Гледам већ 2 дана ове планове и размишљам које су мотивације за овакав одабир. Укратко сам закључио следеће:
1. Од свих потенцијалних простора за нови аеродром, овај је релативно добар.
2. Вероватно се циља на то да неко време постоје два паралелна аеродрома са једном пистом, пре него што у даљој будућности Добановачки преузме примат кроз експанзије. Ако је један државни а други у концесији, то такође има смисла. А има смисла и да једног дана се угаси Тесла и прода земљиште.
По путнике тих неколико минута да се оде 10км даље неће пуно значити, не иде се на авион сваки дан. А за аеродром, државу и/или концесионара очигледно постоји рачуница.
А ево и мало детаљније да искоментаришем неке ствари.
1. Зашто баш ова локација
Хајде да сагледамо потенцијалне локације од тренутног аеродрома, па у круг:
1.1. Простор између Саве и Сурчина. Простора има на кнап, али то је заштићена зона и планирају се друге ствари. Авиони би надлетали директно Нови Београд уздужно. Не долази у обзир.
1.2. Простор јужно од обилазнице у брдском Шумадијском делу града нигде нема погодну локацију
1.3. Простор између Дунава, Иванова, Омољице и Старчева. Има довољно простора, али обилазница би га секла на пола и имао би незгодан приступ. Надлетали би авиони тачно изнад Панчева. Не долази у обзир.
1.4. Простор између Војловице и Баваништа. Има довољно простора, авиони не би надлетали ниједно насеље, има добар приступ. Тачно би терминал могао бити одмах поред обилазнице. Удаљеност од центра ваздушно око 22км, исто као и варијанта у Добановцима. Долази у обзир.
1.5. Простор између Долова и Банатског новог села. Има простора, мана је опет што би авиони надлетали Панчево. Не долази у обзир.
1.6. Простор између Сефкерина, Црепаје и Дебељаче. Има простора. Не надлеће се ниједно насеље. Аутопут за Зрењанин ће пролазити тачно поред њега. Пруга је исто одмах поред. 22-24км од центра, слично као и Добановци, али мана је што је у сред ничега. Нема никакве индустрије около, није толико добро повезан са било чиме, итд. Долази у обзир.
1.7. Простор између Зрењанинца, Глогоњског Рита и Тамиша. Овде имамо и онај минијатурни аеродром Лисичјки Јарак, па су неки спомињали и ову локацију. Постоји места за три писте и најближе је граду (око 15км), то је добро. Међутим, нова северна обилазница онако како је предложена би га секла тачно на пола, што није добро. То значи да би она морала ићи у тунелу нека 3 километра на врло непогодном месту из аспекта хидрологије. Не може проћи ни северније ни јужније да буде смислено и да обиђе хипотетски аеродром. А тунел нема никаквог смисла. А и та обилазница се у овом просторном плану спомиње само ради резервисања простора, и не планира се изградња до 2035. ("очување коридора за северни део аутопутске обилазнице око Београда (веза IA број 1–IB број 13–IIA број 130 и/или IIA број 131–IБ број 10 уједно крај сектора Ц, петља Панчево север", страна 282.). То значи да чак и да се одлучи за тунел у празном Банату између две реке ради тог аеродрома, свеједно тај аеродром не би био идеално повезан у следећих 20 година, једино би био ближе. Авиони би надлетали Борчу. Не могу рећи да не долази уопште у обзир, али нема баш смисла када се мало изанализира.
1.8. Простор између обилазнице, А3, Земун Поља и Земуна. Ту може стати аеродром, али је очигледно да је тај простор већ намењен за друге ствари и "резервисан" за развој града. Не долази у обзир.
1.9. Простор у троуглу Стари Бановци, Белегиш, аутопут за Нови Сад. Има простора, одмах поред аутопута. Не би се надлетало директно ниједно стамбено насеље, али путање летова би се укрштале са аеродромом у Батајници у било којој оријентацији писта. Мана је што је неких 30км од центра, док је предност што је ближе Новом Саду. Није на траси пруге, али може се спровести, међутим то би доста закомпликовало све. Долази у обзир у специфичним околностима, али има пуно мана.
1.10. Простор између Крњешеваца, Војке, Голубинаца и Попинаца. Има простора, одмах поред аутопута. Не би се надлетало ниједно насеље. Мана је удаљеност од 30км. Долази у обзир.
