Šta je novo?

ADA CIGANLIJA - Beogradsko more

Dakle, ljudi ne postuju pravila ni kada znaju da im je cak i zivot u opasnosti! Kako onda da ocekujemo da neko ne baca djubre sa terase ili ne pljuje na ulici! Izgleda da su nas "devedesete" stvarno unistile...
Tuzno...

Пет жртава у прве три недеље купалишне сезоне на Ади

Главни разлог честих несрећа на купалишту неодговорно понашање појединих посетилаца који не поштоју елементарна правила безбедности у води и на плажи, кажу у Управи купалишта

Утапањем двојица младића протеклог викенда на Ади Циганлији настављена је црна серија у којој је од почетка купалишне сезоне за само три недеље петоро људи изгубило живот. Да подсетимо, двадесетпетогодишњи Ненад Васиљевић из Гунцата настрадао је у недељу око 17 сати на макишкој страни Аде док је покушавао да помогне пријатељици која се давила. Девојку, која је непливач, од сигурне смрти спасили су купачи док несрећном младићу на жалост није било спаса. На месту где су се током дана њих двоје сунчали остало је неколико празних пивских флаша, тако да постоји сумња да су у воду ушли у алкохолисаном стању. Узрок трагедије која се догодила дан раније такође је алкохол и непоштовање правила купалишта. Борко Вујић, радник Градске чистоће из Младеновца удавио се у близини нудистичке плаже код последњег рени бунара у делу језера које није предвиђено за купање. Он се са још двојицом колега у алкохолисаном стању ушао у воду у вечерњим сатима што је било кобно по њега. јер на плажи није било спасилачких служби. На идентичан начин 24. јуна настрадао је и Жељко Динић 26 из Ниша. Несрећни младић је био у алкохолисаном стању, а уз то и непливач, купао се у језеру у времену када је купалиште затворено, па је нажалост трагедија била неизбежна. Нимало наивна игра у делу језера на коме је изричито забрањено купање коштала је главе и четрнаестогодишњег Н. Д. који се удавио 19. јуна у подне код судијског торња на очиглед својих другова. Он је потонуо на дно језера у току игре коју је један од његових другова касније у полицији описао као „потапање и дављење”. Црна серија започела је 14. јуна када је из језера извађено тело

педесетогодишњег мушкараца Како је касније установљено несрећног човека издало је срце док се претходног дана купао у близини нудистичке плаже.

Као главни разлог честих несрећа на купалишту људи из ЈП Ада Циганлија наводе неодговорно понашање појединих посетилаца који не поштоју елементарна правила безбедности у води и на плажи. Са друге стране, Дамир Окановић, председник Удружења спасилаца на води Србије, каже да је велики број несрећа на јавним купалиштима у Србији у великој мери условљен непостојањем закона о уређењу плажа као ни правног оквира о безбедности купача и спасилачким службама. На Ади Циганлији се ове године за само три недеље колико траје купалишна сезона удавило петоро људи што је више него у целој прошлогодишњој сезони. Треба међутим истаћи да су се сви трагични случајеви догодили изван зоне предвиђене за купаче или изван радног времена купалишта.
Ј. Влашковић

--------------------------------------------------------------------------

Опасно препливавање језера

Тропске температуре измамиле су ових дана на Аду Циганлију, реке и базене велики број грађана који су спас од врућине потражили у купању или брчкању у плићаку. Појединцима је забаву у води покварило то што је, на њихове очи, неко од најближих почео да се дави и што су спасилачке службе морале да реагују. Због тога стручњаци по ко зна који пут опомињу да се треба придржавати савета лекара, да се из године у годину не би понављале сцене у којима млади под дејством алкохола или опијата одлазе на купање, али и ситуације када младићи, у жељи да оставе утисак, препливају језеро, што спасиоци сматрају веома ризичним.

Др Зорица Динић, власница Дома здравља „Визим”, каже да се најчешће догађа да људи доживе мождани удар или инфаркт приликом наглог уласка у воду.

