evo da otvorimo diskusiju o Adi... sta biste vi uradili, sta nikako ne bi radili, sta je dobro a sta ne...
za pocetak, evo citata ili bgdnovina.online:
Ada Ciganlija – “beogradsko more”
Problema ima – nosimo se s njima
Na parkingu ispod Radničke ulice do jula će biti postavljene dve montažne konstrukcije poznatije kao "fast park", koje će omogućiti parkiranje vozila na dva nivoa. Komercijalizacija ipak izazvala negodovanje dela građana s plićim džepom
Saobraćajne gužve kod ulaza na Adu Ciganliju i duž Starog obrenovačkog puta postale su uobičajena slika u letnjim mesecima. Međutim, prema najavama nadležnih, ovaj problem uskoro će biti rešen. Naime, na parkingu ispod Radničke ulice do jula će biti postavljene dve montažne konstrukcije poznatije kao "fast park", koje će omogućiti parkiranje vozila na dva nivoa.
– U Sekretarijatu za saobraćaj grada Beograda i "Parking servisu" kompletirali su svu neophodnu dokumentaciju, pa će radovi početi pre sezone. Planirano je da se postave dve konstrukcije. Jedna bi trebalo da bude montirana pre sezone, a druga najkasnije do jula. Montaža će trajati 45 dana i radiće se selektivno, tako da nećemo morati da zatvaramo čitav parking. Umesto sadašnjih 1.000, kada sve bude gotovo, imaćemo 1.700 mesta – kaže Predrag Petrović, direktor JP "Ada Ciganlija".
On je, pored toga, podsetio Beograđane da tokom leta ne moraju da dolaze na Adu Ciganliju automobilima, pošto će im i ove godine, kao i prethodne, na raspolaganju biti posebne autobuske linije, ali i novoizgrađena biciklistička staza.
Koliko para, toliko i muzike
Intenzivna ulaganja u uređivanje Ade Ciganlije počela su 2002. godine, kada je istoimeno društveno preduzeće svoju imovinu prenelo u vlasništvo Grada. Novcem iz gradskog budžeta finansirana je izgradnja infrastrukture na makiškoj strani jezera i rekonstrukcija postojeće na novobeogradskoj strani. Sređeno je kupalište, renovirani su tuševi i javna kupatila, izgrađeni novi sportski tereni, uvedeni atraktivni sadržaji poput skijanja na vodi, betonirane su pešačke staze... Međutim, sve veća komercijalizacija izazvala je negodovanje dela građana, koji smatraju da pogodnosti Ade treba da budu svima pristupačne, a ne privilegija posetilaca s "dubokim džepom".
Jedan od njih je i Ljubiša Janjić. On kaže da mu najviše smeta što su pojedini ugostitelji "okupirali" deo obale ležaljkama i suncobranima.
– Čuo sam da će od ove godine vlasnici kafića plaćanjem zakupa dobiti i deo obale. Ada bi trebalo da bude opšte dobro, ali su ljudima u upravi pare najbitnije. Ne bi me iznenadilo da za par godina počnu da naplaćuju ulaznice, kao na bazenima. Ako se ovako nastavi, ugostitelji će s vremenom zauzeti čitavu obalu. Za nas koji nemamo mogućnosti da odemo na more ove cene su previsoke – žali se Ljubiša, koji je redovni posetilac najvećeg gradskog kupališta.
Ipak, direktor JP "Ada Ciganlija" ocenjuje da su ove i slične pritužbe neosnovane. Prema njegovim rečima, ugostitelji zauzimaju svega šestinu makiške i desetinu novobeogradske obale jezera. On, takođe, napominje da od kada je Grad preuzeo brigu o Adi nije izgrađen nijedan novi ugostiteljski objekat niti je tako nešto planirano.
– Mi iznajmljujemo 15 objekata na makiškoj strani. Pošto je ranije bilo problema s građanima koji su pozivali inspekciju i žalili se da su kafedžije zauzeli plažu bez dozvole, to smo rešili tako što smo zakupcima sada ustupili deo obale u širini objekata. Na makiškoj strani komercijalizovana je svega šestina plaže. Tako smo napravili kompromis između onog dela populacije koji je to tražio od nas i onih koji instistiraju da se u konceptu Ade ne menja ništa 40 godina unazad – ističe Petrović i podseća da su mnogi mediji pozdravili ovakvu odluku uprave.
Na stranu što su pojedini vlasnici kafića još prošle godine, zaposedali i obalu preko širine objekata – to je, ionako, posao za inspekciju – mnogo je interesantnije što su potencijalni zakupci prilikom poslednje licitacije nudili astronomske sume novca. Primera radi, startna cena zakupa jednog objekta (i pripadajućeg dela plaže) na makiškoj strani jezera bila je 1,3 miliona dinara. Srećni pobednik je, na kraju, iskeširao, ni manje ni više, nego pet miliona. Pritom, početna cena zakupa mesta za prodaju kokica išla je do 150.000, a za prodaju voća i do 100.000 dinara.
