Ada Huja
- Začetnik teme vucko
- Datum pokretanja
Problem kod nas je sto uvek hocemo da prevarimo sistem i unistavamo nasu zemlju i okruzenje cineci to.Previse divljih deponija.Svakako bi bilo bolje da se ovaj deo grada sredi i ocisti i spreci dalje unistavanje ovog potencijalno lepog mesta za porodice, ali zahteva dosta ulaganja.
Ада Хуја постаје урбана парк-шума
Главни урбаниста Марко Стојчић и председник Удружења „Супернатурал” Срђан Станковић представили су данас плански документ Града Београда којим је Ада Хуја планирана као парк-шума, а који је усвојен 14. фебруара на седници градског парламента.
Стојчић је подсетио да је пројекат „Линијски парк“, који данас представља најзначајнији пројекат у Београду када је уређење јавног простора у питању, покренут пре три године.
– Линијски парк ће се налазити на простору бивше железничке пруге, која је представљала баријеру између урбаног дела града и савске, односно дунавске обале. Логично решење је било да се пруга уклони планским документом који је урадио Урбанистички завод Београда. У међувремену је простор проглашен јавном зеленом површином, чиме је практично почело уређење читавог простора. Расписали смо конкурс на којем су могле да учествују само младе архитекте, до 40 година, као и да сви буду рођени у Србији. Имали смо понуде страних архитектонских кућа, али смо одлучили да шансу дамо нашим младим стручњацима. Добили смо 10 решења, на којима је радило укупно 55 младих архитеката. „Колаж“ од 10 целина је почео да се реализује првом целином која се налази у наставку парка код Бетон хале. Недавно се ту, после готово 100 година, поново указала „Водена капија“, која ће бити реконструисана, а након тога настављамо рад на преосталих девет целина – рекао је Стојчић.
Он је нагласио да су се председник Удружења „Супернатурал” Срђан Станковић и његови сарадници са много енергије бавили самим шпицом Аде Хује, те да је једино логично и смислено било да се цео тај простор претвори у јавну зелену површину.
– Ово је природни завршетак градског дела обале Дунава, а са друге стране када прођемо кроз Линијски парк долазимо до Аде Циганлије. Та два пола великих зелених површина ће драстично помоћи у формирању знатно бољег еко система и еколошке слике у Београду. Град Београд има довољно грађевинских парцела, ово је деценијама било планирано за урбанизацију, а ми смо томе стали на пут. Реализација овога је сада реална и могућа – појаснио је Стојчић.
Он је подсетио да је 14. фебруара Скупштина града усвојила План генералне регулације, којим је простор Аде Хује проглашен јавно-зеленом површином.
– Нова градска парк-шума почиње од Панчевачког моста, где се завршава будући Линијски парк, на површини од 110 хектара. Уз Вишњичку улицу ће проћи прва линија метро система, што ће омогућити брз и лак долазак – најавио је Стојчић.
Он је додао да сада постоји правни и плански основ да се крене у решавање имовинско правних питања.
– Након тога ћемо ићи на конкурс, где ћемо ангажовати младе људе и поново им дати прилику да уреде овај простор. Уређење градског парка-шуме ће се разликовати од Линијског парка, пре свега тематски јер је идеја да остане потпуно природан простор. Не само да буде пошумљен, већ да има рекреативни садржај али у амбијенту који ће да делује попут нетакнуте природе. Сигуран сам даћемо у томе успети већ за две и по, до три године – најавио је главни градски урбаниста.
Станковић је подсетио да, како је рекао, целој овој причи претходило око 15 година активизма и захвалио свима који су на неки начин дали свој допринос да данас имамо у планским документима Града Београда предвиђену праву урбану шуму, тренутно једину на десној обали Дунава.
