Šta je novo?

Autoput "Požega - Užice - Kotroman"

2.15 je jak tempo za kasnu noc kada nema nikoga uz postovanje svih standardnih mesta za policiju-kroz Pozegu, Sevojno, Uzice, Belu Zemlju, Mackat, Cajetinu. I uz postovanje prosecne brzine na AP. To je kada nema nikoga. +-5 minuta u zavisnosti od pocetne tacke NBG. 2h 30min neki normalan tempo ali bez kilavljenja.

Pakovrace-Mackat je oko 50 minuta u idealnim uslovima. Kada to bude AP spasce sa 50 na 20 minuta tako da ce bez kazne na AP idealno vreme biti 1h 50 min, i danju i nocu, za sve vozace koji drze zdrav ritam i 130-140 na autoputu. Naravno bez guzvi po NBG ili velike guzve od Mackata do Zlatibora.
 
Da li vam stvarno znači 15 minuta gore-dole? :) Posebno ako ste krenuli negde da se odmorite :) Ono-kao zbog 15 minusta stavljate svoju glavu u torbu... što bi možda i bilo ok da je samo vaša glava u pitanju... ali niste jedini na putu ima tu još nekoga... Čemu divljaštvo? :)
 
Ne pričamo mi ovde na pamet, već iz iskustva modernijih evropskih i svetskih zemalja. To što smo mi navikli da nam traktori sa blatom izlaze na put je sasvim druga stvar.
Bila je čak vest da su ovi iz saobraćaja razmatrali da se podigne prosek na našim putevima na 150km/h, a da li će to biti ikad videćemo. U Nemačkoj imate autoputeve bez ograničenja brzine, gde se vozi po 250, 300 km/h. Ko je vozio zna o čemu pričam, više gledaš u retrovizor nego napred! 🙂 Ali neće to nikad biti slučaj kod nas, nemojte se zavaravati! Neke blage promene su moguće i potrebne, to svakako.

Elem, kao što reče @dejanbg88 kada bude završen autoput skroz do Zlatibora (Sušica) biće ukupno do 190km čistog autoputa. Znači samo za AP je potrebno nešto manje od 1,5h

Ostalo, tipa dal neko dolazi sa NBgd, Kaluđerice i sl nas ne interesuje, kao i gde tačno će biti smešten na samom Zlatiboru

p.s. ako neko vozi u proseku 100km/h normalno da će doći za nešto manje od 2h...takođe ako bude puno snega normalno da će se voziti sporije. Mislim zar stvarno treba to sve ovde objašnjavati, ta nismo deca!
 
Bila je čak vest da su ovi iz saobraćaja razmatrali da se podigne prosek na našim putevima na 150km/h, a da li će to biti ikad videćemo.
Ja bi voleo da se usaglasimo sa ograničenjima koja važe u Poljskoj, Bugarskoj i jednom delu Turske, a to je 140 na autoputu uz 10% tolerancije. U Hrvatskoj uz zvaničnu toleranciju može 150-160 da se đira bez problema. U Hrvatskoj me nikad niko nije zaustavio na manje od 180-190.
Elem, kao što reče @dejanbg88 kada bude završen autoput skroz do Zlatibora (Sušica) biće ukupno do 190km čistog autoputa. Znači samo za AP je potrebno nešto manje od 1,5h
Ali da se vratim i ja na temu, da ne oftopičarim sa brzinom i da rizikujem da mi Igor obriše i ovaj post, smatram da je izgradnja ovog autoputa prioritet. Cela mreža je prioritet, ali ovo je prioritet prioriteta, pre svega jer je kratka deonica, a bezbednost će biti povećana za 1000%.

Neko je pitao kako posle svega verujem domaćim putarima. Pa jednostavno, ja sam inžinjer i na greškama se učim i kako prolazim kroz njih tako budem bolji u sledećoj iteraciji. Tako zaključijem i spram ove izgradnje, pošto su prethodnih 10g radili i grešili (ko radi taj i greši je l) računam da će u sledećoj iteraciji biti pametniji, to jeste da su naučili na svojim greškama i da se neće ponavljati, samim tim i da će izgradnja biti brže. Eto!

