Izvor: Blic.rs
MALO POZNATA ISTORIJA BEOGRADSKE TVRĐAVE Najveći gradski park je nekad imao jezerca, potok i - VODOPAD!
Mali Kalemegdan je kroz istoriju menjao svoj izgled, prošao put od ledine do uređenog parka, a malo je poznato da je prvih decenija 20. veka, pre izgradnje Zoološkog vrta, imao čak i veštačka jezerca i potok!
Ovaj podatak slabo je poznat čak i najvernijim hroničarima, ali i zaposlenima u JP "Beogradska tvrđava". Na njega je skrenula pažnju grupa zaljubljenika u Beograd na forumu "Beobuilda" koja je ovo ne samo dokumentovala, čak i sa aktuelnim fotografijama na kojima se vidi trag potoka, već i dala atraktivan predlog da "u vreme kada na Tvrđavi imamo bezbroj kafića, potočić sa vodopadom i jezercetom ponovo zažubori".
Da bi čelnici "Beogradske tvrđave" i Grada Beograda mogli da porazmisle o ovoj ideji, moraće da odu u davnu 1898. kada je organizovan prvi javni konkurs za uređivanje gradskog parka u Srbiji, značajan i po tome što su konkursi te vrste bili prava retkost čak i u razvijenim zemljama Evrope.
Na njemu su učestvovala tri autora, a izdvojio se arhitekta Dimitrije T. Leko koji će kasnije biti značajan za uvođenje vodenih površina u park.
- Prostor na mestu Paviljona "Cvijeta Zuzorić" dobio je glavnu ulogu u kompoziciji. Tu je bio lociran restoran sa baroknom terasom i dvokrakim stepenicama koje pri dnu uokviruju česmu. Čitav prostor Leko je dodatno naglasio širom površinom sa cvetnom rondelom u osnovi – stoji u istraživanju razvoja parka Hranislava Milanovića.
Leko je tada projektovao veštačko jezero koje je nazvao "ribnjak", kao i potok uz dva igrališta za decu. Kako objašnjava arheolog dr Marko Popović, u to vreme park je predstavljao atrakciju za građane.
- Budući da je prostor pripadao vojsci, kada je dat Gradu na upravljanje počelo je uređenje na Malom Kalemegdanu. Veštačko jezero i potok lako su bili navodnjavani, jer je grad imao dva vodovoda - jedan za pijaću vodu, drugi sa savskom vodom za pranje ulica i navodnjavanje ovih vodenih površina – objašnjava dr Popović.
Za izgradnju izvora, potoka i jezera koriščen je sićevački kamen – samac, a radovi na ozelenjavanju obuhvatili su izradu travnjaka i sadnju više od 14.500 sadnica raznih vrsta četinara, ukrasnog šiblja i egzotičnog rastinja.
Izgradnji ovih vodenih površina prethodilo je uređenje parcele na kojoj se nalazio zabavni park. On je 1927. uklonjen zbog izgradnje "Cvijete Zuzorić", a nešto kasnije nedaleko od paviljona napravljen je kameni izvor čiji obrisi se i danas mogu videti.
Ciklus radova završava se 1936. otvaranjem Zoo vrta.
- Iako su Beograđani izgradnjom prvobitno dečjeg Zoo vrta, ali i drugih sadržaja izgubili jezero i potok, delom i zbog toga što je grad ostao bez tog drugog vodovoda, nije bilo otpora. Razlog je upravo izgradnja Zoo vrta i novih sadržaja. Tek 1941. Zoo vrt je dobio današnje okvire – kaže on i dodaje da se ranije taj potez nazivao Kažnjenički park, jer je nedaleko odatle postojao zatvor.
Ipak, i sada ćete videti da je priroda sačuvala ono što čovek nije.
- Trag potoka je vidljiv, plitko korito i kamenje mogu da se prate od početka sa vodopadom, pa do mesta gde je bilo jezerce – tvrde zaljubljenici u prestonicu.
Navršenih 120 godina od prvog plana uređenja parka možda je prilika da se porazmisli i o toj gradskoj atrakciji.
Breg za razmišljanje
Dok je Veliki Kalemegdan počeo da se uređuje odmah po dolasku Turaka, Mali Kalemegdan je i dalje bio zapuštena ledina, a njegov turski naziv je bio Fićir-bajir ili "mesto, breg za razmišljanje" – naznačio je u spisima Milovanović.
Donji i gornji grad
Zelena površina tvrđave obuhvata Mali i Veliki Kalemegdan, Donji i Gornji grad, a zajedno sa savskom i dunavskom padinom čini simbol prestonice. Kalemegdanski park oduvek je bio omiljeno mesto za susrete i druženja Beograđana, a do današnjeg dana drastično je menjao izgled i namenu.
Mesto za cirkuse i ringišpil
"Moglo bi se reći da je to bila jedna pusta, nepošumljena poljana bez i jednog drveta. Taj prostor je služio kao vašarište na koje su cirkusi razapinjali svoje šatore, a na njemu je često radio i poneki ringišpil. Zato je uveče, a naročito nedeljom bila velika gužva. Kada bi došla zima, onda je bio pust i po njemu su se grudvali Dorćolci, dečaci sa Varoš Kapije...", ovako je Mali Kalemegdan pre uređenja opisao Milan Jovanović Stojimirović u knjizi "Siluete starog Beograda".
https://www.blic.rs/vesti/beograd/malo- ... ca/jblz8jc