– Свако тело се на топлоти шири. Нагло скакање у реку, језеро или базен доводи до сужавања крвних судова у организму, јер се у њима задржава иста количина крви, а онда то може да доведе до пуцања крвног суда. Важно је да купачи постепено улазе у воду, корак по корак, да се онда умију, наквасе главу и друге делове тела и полако почну да пливају – истакла је др Динић.

Према њеним речима, они који знају добро да пливају сигурни су у води, па и уколико се догоди непланирана ситуација знају да нађу прави пут из реке или језера.

– Непливачи су угрожени и увек када уђу у воду имају неку дозу панике и грчевит страх од смрти. Свако ко покуша да им пружи помоћ може лоше да прође, јер се они хватају за врат и рамена и потискују спасиоца. Често их налазе у такозваном „загрљају утопљеника”. Због тога несигурним пливачима, у случају дављења, човек мора да приђе с леђа или да им баци шлауф и грану. Важно је да не паниче и да буду прибрани у таквим ситуацијама – сматра Динићева.

Лекари кажу да људи могу да се повреде и приликом скокова у базен на главу, јер могу да изгубе свест, али и када у реци случајно стану на стакло и посеку ногу.

– Такву рану треба испрати водом и ставити марамицу до интервенције лекара. Људи имају обичај да сами ваде стакло из ноге, али не виде опиљке који остају у кожи и стварају проблеме. Уколико некога „удари” сунчаница, мора да се помери у хладовину, да попије што више течности и да покваси тело. Треба узимати што више млаких напитака, а не потпуно хладних, супе из кесице и лагану храну. Уколико неко прегори и добије пликове на кожи не сме да их дира и буши, док доктор не утврди шта треба да намаже на то место – додала је наша саговорница.

Хроничним болесницима се саветује да се строго придржавају лекарске терапије и да се јаве спасиоцу пре уласка у воду, а родитељима да обавезно надгледају шта им раде деца, чак иако су у плићаку.
Д. Давидов-Кесар
[објављено: 03.07.2007.]
Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=33323
 
08.07.2007, BEOGRAD
Izvor: PRESS
USKORO "FAST PARK" NA ADI
Postojeći parking prostor biće proširen za 706 novih mesta

Živorad Anđelković, direktor JKP „Parking servis“, najavio je da će do kraja godine biti postavljen montažno-demontažni sistem „Fast park“ na Adi Ciganliji, kojim će se za 706 mesta biti povećan postojeći parking prostor.

- Idejnim rešenjem parking prostora predviđeno je da parking bude izveden u dve nezavisne celine „Ada 1“ sa 724 parking mesta i „Ada 2“ sa 517 parking mesta. Trenutno su u toku pripreme za sprovođenje postupka javne nabavke, a u realizaciji projekta učestvovaće JKP „Parking servis“, JP „Ada Ciganlija“ i grad Beograd, koji finansira projekat - rekao je Anđelković...
Press
ceo tekst http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=15292&sectionId=43
 
За дијаспору, 1евро = 80 дин
Zabava po cenovniku
J. D. P., 3. avgust 2007

BEOGRAĐANI koji odluče da se bave sportom na Adi Ciganliji, na gradsko kuplište moraju da ponesu i novčanike. Svaka rekreacija, osim ako nemate svoje rekvizite, ovde se uglavnom naplaćuje. Za iznajmljivanje rolera ili bicikla treba izdvojiti 100 dinara za sat vremena, dok su egzotičniji sportovi višestruko skuplji. Skijanje na vodi košta od 550 do 1.950, dok je skok sa bandžija 40 evra.

Avanturisti sa dubljim džepom zabavu mogu naći na kraju jezera. Sa makiške strane nalazi se žičara za skijanje na vodi. Radnim danima postoji specijalna ponuda do 14 časova, kada sat vremena ove ekstremne zabave košta 650 dinara, dok je kasnije cena 950 dinara. Iskusni "skijaši" mogu kupiti dnevnu kartu za 1.750 radnim danom, a vikendom za 1.960 dinara. Jednodnevna propusnica za školu skijanja staje 1.200, a oni vešti mogu napraviti pet krugova na skijama za samo 290 dinara.
Ljubiteljima egzotične discipline adrenalin će se dići do gornjih granica kada skoče sa 55 metara visine. Šok će doživeti i novčanik, kada iz njega "isklizne" 3.200 dinara.