Presrećan sam i na samu pomisao sa ćemo u neko dogledno vreme imati 2 planinska autoputa, ovaj i do Boljara. Uz to još i planirane 2 planinske brze saobracajnice, mislim da će zaista ovaj kraj od Pešteri pa do Tare biti mini alpi kada se ova 2 autoputa i 2 brze saobraćajnice završe
 
Ja bi voleo da se usaglasimo sa ograničenjima koja važe u Poljskoj, Bugarskoj i jednom delu Turske, a to je 140 na autoputu uz 10% tolerancije. U Hrvatskoj uz zvaničnu toleranciju može 150-160 da se đira bez problema. U Hrvatskoj me nikad niko nije zaustavio na manje od 180-190.

Ali da se vratim i ja na temu, da ne oftopičarim sa brzinom i da rizikujem da mi Igor obriše i ovaj post, smatram da je izgradnja ovog autoputa prioritet. Cela mreža je prioritet, ali ovo je prioritet prioriteta, pre svega jer je kratka deonica, a bezbednost će biti povećana za 1000%.

Neko je pitao kako posle svega verujem domaćim putarima. Pa jednostavno, ja sam inžinjer i na greškama se učim i kako prolazim kroz njih tako budem bolji u sledećoj iteraciji. Tako zaključijem i spram ove izgradnje, pošto su prethodnih 10g radili i grešili (ko radi taj i greši je l) računam da će u sledećoj iteraciji biti pametniji, to jeste da su naučili na svojim greškama i da se neće ponavljati, samim tim i da će izgradnja biti brže. Eto!

Presrećan sam i na samu pomisao sa ćemo u neko dogledno vreme imati 2 planinska autoputa, ovaj i do Boljara. Uz to još i planirane 2 planinske brze saobracajnice, mislim da će zaista ovaj kraj od Pešteri pa do Tare biti mini alpi kada se ova 2 autoputa i 2 brze saobraćajnice završe
U istom postu pišeš o podizanju ograničenja brzine (značajno, plus dodaješ i “toleranciju”) i o povećanju bezbednosti. Ne ide to zajedno…

Taj autoput se sigurno neće praviti samo da bi neko zamislio da mu je to pista bez ograničenja.
 
U istom postu pišeš o podizanju ograničenja brzine (značajno, plus dodaješ i “toleranciju”) i o povećanju bezbednosti. Ne ide to zajedno…
Mislio sam generalno na autoputeve u Srbiji, ne na konkretno taj od Požege do Mačkata na kojem verujem da će na većem delu deonice (makar tamo đe se prolazi kroz planine) ograničenje biti 100 na sat. Mada će verovatno jednim delom deonice biti i opšte ograničenje od 130 (koliko je sada), gledajući trasu.

Autoput kao autoput će doprineti povećanju bezbednosti pre svega jer će omogućiti bezbedna preticanja. Preticanja na trenutnom putu su i najveći uzrok saobraćajnih nesreća, a ne stanje puta (koje je uglavnom odlično), ili sletanja sa puta usled gubitka kontrole nad vozilom zbog nekog drugog razloga, nego preticanja, odnosno rizična preticanja. Ta rizična preticanja su rizična jer jedan deo vozača ne ume da proceni mogućnosti svojeg auta, a s'obzirom na smanjene sposobnosti, ne ume da proceni pravilno ni rizik nailaska vozila sa suprotne strane, te taj podceni, i eto sranja.

Ceo taj scenario se gubi na autoputu obzirom na fizički razdvojene trake. Čak i neko ko vozi divljački (ja nisam taj) i značajno prekoračuje ograničenja, gotovo u 99% situacija neće imati rizična preticanja i obilaženja. Rizik koji postoji na autoputu pre svega je do vozača koji ulaze u levu traku bez gledanja u retrovizor. Ali čak i u tim situacijama u najvećem broju slučaja dolazi do naglog kočenja i besnog trubljenja (ili ablendovanja) vozača iz leve trake koji je morao da ukoči, što je ipak, po mojem mišljenju korak u napred što se tiče povećanja bezbednosti, jer se situacija preticanja na autoputu završavaju u gotovo 100% slučajeva bezbedno, dok na standardnom putu sa 2 trake neko može ni kriv ni dužan da naje*******e jer je neki vozač pogrešno procenio svoje auto i situaciju. Složićeš se da je na autoputu ipak dramatično manja šansa za tako nešto
 
Poslednja izmena:
Mislio sam generalno na autoputeve u Srbiji, ne na konkretno taj od Požege do Mačkata na kojem verujem da će na većem delu deonice (makar tamo đe se prolazi kroz planine) ograničenje biti 100 na sat. Mada će verovatno jednim delom deonice biti i opšte ograničenje od 130 (koliko je sada), gledajući trasu.

