Старије генерације су одрасле у комунизму у којем је опште и државно било алајбегова слама. Није било чак ни друштвено-пожељно да се ико меша у оно што није "његов посао".
Било је повремено предлога да неко купи и постави клупу у парку (била је једна таква на Краљевом равелину на Тврђави) у знак сећања на некога или нешто, да бетонира неки прилаз или степенице од опште користи, уреди нешто, али самоиницијатива није била пожељна, увек би се јавили они који би се томе успротивили, јер "то није њихов посао", јер је "држава ту да брине за све", и томе слично. Тек с пропашћу комунизма је почело да се обнавља давање прилога, уређење цркава и порти, сада већ и обележја и споменика и много чега другог ... Свеукупно још мало, нарочито у поређењу са земљама као што су, на пример, Енглеска и Израел, или Србија пре Другог св. рата, чему сведоче бројне задужбине у центру Београда, или спомен-чесме широм земље.
Тачно је да свуда, у скоро свакој земљи има запуштених и неодржаваних зграда, делова града, целих градова. Али, друкчије него у Србији, где су нехигијена и некултура свеопшти. На периферији једнако као на Зеленом венцу и Тргу Републике.
Био сам у североисточном делу Лондона прошле године који је пун имиграната. Оно што су земља, град и систем - то је на за нас високом нивоу - градски превоз, чистоћа улица, одношење ђубрета, поштовање закона и разних правила. Оно што је на појединачном нивоу, а то је, на пример, између куће у низу и ограде малог дворишта према улици - ту има и убуђалих фасада, и пропалих улазних врата, и неодржаваних прозора, и неуредних канти за ђубре. И пет берберница у краткој улици, и продавнице као на Истоку. И нечист ве-це на станици надземне железнице. Али, сам воз се - и кад је композиција стара - одлично одржава (мебл на седиштима нигде није запрљан или оштећен), градски аутобуси су беспрекорни.
...............................................
:idea:
Уз добру организацију и надзор, део решења би могао да буде
добровољан друштвено-корисни рад уместо плаћања прекршајних казни, судских трошкова и сличног.
Одреди се улица, део обале, парк, унутрашњост блока, трг или градска шума - закаже се групи кажњених где и када да дођу, донесу се алатке и материјал и уз надзор одради.
Мислим да би, на пример, два човека уз одговарајуће четке, кофе и детерџент могла да очисте овакве мрље на целом Тргу Републике за два сата друштвено-корисног рада:
За графите би најбоље било да их чисте они који су их нажврљали.
:?:
Час ми се чини да је то могуће, а час да би се то код нас извргло у нешто друго, некорисно и ружно. Шта год да замислиш, држава и систем испадну као главна препрека, а уз њих и (не)одговарајући менталитет и ниво опште културе.
