Sunny Hill Residences
Banovo Brdo Residences [ Stambeno poslovni kompleks | 100 000 m²]
- Začetnik teme Igor
- Datum pokretanja
Sunny Hill Residences
Biće verovatno neko ukrasno žbunje i to je to. Čak i ona trim staza što je reklamiraju da prolazi kroz sredinu kompleksa zapravo će biti javna površina i van ograćenih privatnih dvorišta.
Što se tiče udaljenosti, sve ispod 40m treba zabraniti, i to govorim o 5,6 spratova, kad je više razmak treba da bude veći. Ne radi se o tome da me komšija gleda ili ja njega, već da stanovi imaju prirodne svetlosti, direktnog sunca i da ne čujem komšijin tv ili kako srče supu. Uostalom, pogledajte komunistička naselja, to je ultra lux po projektu, sad što je raspad neodržavani druga je priča.
Dovoljno je da vidim da nije kontaktna (demit, bavalit) fasada i da mi suze-radosnice istog trena krenu. 
A ovaj mulj iz Prisavlja (čitaj: BnV) je stvarno talog života. Dobiješ lokaciju za dž, zidaš trilione kvadrata nebu pod oblake (dakle, povrat investicije na enti) i ne udostojiš se da se zajednici koja ti je to omogućila makar diskretno zahvališ kvalitetnijom arhitekturom i boljim fasadnim materijalima.
A ovaj mulj iz Prisavlja (čitaj: BnV) je stvarno talog života. Dobiješ lokaciju za dž, zidaš trilione kvadrata nebu pod oblake (dakle, povrat investicije na enti) i ne udostojiš se da se zajednici koja ti je to omogućila makar diskretno zahvališ kvalitetnijom arhitekturom i boljim fasadnim materijalima.
Pa lokacija je svakako dobra za investitora, nije da ju je on izmislio.
Bombonica od projekta ne može biti nikako makar samo zbog neverovatne zbijenosti velike količine zgrada, koje usput po spratnosti odudaraju od okruženja. Tek ostaje da se vidi uticaj ovolike količine betona na zemljište ispod kog prolazi potok.
Takođe i kako planiraju da organizuju ulaz i izlaz svih vozila iz naselja. Ako je kroz Đorđa Ognjanovića i parking uličicom, to je prilično sporno i nagoveštava slične probleme koje imaju stanovnici Čukaričke padine.
Taj potez je kad-tad morao da se urbanizuje i naseli, iako je bila lepa divlja zelena oaza. Ali sam projekat sa ovim brojem objekata na prostoru je vrlo sporan.
Bombonica od projekta ne može biti nikako makar samo zbog neverovatne zbijenosti velike količine zgrada, koje usput po spratnosti odudaraju od okruženja. Tek ostaje da se vidi uticaj ovolike količine betona na zemljište ispod kog prolazi potok.
Takođe i kako planiraju da organizuju ulaz i izlaz svih vozila iz naselja. Ako je kroz Đorđa Ognjanovića i parking uličicom, to je prilično sporno i nagoveštava slične probleme koje imaju stanovnici Čukaričke padine.
Taj potez je kad-tad morao da se urbanizuje i naseli, iako je bila lepa divlja zelena oaza. Ali sam projekat sa ovim brojem objekata na prostoru je vrlo sporan.
Igore, sad kad si prošao i slikao, da li ti zaista deluje da ima mesta za još jednu zgradu između trenutno sazidanih i prostora na kome se nalaze objekti Policijske brigade? Jer po renderu je zamišljena, a stvarno ne znam gde misle i nju da smeste
sutraw
Advanced
- Učlanjen(a)
- 29.03.2023.
- Poruke
- 3.250
- Pohvaljen
- 9.254
Meni se sviđa eksterijer zgrada, mislim da je estetski jedan od lepših projekata u gradu. Međutim, ovaj koncept sa prostorijama nepravilnog oblika (tj. obli unutrašnji zidovi) mi izgleda dosta nezahvalno za uređivanje enterijera.
Mislio sam da je lokacija dobra zato što u tom kraju ima dovoljno "elitnih" kupaca kojima će stanovi ovog profila da budu pristupačni. Tačno je da je to dobro za investitora, ali i za kupce. Šta je tu je, ipak smo kolektivno odlučili da živimo u kapitalizmu.