Autoput kao autoput će doprineti povećanju bezbednosti pre svega jer će omogućiti bezbedna preticanja. Preticanja na trenutnom putu su i najveći uzrok saobraćajnih nesreća, a ne stanje puta (koje je uglavnom odlično), ili sletanja sa puta usled gubitka kontrole nad vozilom zbog nekog drugog razloga, nego preticanja, odnosno rizična preticanja. Ta rizična preticanja su rizična jer jedan deo vozača ne ume da proceni mogućnosti svojeg auta, a s'obzirom na smanjene sposobnosti, ne ume da proceni pravilno ni rizik nailaska vozila sa suprotne strane, te taj podceni, i eto sranja.

Ceo taj scenario se gubi na autoputu obzirom na fizički razdvojene trake. Čak i neko ko vozi divljački (ja nisam taj) i značajno prekoračuje ograničenja, gotovo u 99% situacija neće imati rizična preticanja i obilaženja. Rizik koji postoji na autoputu pre svega je do vozača koji ulaze u levu traku bez gledanja u retrovizor. Ali čak i u tim situacijama u najvećem broju slučaja dolazi do naglog kočenja i besnog trubljenja (ili ablendovanja) vozača iz leve trake koji je morao da ukoči, što je ipak, po mojem mišljenju korak u napred što se tiče povećanja bezbednosti, jer se situacija preticanja na autoputu završavaju u gotovo 100% slučajeva bezbedno, dok na standardnom putu sa 2 trake neko može ni kriv ni dužan da naje*******e jer je neki vozač pogrešno procenio svoje auto i situaciju. Složićeš se da je na autoputu ipak dramatično manja šansa za tako nešto
Samo se ti usaglasi sa trenutnim ograničenjem po svim autoputevima i biće nam svima lakše i bezbednije
 
Samo se ti usaglasi sa trenutnim ograničenjem po svim autoputevima i biće nam svima lakše i bezbednije
Bez brige, za 18g vozačke karijere 0 udesa, 0 čukanja, 0 rizičnih preticanja, 0 rizičnih situacija, a uglavnom sam iznad ograničenja. Tako da i do vozača je, ali i do auta. Da vozim auto od 75-100 ks, verovatno ne bi mogao da se time pohvalim, to jeste makar bi imao rizične situacije i preticanja, a ovako kada se uklope iskusan vozač i po godinama i po tehnici sa autom od blizu 300 ks (uskoro prelazim 600+ ks ako Bog da, čitaj RS6 ili M5 ;) ) nema zime ni za mene ni sa vozače oko mene.

Kada vidim vozače dostavnih vozila, kurirskih službi, i drugih sa slabašnim automobilima koji ulaze u rizična preticanja u koja ja sa mojim autom ne bi ulazio, e onda skapiraš ko je zapravo prava opasnost na putu.

Pogledaj kada pokažu neki ozbiljniji udes koja su kola u pitanju. To su uglavnom uvek ili prosečni ili ispodprosečni automobili. Nikad nisam video udes u Srbiji da je napravio vozača Karere, nekog M-a ili RS-a.

Ljudi moraju pre svega da ispravno procene limite svog auta, svoje vozačke limite, i situaciju oko sebe (uslove na putu). Meni su moj život i moje zdravlje najmiliji. Prvome mi ne bi odgovaralo da zbog rizičnog preticanja ugrozim sebi život ili zdravlje.

Jedna stvar je dinamična vožnja (brza ali maksimalno bezbedna - odlika iskusnih vozača u jačim automobilima) a sasvim nešto drugo divljačka vožnja (odlika manje iskusnih vozača, gasera, često u automobilima male snage, upitnog održavanja, upitnog stanja guma i ostalo...)

Ja nemam potrebe ni za gasiranjem ni za dokazivanjem na putu.
 
Ne treba stvari posmatrati crno belo, brzina jeste bitna ali je po mom mišljenju mnogo veći nasilnik onaj ko vozi u gradu 60-70 km/h nego na autoputu 140/150.
Zaista je sve do vozača, postoje i drugi faktori osim brzine. Na kraju krajeva i auto je bitan jer je teško porediti neki autić sa 60 ks i neki drugi od 300ks.
 