Planovi
Ove godine preduzeće "Ada Ciganlija" slavi 50 godina postojanja. Jubilej je uveličan činjenicom da će na Savskom jezeru do kraja godine biti održana tri velika svetska takmičenja: Evropsko prvenstvo u kajaku, Evropsko prvenstvo u skokovima u vodu i Svetsko prvenstvo u ribolovu. Za sledeću godinu, u dogovoru sa Sekretarijatom za saobraćaj, planirana je izgradnja pasarele u Radničkoj ulici, pravljenje Velike Homerove trim staze pored jezera "Ada safari", kao i izgradnja profesionalnog terena za odbojku na pesku, koji će se nalaziti iza "bandžija".
Šta to znači za građane može se videti ukoliko poručite kafu u nekom kafiću. Iako sezona nije ni počela, za šoljicu turske kafe platićete 75 dinara. Mnogi zato kažu da je Ada pretvorena u "beogradsko more", u pravom smislu reči. Voda, doduše, nije slana, ali su cene paprene.
Naravno, niko vas ne tera da deci kupite "koka-kolu" na Adi. Ako želite da uštedite, možete da ponesete hranu i piće od kuće ili da prošetate do prodavnice u Radničkoj ulici.
Uređenje desne obale i marine na čekanju
Dva velika problema, koji tek treba da budu rešeni, jesu uređenje makiške strane Savskog jezera i marine u Čukaričkom rukavcu. Kada će na desnoj obali biti izgrađeni tuševi i toaleti, teško je reći. Razlog za to je što sadašnja uprava, zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, ne može da dobije građevinsku dozvolu za neophodne radove. Uprkos tome što je područije Ade svojevremeno eksproprisano od fizičkih lica, kojima je isplaćena novčana naknada, rešenja o tome nestala su iz arhive opštine Čukarica. Ista stvar je i sa Čukaričkim rukavcem.
– Ti ljudi se u zemljišnim knjigama još uvek vode kao vlasnici parcela, zbog čega ne možemo da dobijemo građevinsku dozvolu. Pošto su rešenja na volšeban način nestala iz opštine, već šestu godinu tragamo za dokumentacijom po gradskim arhivama, kako stari vlasnici ne bi ponovo naplatili naknadu. Mi smo, inače, već dobili rešenje za uređivanje ovog dela Makiškog polja na osnovu projekta iz 2002. godine. Jednog dana tu će biti izgrađeni objekti s velikim staklenim površinama, sportski tereni, akvarijumi, bazeni i kavezi za ptice – objašnjava Petrović.
za pocetak, evo citata ili bgdnovina.online:
Ada Ciganlija – “beogradsko more”
Problema ima – nosimo se s njima
Na parkingu ispod Radničke ulice do jula će biti postavljene dve montažne konstrukcije poznatije kao "fast park", koje će omogućiti parkiranje vozila na dva nivoa. Komercijalizacija ipak izazvala negodovanje dela građana s plićim džepom
Saobraćajne gužve kod ulaza na Adu Ciganliju i duž Starog obrenovačkog puta postale su uobičajena slika u letnjim mesecima. Međutim, prema najavama nadležnih, ovaj problem uskoro će biti rešen. Naime, na parkingu ispod Radničke ulice do jula će biti postavljene dve montažne konstrukcije poznatije kao "fast park", koje će omogućiti parkiranje vozila na dva nivoa.
– U Sekretarijatu za saobraćaj grada Beograda i "Parking servisu" kompletirali su svu neophodnu dokumentaciju, pa će radovi početi pre sezone. Planirano je da se postave dve konstrukcije. Jedna bi trebalo da bude montirana pre sezone, a druga najkasnije do jula. Montaža će trajati 45 dana i radiće se selektivno, tako da nećemo morati da zatvaramo čitav parking. Umesto sadašnjih 1.000, kada sve bude gotovo, imaćemo 1.700 mesta – kaže Predrag Petrović, direktor JP "Ada Ciganlija".
On je, pored toga, podsetio Beograđane da tokom leta ne moraju da dolaze na Adu Ciganliju automobilima, pošto će im i ove godine, kao i prethodne, na raspolaganju biti posebne autobuske linije, ali i novoizgrađena biciklistička staza.
Koliko para, toliko i muzike
Intenzivna ulaganja u uređivanje Ade Ciganlije počela su 2002. godine, kada je istoimeno društveno preduzeće svoju imovinu prenelo u vlasništvo Grada. Novcem iz gradskog budžeta finansirana je izgradnja infrastrukture na makiškoj strani jezera i rekonstrukcija postojeće na novobeogradskoj strani. Sređeno je kupalište, renovirani su tuševi i javna kupatila, izgrađeni novi sportski tereni, uvedeni atraktivni sadržaji poput skijanja na vodi, betonirane su pešačke staze... Međutim, sve veća komercijalizacija izazvala je negodovanje dela građana, koji smatraju da pogodnosti Ade treba da budu svima pristupačne, a ne privilegija posetilaca s "dubokim džepom".
