Šta je novo?

Arhitektura i dizajn

download.png
 
Vrati se na postavljanje kul stvari, kao sto si uvek do sada postavljao ;)

Oci mi krvare od ovog betona :ROFLMAO:
 
Nisam arhitekt, ali sumnjam da se ovo uči na fakultetu

Holistička arhitektura

Ako ste u fazi izgradnje sopstvenog doma i tražite arhitektu koji o gradnji i dizajnu razmišlja na isti način na koji vi razmišljate o svom zdravlju, onda bi trebalo da tražite stručnjaka koji se bavi holističkom arhitekturom. Jer, to je najbolji izbor za život u skladu sa univerzumom. I tako dalje....
 
Pa sva stambeno-poslovna arhitektura bi trebalo, bar formalno, da bude holisticka, i uzima u obzir sve navedene parametre. Nista ovde nije novo.
znam da nije novo, nego psotoji razbacivanje terminima i gde treba i gde ne treba. Na primer: održivo, nano, itd, ne mogu sada da ih se setim.

Mislim, holistička arhitektura....
 

Slepo polje

Ljiljana Blagojević

Širom otvorenih očiju, danas nisam mogla da vidim jednu od arhitektonski najboljih beogradskih modernih zgrada. Doslovce, usred dana, na blještavom suncu, pogledom kojem ništa nije stajalo na putu, nisam videla tu odličnu zgradu, makar i na trenutak. Govorim o hotelu "Jugoslavija". Ili, tačnije, govorim o onome što je do juče bila zgrada hotela "Jugoslavija", a danas je najveća reklamna poruka u Beogradu.

Hotel "Jugoslavija", otvoren 1969. godine, bio je jedan od prva tri značajna objekta koji su planirani u Novom Beogradu, pored zgrade CK KPJ i zgrade Predsedništva vlade FNRJ. Arhitektonski konkurs za ovaj objekat, odnosno za državni reprezentativni hotel "Beograd", kako je tada planirano da bude nazvan, raspisan je 1947. godine. Prvu nagradu dobio je Projektni zavod Hrvatske, naime, poznati arhitekti zagrebačke škole moderne Mladen Kauzlarić, Lavoslav Horvat i Kazimir Ostrogović. Njihov projekt je predlagao beskompromisno modernistički koncipiran objekat, primeren ideji o Novom Beogradu kao savremenom gradu.

Lokacija za hotel na Dunavskom keju, pored železničke stanice Zemun, određena je u Idejnom planu Novog Beograda arhitekte Nikole Dobrovića (1948). Na osnovu prvonagrađenog rešenja i projekta, izgradnja hotela započela je već 1948. godine. Tada je, u saradnji građevinskih preduzeća i omladinskih radnih brigada, izvedeno složeno fundiranje na armiranobetonskoj ploči u koju je ugrađeno oko 3.800m3 betona, čije je betoniranje trajalo uzastopnih dvanaest dana, i završena je čitava armiranobetonska skeletna konstrukcija. Ali, već 1949. godine, zbog ekonomske krize koja je usledila posle političke krize razlaza sa SSSR-om i zemljama Varšavskog pakta, obustavljena je izgradnja Novog Beograda, a sa tim i izgradnja hotela. Radovi su ponovo obnovljeni tek 1960. godine, po izmenjenom projektu, koji je izradio jedan od autora prvonagrađenog rešenja na konkursu, arhitekta Lavoslav Horvat. Hotel "Jugoslavija" je potom građen punih šest godina (1961–1967), a otvoren je tek 1969. godine, kada su završeni enterijeri po projektima vodećih beogradskih arhitekata: Ivana Antića, Mirka Jovanovića, Vladete Maksimovića i Milorada Pantovića.

Kada je izgrađen, hotel "Jugoslavija" bio je najveći i najmoderniji hotel u SFRJ, sa sedam spratova i pratećim zgradama, 1.500 prostorija, 1.100 ležaja u 200 jednokrevetnih, 400 dvokrevetnih soba i 23 apartmana, restoranom sa 600 mesta i manjim restoranom sa 200 mesta i svim pratećim sadržajima. Hotel je sada zatvoren, njegove sobe, holovi i restorani su potpuno pusti, izvanredni moderni enterijeri zapušteni i prašnjavi, a nameštaj otpisan.

Oči koje danas ne vide hotel "Jugoslaviju" su one koje ne vide, pre svega, moderni projekt dvadesetog veka, a onda i ne raspoznaju značaj ovog projekta za savremeni Beograd. Kada je Le Korbizije 1920-ih godina pisao o očima koje ne vide, pisao je jasno i nedvosmisleno o očima koje, iako širom otvorene, ne vide da je otpočela jedna velika epoha i da provejava novi duh. Pisao je o delima te epohe koja svakim danom utvrđuju jedinstvo principa i stanje duha savremenosti, a koje oči, nažalost, nisu u stanju da raspoznaju. "Treba ukloniti nesporazum", govorio je, "poremećeno (je) osećanje za umetnost, skopčano sa duhovnom lakomislenošću, koja je za osudu u svemu, koristi se teorijama i kampanjama vođenim od strane dekoratera koji ne poznaju svoju epohu.