Evo još jedne zanimljive minutaže/računice:

Od Lidla kod kružnog toka, faktički od tačke gde može malo brže da se vozi do naplatne Obrenovac, cca 100km/h prosek na toj deonici.
Posle toga ide ap, na ap neke značajne uštede nisu moguće zbog kazni, ok ako rizikuješ kazne onda su moguće :)

Elem na ovom delu puta da bi se uštedelo 10minuta, samo 10 minuta, treba vozilo kalibra gt3rs jer prosek treba dignuti na 200km/h.
Čisto još jedan parametar za lokalne trkače, prosek na Nirburgringu, stazi koja se smatra brzom je oko 160km/h (za normalne automobile) :)
Zato se ja nerviram kad neko lupi, šta uštedim pola sata samo malo ga zgazim, kako druže znaš li matematiku i šta sve treba da uradiš da bi skratio put za pola sata. I na kraju koliko rizikuješ i koliko letiš po putu da bi napravio takvu uštedu.

Untitled.png
 
Poslednja izmena:
Ograničenje je isto za sve tipove automobila i sve tipove vozača.

Zabrinjavajuće je koliko ljudi smatra da se pravila na njih ne odnose jer su “iskusni vozači” i voze “dobra kola”. Da, zaista jeste sve do vozača i njegovog obzira prema drugima.
 
Ograničenje je isto za sve tipove automobila i sve tipove vozača.

Zabrinjavajuće je koliko ljudi smatra da se pravila na njih ne odnose jer su “iskusni vozači” i voze “dobra kola”. Da, zaista jeste sve do vozača i njegovog obzira prema drugima.
Naravno ali niko nikada nije napisao savršen zakon koji poštuje sve različitosti. Pa tako i zakon u saobraćaju, ovaj kakav jeste ima manjkavosti.
Mene lično mnogo nervira to potenciranje brzine kao glavnog faktora u nezgodama koje se dešavaju. Gde je u celoj statistici korišćenje alkohola, droga, mobilnog telefona?
Struktura vozača koji prave prekršaje?
Analize pokazuju da najveći broj vozača koji izgube život na putu su neiskusni vozači, do 25 god starosti.
Nama treba ozbiljna reforma na nivou obuke vozača, odličan zakon o saobraćaju koji će se poštovati i još važnije primenjivati.
Takođe nam treba i policija koja će sve to kontrolisati bez obzira ko je za volanom i kakav auto vozi.
Ograničenje brzine je samo jedan mali deo zakona o saobraćaju, to sam želeo da kažem i apsolutno ništa ne znači bez ostalih faktora i parametara koji zakon ne vidi i ne prepoznaje.
 
Da ne idemo dalje u offtopic, mislim da se svi ovde slažemo da je prioritet prioriteta da se što pre krene sa konkretnom izgradnjom na ovoj deonici, pa makar je puštali fazno, dobitak u bezbednosti niko ne treba da dovodi u pitanje, bez obzira da li se ja zalažem za to na forumu ili neko drugi. Svi koji koristimo ovu deonici ćemo uživate te benefite kada autoput bude izgrađen.

Kao što sam već napisao, moj (umereni) optimizam se temelji pre svega na povećanju efikasnosti u novim iteracijama. Pre 10g kada su auto se gradile prve brdsko planinske deonice u Srbiji, to je bila nova stvar za sve stejkholdere u tom procesu. Kako sam i sam inžinjer, polazim od toga da u svakoj novoj iteraciji nešto naučiš i primeniš u sledećoj kako ne bi pravio iste greške, što posledično dovodi do bržih iteracija, sve dok se brzina procesa ne dovede na maksimalno mogući nivo.

U proteklih 10g bilo je 4 ili 5 iteracija u gradnji autoputeva kroz brdskoplaninski teren. Ako izuzmemo koronu (viša sila) ostale stvari koje su usporavale izgradnju su rešive. Kroz 4-5 iteracija valjda je sada konačno savladan proces, valjda se sada znaju potencijalni problemi i uska grla. Neće valjda ponovo da prolaze kroz iste probleme koje su imali i na prethodnim brdsko-planinskim deonicama. Nema logike.

Da moj umereni optimizam ima smisla pokazuje i brzina izgradnje autoputeva i brzih saobraćajnica koje su poslednje krenule da se grade. Pre svega mislim na deonicu kroz Frušku goru i bušenje tunela koji je duži od ukupne km svih tunela na deonici Požega-Mačkat. Dakle, može da se radi dovoljno brzo da se stvari završavaju onako kako se očekuje.

Ono na šta bih takođe skrenuo pažnju, zapravo apelovao javno, to je da se u najkraćem roku naprave izmene na postojećem putu kako bi se bezbednost povećala drastično dok autoput ne bude gotov.

