Drvena stolarija u mnogim starim zgradama, pogotovu predratnim, je toliko trula i propala da se često kruni na sam dodir. Znam iz iskustva. O količini štroke koju upija, o kompleksnosti čišćenja i održavanja, kao i o lošem dihtovanju koju pruža da i ne govorim. Takođe je sve manje stolara koji su voljni da se bave drvenim prozorima, jer iako mogu da naplate više, ipak im zauzima i više radnih sati i detaljisanja nego nešto što radi mašina. Stoga većina starih zgrada, i stambenih i poslovnih i državnih, prelazi na moderne stolarije. Drvo je bilo preskupo i pre svih ovih redova kriza, a tek sada je postalo nešto na nivou luksuzne robe. Drvenih prozora će biti sve manje u narednim decenijama, a zamenjivaće ih moderne varijante. Nešto slično kao globalni prelazak sa kaldrmi i kocki na asfaltne kolovoze sredinom prošlog veka. Prosto, drugo vreme, druge tehnologije a i druge potrebe.