U blizini restorana "Jezero" je "Ski i snoubord centar". Deset minuta skijanja na pokretnoj traci ima efekat dva pređena kilometra na skijama, za koje treba izdvojiti 390 dinara. Jedan čas obuke sa instruktorima ovde košta 800 dinara.
Na Adi postoji i otvoreni, šumski teren za "Peintbol", na više od jednog hektara površine. Za ovaj "vatreni okršaj" u kome je najmanji broj učesnika šest, a najveći 20, svaki "borac", za opremu i sat vremena korišćenja terena, treba da izdvoji 880 dinara.

Iznajmljivanje terena za "beli" sport radnim danima do 16 časova staje 200, dok je u večernjim časovima i vikendom jednočasovni termin za 50 dinara skuplji.
Fudbal na Adi se može igrati i na sapunici. Na klizavom terenu teško je zadržati ravnotežu, što ovu igru i čini zabavnom. Za 15 minuta svaki igrač mora da odvoji 50 dinara.
Tereni za odbojku na pesku su uglavnom u sklopu kafića. Sat vremena igre staje 1.000 dinara, dok neki lokali nude ovo uživanje besplatno.
Vožnja rolera i bicikala, kao i penjanje na veštačku stenu, su najpristupačnije discipline. Rentiranje točkića je 100 dinara, koliko košta i jedno "osvajanje vrha".

Najveće su gužve su kod terena za mali fudbal i košarku, jer je korišćenje ovih igrališta besplatno. Na snazi je nepisano pravilo da igraju one ekipe koje prve zauzmu igralište. Pobednik ostaje na terenu, a poražene menja sledeći tim.

SKIJANjE
SAVSKO jezero od petka je domaćin najboljim Evropskim skijašima na vodi. Na Adi ciganliji danas se održava finale Evropskog kupa, tokom koga će svoje umeće u umetnosti na dasci pokazati više od sto učesnika iz 11 zemalja. Kvalifikacije su u petak održane, dok će današnji dan biti rezervisan za "najbolje među najboljima".
Posetioci Ade koji danas dođu na "beogradsko more" moći će da vide izuzetno atraktivne skokove, figure i akrobacije najboljih majstora vejkbordinga, veštine u kojoj i naši sportisti postižu sve bolje rezultate.

ZA DUBLjI DžEP
TEREN "Golf Kluba Beograd" rezervisan je samo za članove, dok, na vežbalištu pored mogu da se oprobaju svi. Cena 12 časova sa profesionalnim trenerom, u koju spada i korišćenje opreme, za juniore je 12.500, a za odrasle 25.000 dinara.
Posle obuke polaže se ispit za "zelenu kartu", koja obezbeđuje status člana kluba.
извор Новости
линк http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=106881&datum=2007-08-04
 
Нова трим-стаза на Ади Циганлији до краја августа
Пон, 06. aвгуст 2007. На најпопуларнијем београдском излетишту, Ади Циганлији, до краја августа биће завршена најсавременија, тзв. Холмерова трим-стаза, за чију је изградњу Град Београд издвојио око девет милиона динара. Стаза, дуга 1.200 метара са 16 различитих препрека, захвата површину од 5,5 хектара, налази се између Аде Сафари и реке Саве и замениће стару стазу која је била много удаљенија од садашње. Радове изводи ЈКП „Зеленило – Београд”.

– Ово је потпуно нови тип стазе која се гради по најновијим светским стандардима. У односу на стару, нова стаза ће бити дужа и са новим типом препрека а због близине много атрактивнија за коришћење од старе, удаљеније стазе. Од почетка године на простору Аде Циганлије завршена је прва и у току је друга фаза изградње и утврђивања Савског насипа. Изграђено је седам нових тениских терена и један савремени терен за бич волеј. Постојећи фудбалски терени добили су нове трибине а све површине редовно се одржавају – рекао је Небојша Бошковић, заменик директора ЈП „Ада Циганлија”.