– Цела идеја Супернатурал фестивала је покренута пре 15 година да буде једна платформа где ће се окупљати млади људи и породице и где ћемо уз забаву да промовишемо принципе заштите животне средине. Систем уласка на фестивал је 2009. године успостављен на бази улазница које су биле је такав да карте за фестивал биле су лименке уз које је улаз био бесплатан. Сакупили смо две тоне отпадног материјала које смо уручили Градској чистоћи и за вредност тог отпада купили контејнере за рециклажу – рекао је Станковић.
Он је нагласио сарадњу с бројним друштвено одговорним компанијама, али и са Министарством заштите животне средине и Републичком дирекцијом за воде и наравно са Градом Београдом и Секретаријатом за заштиту животне средине, те са „Зеленилом – Београд”, „Градском чистоћом” и „Беокомом”.
– Идеја је била да се цивилни, државни и бизнис сектор укључе у пројекат, који је важан за све, представљајући „златни троугао” у заштити животне средине, уз важну помоћ научне заједнице и бројних факултета – нагласио је Станковић.
Он је најавио да се „Супернатурал фестивал” сели на Аду Хују, где ће добити прави карактер и прави смисао, а то је – активистичка платформа за Аду Хују. „Супернатурал парк”, односно Дунавски парк како се сада зове, проглашен је за један од 25 најбољих пројеката у Европи. Друга важна ствар јесте да је Биолошко-истраживачко друштво „Јосиф Панчић” иницирало двогодишње истраживање флоре и фауне Аде Хује, а утврђено је да њен биодиверзитет буја.
– Речно острво Ада Хуја представља јединствени природни ресурс и налази се у зони важног еколошког коридора. То је важан и вредан природни капитал – казао је Станковић.
Догађају су присуствовали Андреја Младеновић, помоћник градоначелника, и Леонтина Вукомановић, која је са својим хором „Чаролија” учествовала на фестивалу.
www.beograd.rs
Стојчић је подсетио да је пројекат „Линијски парк“, који данас представља најзначајнији пројекат у Београду када је уређење јавног простора у питању, покренут пре три године.
– Линијски парк ће се налазити на простору бивше железничке пруге, која је представљала баријеру између урбаног дела града и савске, односно дунавске обале. Логично решење је било да се пруга уклони планским документом који је урадио Урбанистички завод Београда. У међувремену је простор проглашен јавном зеленом површином, чиме је практично почело уређење читавог простора. Расписали смо конкурс на којем су могле да учествују само младе архитекте, до 40 година, као и да сви буду рођени у Србији. Имали смо понуде страних архитектонских кућа, али смо одлучили да шансу дамо нашим младим стручњацима. Добили смо 10 решења, на којима је радило укупно 55 младих архитеката. „Колаж“ од 10 целина је почео да се реализује првом целином која се налази у наставку парка код Бетон хале. Недавно се ту, после готово 100 година, поново указала „Водена капија“, која ће бити реконструисана, а након тога настављамо рад на преосталих девет целина – рекао је Стојчић.
Он је нагласио да су се председник Удружења „Супернатурал” Срђан Станковић и његови сарадници са много енергије бавили самим шпицом Аде Хује, те да је једино логично и смислено било да се цео тај простор претвори у јавну зелену површину.
– Ово је природни завршетак градског дела обале Дунава, а са друге стране када прођемо кроз Линијски парк долазимо до Аде Циганлије. Та два пола великих зелених површина ће драстично помоћи у формирању знатно бољег еко система и еколошке слике у Београду. Град Београд има довољно грађевинских парцела, ово је деценијама било планирано за урбанизацију, а ми смо томе стали на пут. Реализација овога је сада реална и могућа – појаснио је Стојчић.
Он је подсетио да је 14. фебруара Скупштина града усвојила План генералне регулације, којим је простор Аде Хује проглашен јавно-зеленом површином.
– Нова градска парк-шума почиње од Панчевачког моста, где се завршава будући Линијски парк, на површини од 110 хектара. Уз Вишњичку улицу ће проћи прва линија метро система, што ће омогућити брз и лак долазак – најавио је Стојчић.
Он је додао да сада постоји правни и плански основ да се крене у решавање имовинско правних питања.