Jedan od njih je i Ljubiša Janjić. On kaže da mu najviše smeta što su pojedini ugostitelji "okupirali" deo obale ležaljkama i suncobranima.
– Čuo sam da će od ove godine vlasnici kafića plaćanjem zakupa dobiti i deo obale. Ada bi trebalo da bude opšte dobro, ali su ljudima u upravi pare najbitnije. Ne bi me iznenadilo da za par godina počnu da naplaćuju ulaznice, kao na bazenima. Ako se ovako nastavi, ugostitelji će s vremenom zauzeti čitavu obalu. Za nas koji nemamo mogućnosti da odemo na more ove cene su previsoke – žali se Ljubiša, koji je redovni posetilac najvećeg gradskog kupališta.
Ipak, direktor JP "Ada Ciganlija" ocenjuje da su ove i slične pritužbe neosnovane. Prema njegovim rečima, ugostitelji zauzimaju svega šestinu makiške i desetinu novobeogradske obale jezera. On, takođe, napominje da od kada je Grad preuzeo brigu o Adi nije izgrađen nijedan novi ugostiteljski objekat niti je tako nešto planirano.
– Mi iznajmljujemo 15 objekata na makiškoj strani. Pošto je ranije bilo problema s građanima koji su pozivali inspekciju i žalili se da su kafedžije zauzeli plažu bez dozvole, to smo rešili tako što smo zakupcima sada ustupili deo obale u širini objekata. Na makiškoj strani komercijalizovana je svega šestina plaže. Tako smo napravili kompromis između onog dela populacije koji je to tražio od nas i onih koji instistiraju da se u konceptu Ade ne menja ništa 40 godina unazad – ističe Petrović i podseća da su mnogi mediji pozdravili ovakvu odluku uprave.
Na stranu što su pojedini vlasnici kafića još prošle godine, zaposedali i obalu preko širine objekata – to je, ionako, posao za inspekciju – mnogo je interesantnije što su potencijalni zakupci prilikom poslednje licitacije nudili astronomske sume novca. Primera radi, startna cena zakupa jednog objekta (i pripadajućeg dela plaže) na makiškoj strani jezera bila je 1,3 miliona dinara. Srećni pobednik je, na kraju, iskeširao, ni manje ni više, nego pet miliona. Pritom, početna cena zakupa mesta za prodaju kokica išla je do 150.000, a za prodaju voća i do 100.000 dinara.
Planovi
Ove godine preduzeće "Ada Ciganlija" slavi 50 godina postojanja. Jubilej je uveličan činjenicom da će na Savskom jezeru do kraja godine biti održana tri velika svetska takmičenja: Evropsko prvenstvo u kajaku, Evropsko prvenstvo u skokovima u vodu i Svetsko prvenstvo u ribolovu. Za sledeću godinu, u dogovoru sa Sekretarijatom za saobraćaj, planirana je izgradnja pasarele u Radničkoj ulici, pravljenje Velike Homerove trim staze pored jezera "Ada safari", kao i izgradnja profesionalnog terena za odbojku na pesku, koji će se nalaziti iza "bandžija".
Šta to znači za građane može se videti ukoliko poručite kafu u nekom kafiću. Iako sezona nije ni počela, za šoljicu turske kafe platićete 75 dinara. Mnogi zato kažu da je Ada pretvorena u "beogradsko more", u pravom smislu reči. Voda, doduše, nije slana, ali su cene paprene.
Naravno, niko vas ne tera da deci kupite "koka-kolu" na Adi. Ako želite da uštedite, možete da ponesete hranu i piće od kuće ili da prošetate do prodavnice u Radničkoj ulici.
Uređenje desne obale i marine na čekanju
Dva velika problema, koji tek treba da budu rešeni, jesu uređenje makiške strane Savskog jezera i marine u Čukaričkom rukavcu. Kada će na desnoj obali biti izgrađeni tuševi i toaleti, teško je reći. Razlog za to je što sadašnja uprava, zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, ne može da dobije građevinsku dozvolu za neophodne radove. Uprkos tome što je područije Ade svojevremeno eksproprisano od fizičkih lica, kojima je isplaćena novčana naknada, rešenja o tome nestala su iz arhive opštine Čukarica. Ista stvar je i sa Čukaričkim rukavcem.
– Ti ljudi se u zemljišnim knjigama još uvek vode kao vlasnici parcela, zbog čega ne možemo da dobijemo građevinsku dozvolu. Pošto su rešenja na volšeban način nestala iz opštine, već šestu godinu tragamo za dokumentacijom po gradskim arhivama, kako stari vlasnici ne bi ponovo naplatili naknadu. Mi smo, inače, već dobili rešenje za uređivanje ovog dela Makiškog polja na osnovu projekta iz 2002. godine. Jednog dana tu će biti izgrađeni objekti s velikim staklenim površinama, sportski tereni, akvarijumi, bazeni i kavezi za ptice – objašnjava Petrović.
poznata stvar! 
![coke[1].gif](http://users.on.net/~wishartmj/images/smilies/coke[1].gif)