Sličan nesporazum je posredi i u slučaju o kojem govorim, jer je poremećena vizija o savremenom Beogradu. I ovde je nestanak hotela "Jugoslavija" u slepo polje javnosti skopčan sa duhovnom lakomislenošću, koja ne poznaje svoju epohu i osporava snažnu viziju koja 1947. godine nije dozvolila upliv ideologije socijalističkog realizma u beogradsku arhitekturu. Profil tadašnjeg protivnika savremene arhitekture čita se iz dogmatskog rečnika staljinizma prenesenog u arhitektonsku teoriju, u kojem se revolucionarnost "tzv. moderne arhitekture" odbacuje kao nazadna i rušilačka, a funkcionalizam i konstruktivizam negiraju kao pravci jer su "u službi kapitalizmu koji se počeo raspadati i trunuti".

Nasuprot ovim kritikama i opštim mestima socrealističkog diskursa, kao što je bila težnja za potpunim prihvatanjem sovjetskog modela i njegovog metoda "kritičkog usvajanja i razvijanja onoga što je bilo pozitivno i progresivno u delima prošlosti", modernisti su stvarali savremenu arhitekturu u duhu vremena. U njihovim tekstovima i projektima jasno se postavlja novi kurs, koji ne podrazumeva povratak na strategije modernizma iz prethodnog istorijskog perioda, već promoviše stvaranje samosvojnog oblika savremene arhitekture, koji se pokazao relevantnim i u međunarodnim okvirima posleratnog modernizma.

Arhitektura hotela "Jugoslavija" je upravo takva, moderna, samosvojna, promišljena, vizionarska i, uvek, savremena. Profil njenog današnjeg protivnika je, međutim, složeniji. U njemu se može čitati poricanje posleratnog modernizma Jugoslavije za koji je i hotel "Jugoslavija" tek neki fizički ostatak prethodnog sistema ili njegov ideološki spomenik, a time njegovo tumačenje postaje ponovo ideologizovano, a njegov integritet i stabilnost krajnje poremećeni. U stvarnosti postsocijalističke tranzicije reklama pokriva ulogu arhitekture u reprezentaciji stvarnosti društvenih odnosa. Reklama koja poništava da hotel "Jugoslavija" postoji, da parafraziram Valtera Benjamina, jeste prevara kojom je moderna arhitektura silom skrajnuta u slepo polje, u zonu ostavljenu u senci. Tu, u slepom polju, širom zatvorenih očiju, gledamo kako, kao da smo u Šniclerovoj Traumnovelle, prema kojoj je Stenli Kjubrik 1999. godine snimio film "Eyes Wide Shut", savremeni Beograd u dva dana gubi svoju savremenost, a time i najbolji kapital za svoju budućnost.

19.05.2007.
 
Нови пројекат је наставак модернистичког наслеђа, колико смо имали прилике да видимо, инвеститор не планира да гради у соцреалистичком нити неовизантијском стилу.
Већи је проблем габарит кула планираних од 2006. уз нови објекат.
 
termin "holistički"se počeo koristiti i u arhitekturi:

Holistička arhitektura – najbolji izbor za život u skladu sa univerzumom​

Ako ste u fazi izgradnje sopstvenog doma i tražite arhitektu koji o gradnji i dizajnu razmišlja na isti način na koji vi razmišljate o svom zdravlju, onda bi trebalo da tražite stručnjaka koji se bavi holističkom arhitekturom. Jer, to je najbolji izbor za život u skladu sa univerzumom.

U današnje vreme, ovaj aspekt gradnje je od suštinskog značaja, jer se u svetu, svake godine otkriva sve više “bolesnih” zgrada. Neke od njih izgrađene su pre više decenija a neke, praktično – juče, ali tako da investicija košta što manje, i bude izgrađena u rekordnom roku, bez mnogo razmišljanja o zdravlju i blagostanju budućih stanara. Zbog toga smo svedoci povećane potražnje za drugačijim, boljim i održivim načinom gradnje, za šta se zalažu svi koji žele da žive kvalitetnije.

Sindrom bolesnih zgrada je uglavnom rezultat fokusiranog procesa u kome su zgrade, u pokušaju smanjenja energetske potrošnje, postale hermetične, sa složenijim zidnim i krovnim konstrukcijama, što je dovelo do rizika od rasta buđi. U kombinaciji sa upotrebom boja, lakova, lepkova, pena i sintetičkih tkanina koje oslobađaju štetne hemikalije, nenamerno je stvoren zdravstveni rizik.