У првој фази, до краја године, гасификоваће се простор око Савског језера а у другој ће бити гасификован цео простор Аде Циганлије. У току је изградња најсавременије телефоније уградњом оптичких каблова који ће омогућити несметану комуникацију свим корисницима Аде и испунити све комуникацијске услове за одржавање предстојећих светских такмичења. Ада Циганлија ће до краја године добити и фаст парк, за који је у току израда техничке документације.
Izvor: Beoinfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1285740
 
Dobre ideje koje bi poboljšale život u gradu su propale ili pale u zaborav
Malo nade za žičaru do Ade
Autor: S. Palić - D. Ostojić | 08.08.2007 - 11:14

...Ideja da Beograd dobije žičaru, od Novog Beograda preko Ade Ciganlije, Banovog brda pa sve do Košutnjaka stara je gotovo 15 godina, a u poslednje četiri godine se često pominjala.
U septembru 2003. godine Direkcija za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, zajedno sa Jugoslovenskim institutom za urbanizam i stanovanje najavljuje istraživanje „Ima li nade žičarom do Ade?“. Šest meseci kasnije uradili su studiju izvodljivosti u kojoj je utvrđeno da za ovaj projekat treba 14 miliona evra za ceo projekat, a da njegova realizacija nije „nemoguća misija“.

„Žičara“ klizi niz NIP
Štampane su reklamne majice i drugi propagandni materijal, Beograđani su prihvatili ideju, ali u gradskim papirima ona tavori naredne dve godine. U junu 2006. žičara ulazi u projekte koji će biti finansirani iz Nacionalnog investicionog plana, ali ne onako kako su zamišljali tadašnji direktor Direkcije Siniša Nikolić i „Jugenusa“ Mirko Radovanac o trasi od Bloka 44 do SC „Košutnjak“ sa pet stanica već duplo kraća, samo do Ade.
- Kad je žičara ušla u NIP, pripremio sam im i dostavio svu urbanističku dokumentaciju. Već neko vreme se ne javljaju iz Republike, ne znam gde je zapelo - rekao je za „Blic“ Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta.

Zapelo je gde uvek zapne, kod para.
- Najnovijim promenama u Nacionalnom investicionom planu žičara nije izbačena iz njega, samo nije predviđena za ovogodišnji budžet. Prebačeno je u 2008. pa će tada i da počne izgradnja - rečano je „Blicu“ u uredu ministra Dragana Đilasa, zaduženog za sprovođenje NIP-a.
Izvor: Blic online
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=10168
 
Изградња паркиралишта „фаст парк” на Ади Циганлији

Набавка модуларне конструкције за изградњу паркиралишта на два нивоа типа „фаст парк” на Ади Циганлији финансираће се са 254.880.000 динара из градског буџета.

– Захваљујући овој инвестицији, поред већ постојећих 900 паркинг места добиће се још 800 нових. Постојећи капацитети паркинга далеко су испод стварних потреба, што проузрокује блокаде прилазних путева Ади Циганлији, као и аутопуту Обреновац – Београд, Старом обреновачком друму и често доводи до саобраћајног колапса. На овај начин постојеће паркиралиште би се проширило не само површински, већ би се растеретиле и околне присутне саобраћајнице. Зато смо сматрали да је ово једна од приоритетних инвестиција за Аду Циганлију – рекла је Радмила Хрустановић, заменица градоначелника Београда, на конференцији за новинаре у Старом двору.

Од укупне суме потребних средстава, 120.000.000 динара биће релизовано у овој, а преосталих 134.880.000 динара у 2008. години.
Izvor: BeoInfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1291710
 
Како је водени цвет постао „београдско море”
Пет деценија планског уређења и изградње Аде Циганлије. Од дивљег острва чију је лепоту запазио још кнез Милош до туристичке атракције, највећег спортског центра на отвореном и највећег градског купалишта у овом делу света
N_FX2rjVPpiTyqG7CzDcsBnGMMzPCEt0uQuRs.jpg

Летња оаза утонуло у мир
(Фото Д. Јевремовић)



Ада Циганлија прославила је јуче педесет година уређења и изградње, односно пет деценија откад је „београдско море” добило управу и престало да буде дивље излетиште препуштено само себи.
Некада се до ње долазило само чамцима, или преко војног понтонског моста до којег је превозио трамвај број четири. Данас неколико градских линија свакодневно довози стотине хиљада посетилаца на Аду Циганлију, а још толико их долази до омиљеног градског купалишта аутомобилима, бициклима, ролерима.