Tu pre svega mislim na fizičke barijere koje će onemogućiti rizična preticanja. Da sam neko ko se bavi time, išao bih sledećom logikom:

1. Identifikovao bih rizične tačke/deonice. Pretpostavljam da na celoj deonici postoji recimo 5 ili 10 tački gde se dešavaju udesi koji su imali smrtne ishode ili teške telesne povrede. Verovatno je u pitanju paretov princip i verovatno na 20% rizičnih deonica se dešava 80% saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom ili teškim telesnim povredama.

2. Na tim deonicama bih fizički razdvojio trake metalnim ili betonskim barijerama. Jasno je da ograničenja brzine i dupla puna nemaju apsolutno nikakvog efekta na vozače koji ulaze u rizična preticanja. Dakle, jedino fizička barijera. Takve stvari sam viđao i na zapadu (1+1 sa fizičkom barijerom) i na Pelješkom mostu u Hrvatskoj.

3. Kako bi se preventivno izbegao kolaps ukoliko bi se neko vozilo pokvarilo, obzirom da bi preticanje bilo fizički onemogućeno, sa uvođenjem barijera istovremeno bih uradio jednu od ove 2 stvari:

Na deonicama na kojima je to moguće proširio bih put za još jednu traku (to je relativno jeftino na kraćim deonicama). Tako bi na deonicama na kojima je to moguće 2+1 postao 2+2 sa fizički. barijerama između traka.

Tamo gde nije moguće dodati još jednu traku, napravio bih proširenja na svakih recimo 100 metara gde bi vozilo koje je u kvaru moglo da stane i sačeka pomoć.

Smatram da je ovo jedini način da se kratkoročno reši problem bezbednosti na ovoj trasi, što naravno ne bi trebalo da odloži izgradnju autoputa.

Siguran sam da je ovo rešenje jeftino za realizaciju, a korist je ogromna za sve.
 
Naravno ali niko nikada nije napisao savršen zakon koji poštuje sve različitosti. Pa tako i zakon u saobraćaju, ovaj kakav jeste ima manjkavosti.
Mene lično mnogo nervira to potenciranje brzine kao glavnog faktora u nezgodama koje se dešavaju. Gde je u celoj statistici korišćenje alkohola, droga, mobilnog telefona?
Struktura vozača koji prave prekršaje?
Analize pokazuju da najveći broj vozača koji izgube život na putu su neiskusni vozači, do 25 god starosti.
Nama treba ozbiljna reforma na nivou obuke vozača, odličan zakon o saobraćaju koji će se poštovati i još važnije primenjivati.
Takođe nam treba i policija koja će sve to kontrolisati bez obzira ko je za volanom i kakav auto vozi.
Ograničenje brzine je samo jedan mali deo zakona o saobraćaju, to sam želeo da kažem i apsolutno ništa ne znači bez ostalih faktora i parametara koji zakon ne vidi i ne prepoznaje.
Vozači poštuju zakon, a ne zakon vozače (važi i ovo drugo ali se odnosi na većinu, pa se bune samo oni koji nisu u većini)

Bila brzina mali ili veliki deo zakona, ne isključuje se ako su “drugi faktori” zanemareni.
 
To je tvoj stav, koji poštujem, dozvoli da i ja imam svoj stav, makar bio pogrešan ili u manjini 😎

To je zakon a ne stav. Kada primenjueš stav, a ne zakon, onda nema države.

Da ne bude da morališem, pravio sam i ja prekršaje, ali to apsolutno ne znači da sam u pravu i da je moj stav ispravniji nego zakon. Svakako, ne vozim po auto-putu preko propisanog ograničenja, niti koristim auto da bilo koga ugrozim.

Kada pređete ulicu na crveno dok vas dete gleda, ili prekoračite brzinu u blizini škole, ili ste nepropisno parkirali na trotoaru jer nema gde drugo, znajte da ste potencijalno ubili ili učestvovali u ubistvu nekog ljudskog bića - deteta koje će preći na to isto crveno, ili koje će istrčati pred vas u zoni škole, ili koje će zaobilaziti vaš nepropisno parkirani automobil i autobus ga pokupiti na ulici. Očigledno nam nedostaje svest o tome šta je to odgovornost, i zašto se proisi poštuju.
 
Apsolutno nije jasno, de objasni mi kao laiku u čemu je manjkavost zakona i na šta se konkretno selektivno primenjuje (a da nije generalna selektivna primena u odnosu na vozače skupljih automobila i službenih Škoda, i ostalu raju).
 