A holistička arhitektura teži upravo suprotnom - sindromu zdravih zgrada. Ona u svom najboljem izdanju nije neutralna, već je alat koji poboljšava živote svojih stanara, a sve to zahteva holističko razmišljanje. Kao što znate, ljudi koji žele da zaštite životnu sredinu žive zdravije, grade jake zajednice, hodaju umesto da voze i samim tim - traže holističku arhitekturu i dizajn.

Ali šta je, konkretno, holistička arhitektura?

U svetu zdravlja, holistički pristup znači da se, umesto lečenja određenog simptoma, postavlja pitanje zašto se taj simptom pojavljuje? Posmatra se celo telo kao međusobno povezan sistem; dakle, lečenje je mnogo zahtevnije i sveobuhvatnije.

Slično tome, holistička arhitektura je pristup dizajniranju zgrada i urbanističkom planiranju koji uzima u obzir svaki aspekt uticaja projekta – od zaštite životne sredine do zdravlja i udobnosti onih koji ga koriste. Zasniva se na principu da arhitektura ne treba samo da služi praktičnim potrebama stanara zgrade za koje se gradi. Ona treba da unapređuje zdravlje okoline, zajednice, i kvalitet života svojih stanovnika. Dakle, to je jedan sveobuhvatan princip.


Holistička vs. konvencionalna arhitektura – kakva je razlika?
Za razliku od konvencionalne arhitekture, koja se često gradi “šablonski”, kako bi se zgrade brzo i jeftino podigle, holistička arhitektura teži dubljim vezama i svrsi. Ona naglašava blagostanje svojih stanovnika na svim frontovima; simbiozu sa širom okolinom, i jačanje zajednice, vrednujući više dugoročna, nego trenutna rešenja.


Nekadašnja, tradicionalna arhitektura koju smo imali kroz istoriju, po nekima je bila mnogo više holistička od svoje današnje manifestacije. To je delom bilo iz nužde, jer bili su dostupni samo prirodni materijali: drvo, kamen, cigla, blato, glina… Što sa ovog aspekta deluje kao - nimalo loše.

Zgrade su morale da poštuju metode proverenih vremena, kako bi bile funkcionalne i izdržale sve uslove. Gradile su se razmišljajući o budućim generacijama. Shodno tome, dizajn je imao holističku nameru: da pruži sklonište i udobnost, doprinese zajednici, i stvori porodično nasleđe.

Osnovni stubovi arhitekture blagostanja

1. Emocionalna regulacija

# Svetlost:
Dobro dizajniran rasvetni sistem definiše prostor, obezbeđujući dovoljno prirodne svetlosti, dok električna svetlost stvara atmosferu smirenosti i ugodnosti.

# Prostor: Prostorni raspored u skladu sa uslovima lokacije, potrebama životnog stila i bezvremenim principima poboljšava udobnost i energetsku povezanost.

# Materijali: Korišćenje čistih, prirodnih materijala poboljšava kvalitet vazduha i okoline, poboljšavajući blagostanje i kognitivne funkcije. Mekane, suptilne teksture donose osećaj dubine, dok zanatska izrada donosi detalje i lepotu koja inspiriše.

# Priroda: Povezanost s prirodom dokazano stimuliše raspoloženje i opšte blagostanje.

2. Kvalitet sna

# Akustika:
Poboljšana privatnost u spavaćim sobama i čvrsti građevinski materijali stvaraju mir i tišinu. Ovde posebno dolazi do izražaja kvalitetna stolarija, koja obezbeđuje kako toplotnu, tako i zvučnu izolaciju.

# Materijali: Poboljšan kvalitet vazduha promoviše duboko disanje i kvalitetan san koji regeneriše. Materijali od kojih je izrađena posteljina, dušeci i nameštaj, značajno poboljšavaju okruženje za spavanje.

# Osvetljenje: Dizajn rasvete i zavesa eliminiše smetnje od veštačkog svetla. Rasveta dizajnirana da prati vaš prirodni ritam, jača rutinu spavanja.

# Smanjenje elektromagnetnog polja: Prostor bi trebalo da bude dizajniran tako da eliminiše „prljavu“ struju i zaštiti vas od neželjenog zračenja, što smanjuje upalne procese u organizmu, i omogućava vam dubok san.

3. Svesnost, meditacija i/ili molitva




# Posvećeni prostor:
Arhitektura blagostanja često uključuje prostor za meditaciju ili molitvu. Ovaj namerni dizajn podstiče rutinu, i promoviše praksu svesnosti kroz namenske funkcije.