– Након тога ћемо ићи на конкурс, где ћемо ангажовати младе људе и поново им дати прилику да уреде овај простор. Уређење градског парка-шуме ће се разликовати од Линијског парка, пре свега тематски јер је идеја да остане потпуно природан простор. Не само да буде пошумљен, већ да има рекреативни садржај али у амбијенту који ће да делује попут нетакнуте природе. Сигуран сам даћемо у томе успети већ за две и по, до три године – најавио је главни градски урбаниста.
Станковић је подсетио да, како је рекао, целој овој причи претходило око 15 година активизма и захвалио свима који су на неки начин дали свој допринос да данас имамо у планским документима Града Београда предвиђену праву урбану шуму, тренутно једину на десној обали Дунава.
– Цела идеја Супернатурал фестивала је покренута пре 15 година да буде једна платформа где ће се окупљати млади људи и породице и где ћемо уз забаву да промовишемо принципе заштите животне средине. Систем уласка на фестивал је 2009. године успостављен на бази улазница које су биле је такав да карте за фестивал биле су лименке уз које је улаз био бесплатан. Сакупили смо две тоне отпадног материјала које смо уручили Градској чистоћи и за вредност тог отпада купили контејнере за рециклажу – рекао је Станковић.
Он је нагласио сарадњу с бројним друштвено одговорним компанијама, али и са Министарством заштите животне средине и Републичком дирекцијом за воде и наравно са Градом Београдом и Секретаријатом за заштиту животне средине, те са „Зеленилом – Београд”, „Градском чистоћом” и „Беокомом”.
– Идеја је била да се цивилни, државни и бизнис сектор укључе у пројекат, који је важан за све, представљајући „златни троугао” у заштити животне средине, уз важну помоћ научне заједнице и бројних факултета – нагласио је Станковић.
Он је најавио да се „Супернатурал фестивал” сели на Аду Хују, где ће добити прави карактер и прави смисао, а то је – активистичка платформа за Аду Хују. „Супернатурал парк”, односно Дунавски парк како се сада зове, проглашен је за један од 25 најбољих пројеката у Европи. Друга важна ствар јесте да је Биолошко-истраживачко друштво „Јосиф Панчић” иницирало двогодишње истраживање флоре и фауне Аде Хује, а утврђено је да њен биодиверзитет буја.
– Речно острво Ада Хуја представља јединствени природни ресурс и налази се у зони важног еколошког коридора. То је важан и вредан природни капитал – казао је Станковић.
Догађају су присуствовали Андреја Младеновић, помоћник градоначелника, и Леонтина Вукомановић, која је са својим хором „Чаролија” учествовала на фестивалу.
Ада Хуја постаје урбана парк-шума
Главни урбаниста Марко Стојчић и председник Удружења „Супернатурал” Срђа
Raspisivanje konkursa za uređenje parka-šume na Paliluli
KONAČAN pečat projektu uređenja Ade Huje kao budućeg parka-šume daće mlade arhitekte, a Grad Beograd će za njih raspisati konkurs u narednom periodu. Ovo je u četvrtak najavio gradski urbanista Marko Stojčić tokom predstavljanja projekta u Starom dvoru. On je podsetio da je Skupština grada...
palilulavesti.rs
Da se nastavim na sopstveni post:
Ne znam na koji način grad misli da sprovede u delo zelenu površinu. Da me ne shvatite pogrešno, i te kako bih voleoda tu bude zelena površina, ali...
Na većini Ade Huje pravo korišćenja na zemljištu ima Luka Beograd i to je sada to, jer je veliki spor između Luke i grada okončan u korist Luke.
S druge strane, parcele gde su Avala Ada i mini skladište nafte je u svojini-korišćenju privatnih pravnih lica. Eksproprijacija će ovde da bude paprena. Elem, jedino gde vidim prostor je da, s obzirom i da Luka Beograd treba da plati naknadu za konverziju za svo zemljište na kom ima pravo korišćenja, a to je ogromna površina, da se napravi neka kompenzacija za zemljiu na kom Beko ima interes da nešto radi.
