolji pregled dešavanja u samom podnožju bedema i zaštićeniji su (manje se izlažu pri naginjanju preko ivice) ukoliko je bedem pod kosinom, a ne pod pravim uglom...

Onda je neko pametan verovatno seo i izračunao koji ugao je najoptimalniji za debljinu i otpornost bedema, za zidanje, utošak opeka, popravke, za strelce na vrhu koji će da gađaju pešadiju u podnožju....

 

[relja]

09.10.1915.

 

[relja]

 

[Вожд]

Панорама Београда, фотографија, 1869-1880.
Аутор: Аманд Хелм

Панорама Београда, снимљена са леве обале Саве, тако да се Београдска тврђава види лево, док у средини доминира торањ Саборне цркве. Фотографија је налепљена на картон, изнад ње је одштампано: Donau – album, а испод, с леве стране: Helm's phot. Kunstverlag, Wien. Фотограф Аманд Хелм (1831?–1890) је имао атељее у Теплицама, Прагу и Бечу. Серију Donau – album започео је 1869. године, снимајући насељена места дуж Дунава, од извора до ушћа. Исту серију објавио је поново 1880. године.

https://www.facebook.com/MuzejGradaBeog ... 162983131/

 

[relja]

 

[Вожд]

Савско шеталиште са великим степеништем на Калемегдану

https://beogradskonasledje.rs/wp-conten ... opovic.pdf

Прилог истраживању настанка и развоја парка Калемегдан

https://beogradskonasledje.rs/wp-conten ... anovic.pdf

 

[10k]

Koliko je Sava bila manja pre izgradnje HE Djerdap

Вожд » Pet Feb 12, 2021 2:08 am[/url]":ssezg8x8]

Панорама Београда, фотографија, 1869-1880.
Аутор: Аманд Хелм

Панорама Београда, снимљена са леве обале Саве, тако да се Београдска тврђава види лево, док у средини доминира торањ Саборне цркве. Фотографија је налепљена на картон, изнад ње је одштампано: Donau – album, а испод, с леве стране: Helm's phot. Kunstverlag, Wien. Фотограф Аманд Хелм (1831?–1890) је имао атељее у Теплицама, Прагу и Бечу. Серију Donau – album започео је 1869. године, снимајући насељена места дуж Дунава, од извора до ушћа. Исту серију објавио је поново 1880. године.

https://www.facebook.com/MuzejGradaBeog ... 162983131/

 

[Marc23]

Tokom praznika:

https://www.novosti.rs/beograd/vesti/96 ... hoplovstva

Besplatan ulaz u Vojni muzej na Kalemgdanu.

 

[Вожд]

https://collections.eastman.org/search/ ... ist?page=3

 

[Вожд]

 

[relja]

Iz kojih je ovo novina?
Inače, na ovom FIATu G.50 Zrakoplovstva NDH "nabijenom na nos" (danas jedinom sačuvanom u svetu - u muzeju u Sručinu, ali u jako lošem stanju) zbog ove izložbe su pravili "rupe od metaka" ... rezultat su bile rupe - pravougaonog oblika jer su to radili - PIJUKOM!!!

 

[Дошљак]

Чини ми се да су и заплењени тенкови доста девастирани у тој поставци, беше мотори уништени. Мада добро је да је тај Г.50 сачуван, кад видимо да нису сачувани Штука у комплету, различити заплењени авиони, посебно бомбардери, Москито, разни совјетски авиони попут Пе-2 и ЈАК-1.

 

[relja]

Srećom, P-2 je sačuvan, uoči rata je bio u zagrebačkom "Zmaju", čekao restauraciju za Muzej, eno ga sada u Surčinu, u delovima. Kao i Jak-9 i još par primeraka.
A bukvalno sve letelice koje si naveo su mogle da budu sačuvane, ljudi su i pokušavali, daleko od toga da nikoga nije interesovalo, ali vojnička "logika" ih je na kraju uništila. A isto rade i danas sa arhivom...

 

[relja]

Pe-2, ne P-2

 

[Дошљак]

Нисам знао за Пе-2, то је сјајна вест Знам да је Бубањ лично наредио да се Москито авиони униште дивљачки бацањем са краном, а после кад је видео музеј у Лондону одушевио се и наредио формирање истог код нас.

 

[Вожд]

Из "Фронта".

 

[Вожд]

 

[Вожд]

"Нова поставка Војног музеја ЈНА"
http://www.mgb.org.rs/images/godisnjaci ... 03-544.pdf

 

[Вожд]

 

[Вожд]

Апеловао бих на надлежне да се експонати ВМ заштите од хулигана..

 

[Вожд]

И атмосферских прилика..

 

[Marc23]

Вожд » Pon Feb 15, 2021 9:17 pm[/url]":1gyzfcu9]Апеловао бих на надлежне да се експонати ВМ заштите од хулигана..

Kakav poraz. Svaki put kada vidim ovako nesto, krene da mi kljuca u stomaku...

Nazalost, nisu krivi samo oni koji cine stetu, vec i oni zaduzeni za "odrzavanje".

Ovo je sramota i opisuje nas tacno onako kakvi smo.

:notok:

Ako je za neku utehu, nije me mrzelo da porijavim Beokomu, ali od njih slaba vajda, kao i uvek, pa ako se neko seti neka prijavi opet, da shvate da postoji pritisak.

U suprotnom, niko nase prijave nece shvatati ozbiljno osim ukoliko vise ljudi ne ukaze na problem.

 

[relja]

Вожд » 15 Feb 2021 09:48 pm[/url]":3oswmyyn]Из "Фронта".

Hvala. Ako nije problem, iz koje godine, koji broj?

 

[relja]

Дошљак » 15 Feb 2021 05:08 pm[/url]":3o1vkeh3]Нисам знао за Пе-2, то је сјајна вест Знам да је Бубањ лично наредио да се Москито авиони униште дивљачки бацањем са краном, а после кад је видео музеј у Лондону одушевио се и наредио формирање истог код нас.

Zapravo, Bubanj je naredio raščišćavanje Zemunskog aerodroma od "trofejnih" aviona par godina posle rata, pre dolaska Moskita. On jeste zaslužan za kasnije formiranje Muzeja vazduhoplovstva (da je samo ranije otputovao u London...). Nije on kriv za Moskitose, to je bilo kasnije.