До данашњег репрезентативног изгледа и садржаја Аде није се могло стићи преко ноћи.

Проглашена указом кнеза Милоша Обреновића за државно и народно добро још 1821. године, Ада је почела плански да се гради и уређује 1957. године, а њени први неимари били су омладинци, учесници радних акција. Њих око 50.000 учествовало је у чишћењу острва, изградњи насипа дужине око 1.250 метара и поравнавању мочварног дела острва. Исте године основана је Дирекција за одржавање Аде Циганлије, која је изградњом насипа 1967. постала полуострво.

Седамдесетих и почетком осамдесетих година новинари „Политике” извештавали су о катастрофалном стању на овом излетишту. Фонд СИЗ-а „Ада Циганлија”, који је бринуо о уређењу, потпуно је осиромашен, полуострво је зарасло у шибље, постојало је само једно купатило за посетиоце, Савском језеру је претило загађење, а врбе и тополе страдале су од суше или бесправне сече. Новинар Душан Савковић пише 1970. године да је посећеност лошија него икада: једва 10.000 посетилаца долази на Аду, а чак и њима, „као у време Турака, два наочита пензионера, гола до паса”, наплаћују динар за улазак аутомобилом на пусту и запуштену Аду. На језеру на којем је 1938. Александар Радивојевић провозао први моторни чамац и где је одржано Прво светско првенство у веслању и кајаку за двадесет година није изграђен ниједан спортски терен. „Времена се мењају. Београђанину данас није довољно да на главу сручи кофу савске воде и направи парадајз салату. Тражи терен за мини голф”, пише Савковић.

Ипак, новинари, као уосталом и Бранислав Нушић, који је на Ади организовао Тројичин сабор и открио многобројним посетиоцима чари београдске лепотице, нису лако дизали руке од Аде. Наш лист је забележио 1973. године да се Ада Циганлија први пут нашла на туристичкој разгледници, поред Калемегдана, споменика Победнику и Скадарлије. „Ада, дакле, постаје један од симбола града”, закључује се у том чланку.

Велико пространство и неодољива лепота Савског језера, упркос проблемима, никада нису престајали да одушевљавају градитеље и оне који се старају или воле Аду. Од планова да се направи „ваздушни трамвај” – жичара, која ће превозити путнике из Новог Београда преко Аде до Бановог брда, да на „београдском мору” буде изграђен велики аквапарк или београдски „Дизниленд” остало је само мртво слово на папиру. Ипак, током педесет година много тога је учињено, па је „београдско море” постало прави бисер града. Са данашњим 800 хектара уређене површине, чистим језером дугим више од четири километра, 7,5 километара дугом пешачком стазом, више од 50 спортских терена и 70 ресторана, Ада је испунила, али и превазишла очекивања многих. Развојни бум је доживела у последњих шест година од када је постала градско јавно предузеће, са првим градским голф тереном, жичаром за скијање на води, теренима за фудбал и амерички фудбал, новом бициклистичком стазом и најуређенијим спортским објектима чија је употреба бесплатна и још много чему.
Ј. Беоковић
[објављено: 26.10.2007.]
Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=45595
 
Фаст-парк на Ади Циганлији највећа инвестиција следеће године
Најважнија инвестиција Јавног комуналног предузећа „Паркинг сервис” у следећој години биће изградња фаст-парка на Ади Циганлији, речено је данас у „Сава центру” на обележавању Аранђеловдана, славе овог предузећа. Слави су присуствовали Зоран Алимпић, вршилац дужности градоначелника Београда, директори бројних јавних комуналних предузећа, председници београдских општина и многе друге званице.

– Ове године обележавамо 35 година постојања и то је права прилика да направимо пресек, да видимо какви су резултати нашег пословања и шта још треба да урадимо. Изградња фаст-парка на Ади Циганлији биће свакако једна од најважнијих инвестиција у следећој години. Град Београд је обезбедио средства за овај велики посао, а фаст-парк са 1.700 нових паркинг места умногоме ће решити проблем паркирања на највећем градском купалишту – рекао је Живорад Анђелковић, директор овог предузећа.
Izvor: Grad Beograd
Link: www.beograd.co.yu
 
Veci problem je to sto su kafici "razudjeni" duz cele obale, a znajuci nas narod, svako bi da se parkira ispred ulaza. Mislim da bi logicnije resenje u tom slucaju bilo da se postavi nekoliko manjih fast-parkova duz makiskog puta (recimo na svakih 200-300 metara).