Nije ti jasno da možeš kršiti zakon iako ne voziš službenu Škodu?
Mogu ti nabrojati na stotine primera koji se redovno dešavaju a ne kontrolišu se niti ne kažnjavaju se u meri u kojoj bi trebalo...
 
Nije ti jasno da možeš kršiti zakon iako ne voziš službenu Škodu?
Mogu ti nabrojati na stotine primera koji se redovno dešavaju a ne kontrolišu se niti ne kažnjavaju se u meri u kojoj bi trebalo...
To sam ti rekao da isključiš - to je stvar kaznene politike. Nijedna normalna osoba u tome ne može da se ne složi.

A to je posledica što je pre 40 godina manji prekršaj bio društveno neprihvatljiv, da ne pričamo o nekim većim. Danas je gotovo normalno da slušamo na vestima kako kriminalci koji su postupali u službi države, pravili ćevape od ljudsko mesa. Što bi jedan političar rekao "idemo u rikverc" ali civilizacijski. Ali ako kreneš prvo od sebe (a to se odnosi na svakog od nas) i odlučiš da poštuješ propise, možda naučiš nekoga da je to civilizacijski iskorak napred.

Izmena propisa, povećanje kazne, smanjenje kazne... kako bih ti rekao, to je go k**** ako nema ko to da primanjuje. To nema veze s tim kako je zakon napisan.

Šta je konkretno selektivno u samom zakonu i šta manjkavo u samom zakonu?
 
O tome upravo i pričam, da imamo zakon koji očigledno nije dobar i koji se kao takav ne primenjuje...
Imamo godinama sve veći broj stradalih koji je godišnje na nivou neke zemlje trećeg sveta, nemamo uopšte svest o bezbednosti pa i odgovornosti.
Ovo inače pišem kao vozač sa 27 god staža a to koliko ugrožavam druge u saobraćaju govori broj kazni i druženje sa čikama u plavom.
Imajući sve ovo u vidu, zaista mislim da je malo neozbiljna i površna priča o ograničenju brzine (kad pričamo o prekoračenjima do 10-15%).
Zakon nije sveto pismo (menja se s vremenom) normalan, zdrav i pismen čovek zna po logici stvari šta je normalno i prirodno. Dovoljno je za početak ne ugrožavati druge u saobraćaju i truditi se tako ponašati.
 
Верујем да можемо сви да се сложимо да је ово парче, барем до Мачката, једно од битнијих пројеката развоја мреже аутопутева у Србији, чак и ако буде брзи пут, време путовања до Златибора из Београда ће бити око 2 сата, што је идеално и реално може да се вози и без паузе. Исто тако, завршетком моравског аутопута, сви већи градови од граница са Мкд/Бу ће бити такође повезано преко петље у Прељини.

Са друге стране, на Златибор масовно долазе и из ЦГ а боме и из Реп. Српске као и БиХ.

А што се брзине тиче, нећу да моралишем али заиста верујем да је до 20 преко ограничења макс колико бисмо смели да возимо брже. Не због казни, јер на мање од 20 су оне смешне, већ због нас самих а и осталих са којима делимо кисеоник. Постоје неке деонице између Љига и Прељине које уопште нису наивне са контра нагибима и већим радијусом кривина где је 120 заиста макс брзина којом бисмо требали да возимо (ту је ограничење 100). Не знам тачно куда ће ићи деоница до Мачката али сумњам да ће бити таква да ћемо моћи да возимо ишта брже. Како год било, опет ће бити испод 2 сата, са мањим гужвама и стресом од истих.

Наравно, ако пада снег... 60-70 и лагано. Како већ се каже: боље 30мин касније него 30година раније.
 
Један број нас овде годинама пише да треба што пре почети пројектовање, експропријацију бар до Мачката/Сушице. Међутим неко је то блокирао видећемо ускоро и разлог и ко је то урадио. Деоница има саобраћај неопходан за АП, изузетно је критична нема дана без судара, нажалост многи и гину. Кад се упореди нпр са градњом " смајлија " који има сврху за Мађарску и Румунију пре свега, где је саобраћај бар дупло мањи него на овој деоници, а кошта сигурно више или исто као деоница до Мачката/Сушице не може се схватити стратешки смисао за Србију. Свакако ћемо видети у чему је ствар ускоро са завршетком Моравског и дела до Пожеге, значи још најмање годину дана.
 
Vrh