Као аутор фразе "најпарискији део Београда" могу да кажем да је, осим облика сквера код Црвеног петла, управо високо дрвеће један од разлога за такву оцену овог дела града. Интересантно да се тада мислим Спатио, као грађанин Париза, први сложио и поставио неколико лепих слика које то потврђују, а сада се залаже за сечу.
Интересантно је како у читавом свету људи с љубављу негују старо дрвеће, хвале се његовом дуговечношћу, орезују га, провлаче кроз стабло цеви како би из њега избијала вода, постављају носаче за тешке гране итд, а ми у Србији - тек што одрасте - палимо моторку. Што каже Реља, па управо је природна хладовина у споју са околним зградама овом делу града давала шмек. Мене не интересују фасаде саме по себи, нити могућност да се комплетно сагледају баш из сваког угла, већ читава амбијентална целина. А она би без високог дрвећа била драстично осиромашена.
Интересантно је како у читавом свету људи с љубављу негују старо дрвеће, хвале се његовом дуговечношћу, орезују га, провлаче кроз стабло цеви како би из њега избијала вода, постављају носаче за тешке гране итд, а ми у Србији - тек што одрасте - палимо моторку. Што каже Реља, па управо је природна хладовина у споју са околним зградама овом делу града давала шмек. Мене не интересују фасаде саме по себи, нити могућност да се комплетно сагледају баш из сваког угла, већ читава амбијентална целина. А она би без високог дрвећа била драстично осиромашена.