Iako konačnu odluku donose oni, dosta je na nama, i na našoj (nesposobnoj) diplomatiji.
Podsetimo se nekih činjenjica:
- mi smo zemlja kojoj je Evropska Unija stavila uslov (negde oko 2008. godine) da moramo uvesti pasoš sa nazivom naše zemlje. Do tada smo koristili plave pasoše nepostojeće Savezne republike Jugoslavije. Zemlja je tako prestala da se zove 2003. godine, a od 2006. godine smo Republika Srbija, koja je koristila pasoš SRJ)
-
igrali smo se igrica zvanih ukidanja viza visoko rizičnim zemljama, što je dovelo do pretnji da će nam EU ponovo uvesti vize. Veliki broj državljana tih zemalja je koristio bezvizni režim sa Srbijom da bi došao ovde, pa zatom ilegalno prelazio granicu. Tek kada je EU zapretila, naš političar je odlučio da ipak ukine bezvizni režim tim zemljama. Neki od tih zemalja su bile
Burundi,
Iran,
India,
Kuba... koliko je to sumanoto bilo, govori podatak da čak i zemlje koje imaju bezvizni režim sa gotovo celim svetom, nisu imale bezvizni režim za te zemlje
- Zemlje kao što su Velika Britanija, i Evropska unija, bezvizni režim ne doživljavaju kao pravo, već privilegiju, i koriste kao "nagradu" za saradnju u različitim oblastima. Teško da je neko spreman da nagradi političare zemlje u kojoj demokratija doživljava strmoglavi pad.
- Apropo sposobnosti naše diplomatije, evo, pogledajte
intervju ambasadora Srbije, datog Sky News-u povodom upotrebe zvučnog oružja u Beogradu. Mislim da je dovoljno pogledati i shvatiti o sposobnosti istih.
