-Zašto pojedini srpski ministri i mediji favorizuju ruski Aeroflot kao budućeg kupca Jata
- Da li su američki private equity fond Texas Pacific Group i italijanska regionalna
avio kompanija Air One takođe mogući kandidati za strateške partnere Jata
- Kakav model privatizacije srpskog avio prevoznika predlaže Međunarodna finansijska korporacija
- Vredi li srpsko avio tržište 800 miliona dolara godišnje.
......Zanimljivo je, međutim, da su konsultanti i eksperti Međunarodne finansijske korporacije krajem 2006. i početkom 2007. godine „ostvarili preliminarne kontakte sa odabranim uzrokom strateških investitora od kojih su za Jat najviše interesa pokazale regionalne avio kompanije čiji je cilj da povećaju ekonomiju obima, povezivanjem svojih postojećih operacija sa evromediteranskim operacijama sa beogradskog aerodroma“.
Nije tajna da je u tim „preliminarnim kontaktima“ razgovarano i sa predstavnicima ruske kompanije Aeroflot i američkog investicionog fonda Texas Pacific Group (1993. godine preuzeo bankrotirani Continental Airlines, a 2006. godine zainteresovan za operacije sa australijskim Kvantasom).
Ekonomist magazin uspeo je, međutim, da u relevantnim poslovnim krugovima dobije pouzdanu informaciju koja je to regionalna avio kompanija zainteresovana za kupovinu Jata. U pitanju je renomirana avio kompanija Air One (regionalni italijanski prevozilac u privatnom vlasništvu koji iz Rima leti za Bari, Bolonju, Brindisi, Kataniju, Firencu, Đenovu, Milano, Napulj, Palermo, Trst, Veneciju, ali i za Atinu, Barselonu, Berlin, Kopenhagen, London i Pariz).
Iako se radi o svetski poznatom američkom private equity TPG Capital, L.P. i o vrlo velikom regionalnom avio prevoziocu Air One, pojedini srpski ministri, pre svih (nenadležni) ministar za infrastrukturu Velimir Ilić pokrenuo je u medijima i javnosti kampanju kako je Aeroflot „najbolje rešenje za Jat“.
U poslovnim krugovima ali i u Jatu ta kampanja tumači se kao politička i kao ozbiljan nagoveštaj protivzakonitog favorizovanja jednog od mogućih kupaca. Jer, odluka o privatizaciji Jata još nije doneta, ni ministar Ilić, ni direktor Nebojša Starčević nisu ovlašćene osobe za pokretanje inicijative za privatizaciju.
Upravni odbor koji je nadležan još se ne oglašava, ne postoji odluka Vlade, ćuti i Agencija za privatizaciju, a stručnjaci upozoravaju da u privatizaciji avio kompanije postoji tačno utvrđen redosled poteza, precizan plan i jasna „podela uloga“ svih aktera u tom procesu.
Prepuštanje tako važnog posla kao što je privatizacija nacionalnog avio prevoznika lobističkim grupama bilo bi prilično neodgovoran gest. Srbija je zemlja koja ima dobar saobraćajni resurs, koji je već jednom nogom u Evropskoj uniji (čeka se da srpski Parlament parafira Sporazuma o otvorenom nebu) i da bi taj resurs bio kapitalizovan potreban je, kažu stručnjaci, nacionalni avio prevoznik u bilo kom tipu vlasništva. Procene su da tržište „vredi 450-500 miliona dolara u direktnim vazduhoplovnim uslugama a još 250 miliona dolara moglo bi da se vrti u dodatnim uslugama“.