1.11. Простор између Добановаца и Деча. Има простора, одмах поред аутопута и одмах поред обилазнице. Близу пруге, може се направити крак. Надлетао би се само један мали део између Бечмена и Сурчина. Од свих реални опција најближе граду, око 22км. Спада административно под Град Београд. Близу индустријских и логистичких зона везаних за аутопут. Близу постојећег аеродрома.
Значи, у финале улазимо са следећим варијантама:
1.4. Простор између Војловице и Баваништа
1.6. Простор између Сефкерина, Црепаје и Дебељаче
1.10. Простор између Крњешеваца, Војке, Голубинаца и Попинаца.
1.11. Простор између Добановаца и Деча.
Очигледно је ко је победник. А ако се неко не слаже, волео бих да аргументује где би он то поставио аеродром да му је дат задатак да нађе локацију. Играјте се са мапом и условима пар сати, доћићете до овог одговора сваки пут.
Батајницу овде нисам разматрао јер она нема потенцијал проширења. То ћу објаснити испод.
2.Око земље и планирања
Земља за проширење Тесле, која је резервисана планом из 1962., је требала још тада бити откупљена, па рентирана после тога пољопривредницима на коришћење. Ако не тада, било кад у следећих 50 година се могло то одрадити, макар део по део.
Сада због тога бежимо у Добановце а постоји исти ризик. Саградиће се тамо прва трећина аеродрома, и док прође опет неколико деценија да се гради друга или трећа, опет ће неко покуповати земљу, опет ће неко направити куће и улазимо у врзино коло.
Лакше је да држава купи раније док су цене ниже, док нема нелегалних објеката, и да стави земљу у аренду, него да се хвата за главу касније и плаћа много више.
Проверио сам у катастру насумичним избором 15-ак парцела на том простору. Њиве чине око 3/4 простора и власник већине њива је БД Агро АД, док је власник оне шуме што чини 1/4 Република Србија а корисник Министарство Одбране.
3. Око развоја
Ако је цена изградње новог аеродрома са већим дугорочним потенцијалом за ширење, значајно јефтинија од доградње постојећег, онда ово има смисла. Фазно пребацити кроз деценије све више капацитета на тај аеродром, а овај потенцијално за 40-50 година угасити и продати земљиште.
Све су ово јако дугорочне ствари. Аеродром у Сурчину је у пуном капацитету планиран око 1960. а биће то потенцијално остварено тек око 2050. То је 90 година између. За нас је то можда непојмљиво и предугачко време из перспективе једног људског живота, али из перспективе државе то је само трептај. Ако се зна да ће нам за 40-50 година требати нови аеродром са три писте, онда би било паметно да сада већ планирамо где би могао бити да се не би после наши потомци хватали за главу.
4. Батајница
Ако Батајница икада треба да се пренамени у цивилни аеродром са капацитетом за ширење, то би морало одмах да се одреди. Северозападно је скроз залепљено насеље Нова Пазова, југоисточно насеље Батајница. Зона североисточно је зонирана као "Централна радна зона" општине Стара Пазова, праве се полако нове улице за индустрију, парцеле се продају, објекти се граде. Ту већ имамо неколико значајнијих логистичких објеката. Ако се планира "безецовати" простор за дугорочни аеродром, то ће да кошта "Бога оца". Цела околина и насеља су развијена без тога у виду, за разлику од Сурчина и Ледина где се знало одавно шта сме а шта не сме, па су људи свеједно градили илегално.
Ево, направио сам визуелни приказ за Батајницу. Напомињем да нисам стручњак за авијацију, већ сам узео стандарде које сам нашао на интернету, измерио простор који користи и Тесла и други аеродрому по свету. Писта од 3,5 до 4,0 км, потребан простор са заштитном зоном треба да буде око 5км. За паралелно коришћење оба писте, надодно треба 1000м до 1300м размака између. Овде сам за слике узео 1000м. Види се јасно да са те две писте се већ излази из габарита тренутног аеродрома, да би се морали померати путеви и радити невероватно скупа експропријација. Трећа писта готово да је и немогућа без тунелирања целог аутопута и рушења пола Нових Бановаца.
Батајница има пругу близу и могла би као таква да опслужи и БГ и НС. Било би лепо да ако већ нема потенцијал за дугорочни велики аеродром са две или три писте, да је макар оспособе да има једну дужу писту за комерцијалне летове а остатак за војску. И то би отприлике био врхунац. За било шта више у Батајнице је нажалост прекасно, међутим то не значи да са том једном комерцијалном пистом не може бити одличан аеродром.