Ako se postavi jedan veliki na pocetku, nece se resiti stravicna zakrcenja makiskog puta.
 
^^Pa ja to vidim malo drugacije. Umesto da ugadjamo onima koje mrzi da prosetaju po adi da bi dosli do kafica i da zbog njih pravimo 5 umesto jednog fast-parka trebalo bi da im debelo naplacujemo kazne za nepropisno parkiranje. Ok je da se napravi vise parkova od jednog ali ne samo zbog toga. Mrzim te lenje i naduvane debeloguzane koji moraju svojim porseom da udju u bastu kafica i dodju ujutru na kafu.
 
Sa jedne strane si u pravu, ali sa druge, ako se parkiras na pocetku Ade, onda imas nekih 3 ili vise kilometara do onih tamo poslednjih kafica u nizu. Ako ides da pijes kafu, onda ti bas do tolike setnje i nije (nije ni meni pravo da ti kazem). Ako je vec tim kaficima data dozvola da tu rade, onda mora da im se omoguci infrastruktura da gosti mogu nesmetano da ih posete.
 
Mogu da koriste vozic, ako vec ne mogu da prosetaju lepotu..... Ali Ada je izletiste, nije parkiraliste, i automobili zaista ugrozavaju posetioce (u tom sam se i sam uverio bezbroj puta), samim tim nemaju sta da traze tamo, posebno u sezoni! :mad:
 
Pa, postoje dve varijante:
1) da se Makiski put zatvori za saobracaj (osim za stanovnike i radnike firmi, kao i GSP), da se parking onda centralizuje na pocetku Ade, a da se na Adi uvede interni prevoz (vozici koji bi isli cesce ili neki tramvajcic :) )
2) kao sto sam gore napisao, da se ostavi sve kako jeste, ali da se uz Makiski put napravi jos nekoliko fast parkova, ali da se naravno uz put digne ivicnjak da vise ne moze da se parkira.
 
čija je to uopšte bila umobolna ideja da se na Adi gradi parking? :mad: Sledeća ideja će verovatno biti da grade hipermarket na VRO :mad:
 
^^Mislim da to nece biti na samoj Adi, vec tamo gde vec postoje parkinzi, znaci na beogradskoj, tj. makiskoj strani.
 
bigvlada":188y5ydg je napisao(la):
čija je to uopšte bila umobolna ideja da se na Adi gradi parking? :mad: Sledeća ideja će verovatno biti da grade hipermarket na VRO :mad:
Ne vidim sta je toliko lose da se gradi parking na adi - naravno na prilazu adi a ne na 10 metara od vode!! Ta gomila ljudi koja leti tamo da se kupa mora negde da parkira sva ta kola. To je meni odlicna ideja samo da onda posklanjaju one koji se nepropisno parkiraju svuda okolo ometajuci ostali saobracaj i pesake na kraju krajeva.
 
pa poenta ade je da imaš prostor sa zelenilom na kome se nećeš gušiti u izduvnim gasovima. Izgradnjom parkinga na samoj adi će se povećati broj onih koji bi sa kolima na adu, umesto da zabrane pristup automobilima. Parking i supermarket može da se gradi sa makiške strane, na ulazu u adu. Postoji vozić, a može da se stavi i dvostruki bicikl (ne zanm kako da ga drukčije nazovem, izgleda otprilike kao ugojeno vozilo za golf, ima dva para biciklističkih točkova, pokreće se pedalama) kao i električna golf vozila. Ovo je povlađivanje ljudima koji bi da parkiraju kola u spavaćoj sobi i kancelariji.
 
Koliko ja znam, postojeci parking na pocetku Ade, koji se nalazi neposredno uz auto-put, se nadogradjuje, tako da nema mesta panici. :)
 
Vrh