# Materijali: Kvalitet okoline poboljšava fokus na disanje i dubinu lokalnog i nelokalnog iskustva.

# Namerni dizajn: Ukupni osećaj prostora može da pruži opšti osećaj smirenosti i vitalnosti, pripremajući um i telo za rad na sebi. A ako niste ni meditator ni vernik, a volite da čitate, u tom delu možete da svijete svoje čitalačko gnezdo, i uživate u omiljenoj literaturi.

4. Kretanje

# Neometan tok:
Staze kroz vaš dom čine kretanje prijatnim, otkrivajući pažljivo odabrane poglede na umetnost, svetlost, prostor i prirodu.

# Korišćenje stepenica: Arhitektura blagostanja podstiče na dodatnu fizičku aktivnost, favorizujući korišćenje stepenica umesto mehaničkih sredstava kad god je to moguće, što pozitivno utiče na vaše zdravlje.

# Priroda i pejzaž: Dobro dizajniran pejzaž oko kuće podstiče na češće šetnje, uživanje u prirodnoj svetlosti, zelenilu i povezanosti sa prirodom.

5. Ishrana

# Kuhinja blagostanja:
Inovacije u rasporedu i funkcijama kuhinjskih elemenata promovišu zdrave izbore. A kuhinja zdravlja i blagostanja donosi radost i lakoću u svesnoj ishrani, i pripremi hrane.

# Materijali: Na sličan način na koji upijamo korisne nutrijente iz hrane, upijamo i supstance iz okoline. Svi materijali su odabrani tako da maksimiziraju čist vazduh i površine, uz uvođenje ekološke psihologije za umirujući prostor.

# Voda: Pošto su danas retki predeli u kojima se pije čista, prirodna voda, preporučuje se korišćenje filtera za njeno prečišćavanje.

Iako je ova lista prilično sveobuhvatna sa stanovišta zdravlja i blagostanja, postoje i drugi elementi projekta izvan ove liste. Fokus je i na uređenju pejzaža sadnjom autohtonih biljaka, a zgrada bi trebalo da bude građena u stilu prikladnom za klimu i region.

Prednosti holističke arhitekture

#1. Uticaj na životnu sredinu


Zgrada može da bude „održiva“ prema mnogim popularnim merilima, ali da i dalje bude nezdravo mesto za boravak. Kao i kod svake usmerene aktivnosti, gradnja sa isključivim ciljem uštede energije i smanjenja otpada ostavlja po strani mnoge važne faktore koji pomažu ljudima da napreduju. Održivost je važan cilj, ali i dalje mora da bude tretirana kao jedan deo slagalice, kako bi krajnji rezultat bio - holistički.

Holistička arhitektura itekako može da smanji loše uticaje na životnu sredinu. Ona uzima u obzir uređenje pejzaža biljkama koje prirodno uspevaju, i zahtevaju manje hemijskih tretmana. Upravljanje vodom je takođe bitno, jer takva građevina teži integraciji u svoje okruženje na harmoničan način.

#2. Društvene koristi


Holistička arhitektura nudi i značajne društvene i zajedničke koristi. Budući da lepa, bezvremenska, kvalitetno izgrađena zgrada, dodaje vrednost širem kontekstu na mnogo načina.
Ona ulepšava kvart i utiče na ponos zajednice, što može da bude povezano sa poboljšanim kvalitetom života, sigurnošću i ekonomskim prosperitetom.

#3. Ekonomske prednosti

Iako ova vrsta arhitekture može da zahteva veće početne investicije, ona nudi značajne dugoročne ekonomske koristi.
Zgrada visokih performansi ima niže operativne troškove, a kvalitetnija gradnja zahteva manje održavanja.

#4. Psihološko blagostanje

Jedna od najvažnijih prednosti holističke arhitekture je njen fokus na psihološko blagostanje korisnika.
Prioritizovanjem prirodne svetlosti, čistog vazduha, kretanja, posvećenih prostora, povezanosti s prirodom, ljudskih proporcija i ukupne lepote, holistički dizajn može da poboljša raspoloženje, poveća produktivnost i smanji nivo stresa kod stanovnika.

#5. Estetika i duhovnost

Ova vrsta arhitekture prepoznaje važnost estetike i duhovnosti u ljudskim prostorima.
Pored puke funkcionalnosti, zgrade i prostori su dizajnirani da budu vizuelno privlačni i da uključuju elemente koji uzdižu ljudski duh, bilo kroz svoje proporcije, materijale, povezanost sa prirodom ili organizaciju prostora.



Tekst i slike Srbijaspace.com


Autorski tekst: Jelena Todorović
 
Ćuti, sedi di si! Nemoj da admin krene da češlja tvoje postove, pa da vidi da je pola linkbait, pa sve to da pobriše. Ode mas' u propas'!
Ovako, to ionako niko ne čita. Neka ga ...
 
Vrh