Ovo je Sunčana padina, ali nezgoda je što kad nabiješ toliko zgrada na malom prostoru, ima padine ali nema sunca
Sunny Hill Residences
Ovo je Sunčana padina, ali nezgoda je što kad nabiješ toliko zgrada na malom prostoru, ima padine ali nema sunca
Niko ne govori o tome, ali razmak između tih zgrada - kojih će biti mnogo - je toliko mali da je to neprirodno, i posebno neprirodno za objekte koji plediraju da su lux i zeleni. Tu nema mesto za drvo. Mali prolaz. Slično je u Mladenovačkoj prekoputa sa onim relativno novim zgradama.
Pa lokacija je svakako dobra za investitora, nije da ju je on izmislio.
Bombonica od projekta ne može biti nikako makar samo zbog neverovatne zbijenosti velike količine zgrada, koje usput po spratnosti odudaraju od okruženja.
Što se tiče podzemnih voda, nisam stručan. Da li postoji neka analiza koja pokazuje da je to zaista problem?Tek ostaje da se vidi uticaj ovolike količine betona na zemljište ispod kog prolazi potok.
Takođe i kako planiraju da organizuju ulaz i izlaz svih vozila iz naselja. Ako je kroz Đorđa Ognjanovića i parking uličicom, to je prilično sporno i nagoveštava slične probleme koje imaju stanovnici Čukaričke padine.
Ha! Sve što sam već rekao može da se ospori i to otvoreno priznajem, ali tvrdnja da je to bila "lepa divlja zelena oaza" ne može da prođe. Prolazio sam tuda dovoljno i peške i biciklom da znam da je bila puna smeća, grmlja, i svega ostalog samo ne neke netaknute prirode. Ako se dobro sećam, tu sam jednom video bačen frižider.Taj potez je kad-tad morao da se urbanizuje i naseli, iako je bila lepa divlja zelena oaza. Ali sam projekat sa ovim brojem objekata na prostoru je vrlo sporan.
Ne slažem se da su previše zbijene zgrade - ali me zanima da li postoji neki standard u struci (kod nas ili u inostranstvu) koji bi mogao da "dokaže" da li je moje ne slaganje opravdano ili ne.
Dovoljno je da vidim da nije kontaktna (demit, bavalit) fasada i da mi suze-radosnice istog trena krenu.
A ovaj mulj iz Prisavlja (čitaj: BnV) je stvarno talog života. Dobiješ lokaciju za dž, zidaš trilione kvadrata nebu pod oblake (dakle, povrat investicije na enti) i ne udostojiš se da se zajednici koja ti je to omogućila makar diskretno zahvališ kvalitetnijom arhitekturom i boljim fasadnim materijalima.
Hm... Da, razumem šta hoćeš da kažeš i hvala na odgovoru. Pomislio sam da ne postoji neki koeficijent osunčanosti zgrade ili tako nešto. Ili eventualno neka procena "privatnosti" stambene jedinice (koja čak i da postoji, nema šanse da se poštuje kod nas - pogotovo ne u Starom Gradu ili na Vračaru, Zvezdari, Neimaru...).To je više političko pitanje, nego stručno. Kod otvorenih blokova, 2/3 visine više zgrade je idealan razmak. Na mnogim mestima na zapadu generalno pravilo je da se minimalan razmak spušta i malo ispod 1/2 visine više zgrade/kuće. Njujork i slični gradovi su posebna priča.
Da sačekamo da vidimo kako će to sve izgledati kad se završi. Da ne ispadne kao zgrada Pinka. U Žarkovu već postoji sličnih poduhvata i nije da se baš sve lepo uklopilo.
Sve zgrade koje pominješ podignute su pre dvadesetak i više godina, a u međuvremenu je arhitektura (i njena materijalizacija) kod nas ipak značajno poboljšana. Retko se u gradu (a da nije ozbiljna periferija) izvode zgrade najprizemnije oblikovnosti uz spoljnu obradu isključivo kontaktnom fasadom. Zato mi poprilično vređa inteligenciju jednom prilikom iznesena "argumentacija" (ako je, naravno, tačna) prodajnog tima BnV-a da ne može da se na celom objektu primene finiji materijali kao u prizemlju (ako me pamćenje dobro služi, odnosilo se na zgradu Scala), jer je to "mnogo skupo". Pitam se kako to nije "mnogo skupo" mnoštvu drugih, u odnosu na Emaar, minijaturnih lokalnih investitora? Oni su očigledno neki krajnje neobični bizMismeni: vole da gube pare da bi učinili plezir ljubiteljima lepote. O karakondžulama Verde, Aqua i inim te estetske provenijencije ne treba trošiti reči, one nisu ni uvreda za zdrav razum, već direktan pogodak salivom u lice.Da sačekamo da vidimo kako će to sve izgledati kad se završi. Da ne ispadne kao zgrada Pinka. U Žarkovu već postoji sličnih poduhvata i nije da se baš sve lepo uklopilo.
Postoje standardi modernizma i Atinske povelje, da između zgrada treba da budu poljane; to je odbačeno pre jedno pola veka i nije aktuelno nigde, ali na Beobildu ima snažnu podršku (srpska javnost misli da su stari blokovi Novog Beograda i dalje aktuelan tip naselja, a nisu, izrazito su prevaziđeni).Ne slažem se da su previše zbijene zgrade - ali me zanima da li postoji neki standard u struci (kod nas ili u inostranstvu) koji bi mogao da "dokaže" da li je moje ne slaganje opravdano ili ne.
Napravili su prilaz iz Ratka Mitrovica , tj izmedju skole i vrtica su asfaltirali deo (tu je trenutno mislim prodajni salon), a predvidjen je prilaz iz Trebevicke (izmedju konjicke birgade i ono Zavoda), kao i iz Djordja Ognjanovica, preko postojeceg parkinga one crvene zgrade, koji se sada koristi.Takođe i kako planiraju da organizuju ulaz i izlaz svih vozila iz naselja. Ako je kroz Đorđa Ognjanovića i parking uličicom, to je prilično sporno i nagoveštava slične probleme koje imaju stanovnici Čukaričke padine.