Druga varijanta je da grad gurne Luku u stečaj i da je kupi iz stečaja, što bi bila sasvim jedna solidna varijanta da grad možda prođe jeftinije. Postoje realne šanse da Luka Beograd ode u stečaj, s obzirom da pokušavaju već drugi plan reorganizacije da proguraju.
U svakom slučaju, zanimljivo je da li postoji neki dogovor iza kulisa, jer ne verujem da je Beko išta prepustio slučaju. Nema šanse da se ovaj projekat zelene površine realizuje u naredne 2-3 godine, a tek nema šanse da bude netaknuta priroda, jer je ispod deponija, a intenzivno je i devastiranje područja divljim deponijama i ogromnim iskopima zemlje, za koju se ne zna razlog.
Ne znam na koji način grad misli da sprovede u delo zelenu površinu. Da me ne shvatite pogrešno, i te kako bih voleoda tu bude zelena površina, ali...
Na većini Ade Huje pravo korišćenja na zemljištu ima Luka Beograd i to je sada to, jer je veliki spor između Luke i grada okončan u korist Luke.
S druge strane, parcele gde su Avala Ada i mini skladište nafte je u svojini-korišćenju privatnih pravnih lica. Eksproprijacija će ovde da bude paprena. Elem, jedino gde vidim prostor je da, s obzirom i da Luka Beograd treba da plati naknadu za konverziju za svo zemljište na kom ima pravo korišćenja, a to je ogromna površina, da se napravi neka kompenzacija za zemljiu na kom Beko ima interes da nešto radi.
Druga varijanta je da grad gurne Luku u stečaj i da je kupi iz stečaja, što bi bila sasvim jedna solidna varijanta da grad možda prođe jeftinije. Postoje realne šanse da Luka Beograd ode u stečaj, s obzirom da pokušavaju već drugi plan reorganizacije da proguraju.
U svakom slučaju, zanimljivo je da li postoji neki dogovor iza kulisa, jer ne verujem da je Beko išta prepustio slučaju. Nema šanse da se ovaj projekat zelene površine realizuje u naredne 2-3 godine, a tek nema šanse da bude netaknuta priroda, jer je ispod deponija, a intenzivno je i devastiranje područja divljim deponijama i ogromnim iskopima zemlje, za koju se ne zna razlog.
Lik se očigledno nije o mnogim stvarima informisao. Ako sam dobro razumeo "oni pre" (koji god to bili) su hteli da zatrpaju rukavac i zabetoniraju?!
Ako se već bavi ovakvim stvarima, onda treba da se raspita o firmi "Eko zona Ada Huja" i tadašnje zamisli njenog postojanja, pa onda zamisli da se prokopa kanal kako bi Ada Huja opet postala ada i kako bi se opet rukavac pročistio prirodnim tokom vode. Uvek je neko nešto hteo sa Adom Hujom ali nikada realizovao.
I nije imao cohones da prođe centralnim delom:
Ako se već bavi ovakvim stvarima, onda treba da se raspita o firmi "Eko zona Ada Huja" i tadašnje zamisli njenog postojanja, pa onda zamisli da se prokopa kanal kako bi Ada Huja opet postala ada i kako bi se opet rukavac pročistio prirodnim tokom vode. Uvek je neko nešto hteo sa Adom Hujom ali nikada realizovao.
I nije imao cohones da prođe centralnim delom:
Auh ala se nalupao čovek. Šta sprečava gradske službe da očiste deponije na Ada Huji? Jasno je da ne bi bilo ni milimetra parka na Ada Huji da se građani nisu bunili i da ankete javnog mnjenja na ukazuju da su građani protiv daljeg betoniranja zelenih površina po Beogradu.
Zapravo, ne prave oni deponiju, bar ne u toj meri. Oni nemaju tih prevoznih sredstava da akumuliraju toliko smeća za tako kratko vreme. Dolaze razni sa strane kamionima i ostavljaju smeće, a stanovnici Distrikta 9 samo prebiraju po njemu i raznose ga po putu.
