Годину дана за уређивање запуштених градилишта
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ta.sr.html
Град покреће акцију како би натерао инвеститоре да активирају запарложене плацеве, од којих су многи зарасли у коров, а на некима је зидање почело па стало
Инвеститор који је пре 12 година закупио 6,8 хектара у Блоку 44 да би подигао аквапарк, ускоро ће можда морати да тај плац врати граду. То је само једна од стотину запуштених локација на којима су улагачи застали са радовима или их никада нису ни почели. Пре 11 година, на свим таквим плацевима могло је да се изгради пет милиона квадрата. Новијих података нема, али судећи по томе колико се таквих парцела може видети широм града, јасно је да и данас многи инвеститори још чекају тренутак када ће имати новца да зидају. У међувремену, улагачи не само што одуговлаче са изградњом, него не плаћају граду ни накнаду за уређење земљишта.
Горан Весић, градски менаџер, најавио је да ће власницима таквих локација град понудити репрограм тог дуга.
– Идеја је да свима који дугују омогућимо да плате обавезе са неким попустом, да их ослободимо камата и да им дамо рок од годину дана да почну да приводе намени своје локације. Ако то не учине, ми ћемо их вероватно одузимати и поново продавати – казао је Весић, а пренео Беоинфо.
Градски менаџер није прецизирао да ли су и које казнене мере предвиђене за улагаче који се оглуше о најновију понуду града.
Одузимање таквих локација најављивали су градски званичници и претходних година. Главни разлог због чега то није чињено је што би при таквом расплету град морао да инвеститору врати новац потрошен за прибављање земљишта и да му надокнади остале издатке, уколико је започео градњу. А реч је о износима које не би поднела ни градска каса много пунија него данас.
Први пропис који је покушао да се избори са овим проблемом био је Закон о планирању и изградњи из 2003. године. Њиме је било прописано да се на „замрзнутим” плацевима градња мора довршити до 2006. године или локална самоуправа може одузети земљиште. Београд је успео да поврати само оне локације којих су се корисници својевољно одрекли.
Пошто су ефекти примене закона били „мршави”, држава је Законом о планирању и изградњи из 2009. године наложила свим инвеститорима који су заузели земљиште да своје право коришћења (тековина социјалистичких закона) претворе у право својине. То је у пракси значило да су морали да плате надокнаду за преузимање пуног власништва над земљиштем. Рачунало се да они који држе запуштена градилишта неће имати новца за конверзију, па ће их препустити граду или општини. Али, тај члан закона је Уставни суд оборио 2010. године.
Изменама закона из 2011. године корисницима парцела поново је задат рок, овог пута од свега 30 дана, да поднесу захтев за конверзију или ће земљиште прећи у власништво локалне самоуправе. Ни једно ни друго се није десило. Јер, преузимање тих плацева би и даље подразумевало да се инвеститору мора вратити све што је до тада уложио.
Никаквих помака није било ни када је држава пре три године инвеститорима наложила да објекте заврше и добију употребну дозволу у року од пет година, са продужењем за још две године уколико су окончали барем 80 одсто посла. Запрећено је и да ће, у противном, инвеститори морати да плаћају много већи порез, као да је здање већ изграђено. Ни то није приволело инвеститоре да почну градњу марине Дорћол на Дунаву, аквапарка, ексклузивних стамбених комплекса у краља Милана, Тадеуша Кошћушка, Београдској…
----------------------------------------------
„Зеленило” чисти и наплаћује
Посебним прописом град ће обавезати власнике запуштених градилишта да их уреде, а не као до сада да дозволе да плацеви зарастају у коров, најавио је Горан Весић, градски менаџер.
– Уколико власници не буду одржавали те просторе, онда ће то радити, „Градско зеленило”, али ће им то наплаћивати – истакао је Весић.
Д. Мучибабић
објављено: 09.09.2014.