Ne slažem se da su previše zbijene zgrade - ali me zanima da li postoji neki standard u struci (kod nas ili u inostranstvu) koji bi mogao da "dokaže" da li je moje ne slaganje opravdano ili ne.
Što se tiče podzemnih voda, nisam stručan. Da li postoji neka analiza koja pokazuje da je to zaista problem?
Moj predosećaj je da pristup vozilima neće biti problem... Hajde baš me zanima ko će od nas dvojice biti u pravu što se toga tiče.
Ha! Sve što sam već rekao može da se ospori i to otvoreno priznajem, ali tvrdnja da je to bila "lepa divlja zelena oaza" ne može da prođe. Prolazio sam tuda dovoljno i peške i biciklom da znam da je bila puna smeća, grmlja, i svega ostalog samo ne neke netaknute prirode. Ako se dobro sećam, tu sam jednom video bačen frižider.
nikolas27
Higher intermediate
To je više političko pitanje, nego stručno. Kod otvorenih blokova, 2/3 visine više zgrade je idealan razmak. Na mnogim mestima na zapadu generalno pravilo je da se minimalan razmak spušta i malo ispod 1/2 visine više zgrade/kuće. Njujork i slični gradovi su posebna priča.
Dovoljno je da vidim da nije kontaktna (demit, bavalit) fasada i da mi suze-radosnice istog trena krenu.
A ovaj mulj iz Prisavlja (čitaj: BnV) je stvarno talog života. Dobiješ lokaciju za dž, zidaš trilione kvadrata nebu pod oblake (dakle, povrat investicije na enti) i ne udostojiš se da se zajednici koja ti je to omogućila makar diskretno zahvališ kvalitetnijom arhitekturom i boljim fasadnim materijalima.
Da sačekamo da vidimo kako će to sve izgledati kad se završi. Da ne ispadne kao zgrada Pinka. U Žarkovu već postoji sličnih poduhvata i nije da se baš sve lepo uklopilo.
Hm... Da, razumem šta hoćeš da kažeš i hvala na odgovoru. Pomislio sam da ne postoji neki koeficijent osunčanosti zgrade ili tako nešto. Ili eventualno neka procena "privatnosti" stambene jedinice (koja čak i da postoji, nema šanse da se poštuje kod nas - pogotovo ne u Starom Gradu ili na Vračaru, Zvezdari, Neimaru...).
Ali svakako mora da postoji nešto što će sprečiti nekog investitora da napravi srpski Kowloon Walled City (https://en.wikipedia.org/wiki/Kowloon_Walled_City)
Moje potpuno subjektivno mišljenje je da u Žarkovu nema u šta da se uklopi bilo kakva gradnja. Bar ne na potezu uz Trgovačku.
No, pošto je sam projekat od drugih stambenih kompleksa odvojen ulicama ili sedištem Policijske brigade, ne vidim tačno po čemu može nekako da se uklapa ili ne.
Sve zgrade koje pominješ podignute su pre dvadesetak i više godina, a u međuvremenu je arhitektura (i njena materijalizacija) kod nas ipak značajno poboljšana. Retko se u gradu (a da nije ozbiljna periferija) izvode zgrade najprizemnije oblikovnosti uz spoljnu obradu isključivo kontaktnom fasadom. Zato mi poprilično vređa inteligenciju jednom prilikom iznesena "argumentacija" (ako je, naravno, tačna) prodajnog tima BnV-a da ne može da se na celom objektu primene finiji materijali kao u prizemlju (ako me pamćenje dobro služi, odnosilo se na zgradu Scala), jer je to "mnogo skupo". Pitam se kako to nije "mnogo skupo" mnoštvu drugih, u odnosu na Emaar, minijaturnih lokalnih investitora? Oni su očigledno neki krajnje neobični bizMismeni: vole da gube pare da bi učinili plezir ljubiteljima lepote.
O karakondžulama Verde, Aqua i inim te estetske provenijencije ne treba trošiti reči, one nisu ni uvreda za zdrav razum, već direktan pogodak salivom u lice.