Palilula sadi- Sadnja stabala na Adi Huji
Povodom zajedničke akcije „Srbija sadi“ koju zajednički realizuju Ministarstvo zaštite životne sredine i lokalne samouprave, Gradska opština Palilula je organizovala sadnju 300 stabala na Adi Huji.
U pošumljavanju je, uz predstavnike Opštine, javnih ličnosti iz sveta filma i televizije, Crvenog krsta, sportskih i kulturno umetničkih udruženja sa Palilule, učestvovao i veliki broj mladih Palilulaca koji su u veseloj atmosferi vredno sadili mladice stabala koja će doprineti revitalizaciji Ade Huje.
„Gradska opština Palilula je uvek spremna da se uključi u akcije zaštite životne sredine, a pošumljavanje je jedan od najboljih načina stvaranja zdravog prostora koji nas okružuje“, rekao je zamenik predsednika opštine Darko Paunović i zahvalio se svim Palilulcima koji su danas učestvovali u sadnji stabala, kao i na njihovom doprinosu u podizanju svesti o tome, koliko je važan zdrav vazduh koji udišemo i prostor u kojem živimo i koji nas okružuje.
Ispred Ministarstva zaštite životne sredine događaju je prisustvovao i državni sekretar Aleksandar Dujanović koji je istakao da danas preko trideset opština sadi u isto vreme i u ovoj akciji koja traje pet dana zasadiće se pedeset hiljada stabala širom Srbije.
„Prošle godine Ministarstvo je za ovu namenu odvojilo 100 miliona dinara i zasađeno je više od 150 000 sadnica“, izjavio je Dujanović i najavio da se akcija nastavlja i sledeće godine.
Nije prvi put da se sadi na Adi Huji, problem je što se to drveće slabo prima. Oni posade i napuste, sadnice se jedna po jedna osuše, isčupaju ih, uvenu. Osim sadnje treba malo i nege, zalivanje barem prvih 2-3 godina.
Koliko znam, ne. Ali možda sam propustio čas. Poslednje što znam da je dobila novog vlasnika umesto Worldfin-a, ali taj novi vlasnik je pod Bekovom kontrolom. I dalje je Mrđa direktor, tako da se tu ništa nije menjalo.
O tome su pričali zvaničnici da je u planu.
E sad, kad će se to dogoditi, to je pravo pitanje. Po mom mišljenju, tu postoji dosta prepreka. Namena Ade Huje je ponovno promenjena u zelene površine (kako je inače bilo predviđeno pre 2012. godine). Međutim, veliki deo Ade Huje je javna svojina sa prvom korišćenja u korist Luke Beograd. Da bi Luka Beograd postala vlasnik zemljišta, mora da ide na konverziju uz naknadu. 99% sam siguran da oni te pare za konverziju nemaju, ali pitanje je i šta će na kraju biti s tim, tj. kako će rešiti tu konverziju uz naknadadu. U poslednje vreme čujem da hoće da je ukinu, što bi bilo loše, jer bi pljačka u okviru privtizacije tokom prve dekade 2000-ih godina konačno bila legalizovana.
Takođe, postoji i fabrika Avala Ada, koja treba da se izmesti, kao i skladište nafte OMV-a.
Sve u svemu, jako komplikovana situacija da bi se nešto zaista promenilo. Štaviše, zelene površine nisu u modi u eri investitorkog urbanizma, tako da ne verujem da će grad tek tako uložiti u dalje sređivanje Ade Huje za park, osim ako negde ne uguraju neke velike zgrade.
Bilo bi fenomenalnko kada bi bar uredili obalu da postane prohodna do linijskog parka i dalje ka "Supernatural" delu Ade Huje, ali neko funkcinonalnij povezivanje mislim da se neće desiti u skorijoj budućnosti. Svakako, nadam se da grešim.