serbianac":lmcmbpkq je napisao(la):
Хтели ми не хтели, аутобуски саобраћај у међумесном саобраћају код нас покрива 95% укупног путничког саобраћаја, ту не убрајам индивидуални тј. сопствени превоз.
По мени разлози за то су очајан железнички саобраћај, велика гравитација ка Београду и још 4-5 дестинација.
Koнкретно, да не фрљамо са цифре, током 2000-тих однос железничког и аутобуског међуградског саобраћаја је био 8% према 92%. Од почетка економске кризе, а нарочито од удара на економију поскупљењем цене нафте 2012 те доласком оних руских возића железница је достигла удео 15%, и то не неким огромним повећањем броја путника, већ огромним смањењем у друмском саобраћају! Данас не можеш на прсте да набројиш аутобуске превознике који нису до грла у сопственом измету, најчешће зато што су куповали аутобусе на кредите и лизинг, које не могу да плате због чињенице да се број путника смањио.
Да би железница достигла 30% и више међуградског превоза, потребно је доста мало. Већ нам пристижу Швајцарски возови, уговорамо руске дизелмоторне, да поправимо још 100 вагона, пругу ка Реснику, сачувамо минимум колосека ка Савском тргу док не затворимо финасијску конструкцију за системско решење (Прокоп то није), 6 критичних деоница између Шида и Прешева, Нови Сад - Суботица, Ниш - Димитровград. Дошло је време да народ тражи
јефтин превоз.
Можемо ићи и ка другом сценарију, а то је да немамо стратегију, да железнице даље пропадну, а прескуп аутобуско/аутомобилски превоз ће само убрзати пропадање провинције и наставак исељавања из исте. Један млади човек са којим сам студирао, након дипломирања живи од давања часова математике. Покаже ми повратну Ластину карту у једном правцу за Сурдулицу од око 1700 динара, и каже
"када ово погледам, не иде ми се кући". Са камионским превозом, нарочито са југа Србије, или је тешко, или немогуће направити исплатив посао.
Утолико, ни у ком сценарију, ни железничком ни песимистичном, нема смисла правити неку мега аутобуску станицу у Београду.
