Тврђаве, манастири, цркве...

[Борчанац]

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/438548 ... Novom-Brdu

Лепа најава за некада изузетно место. Описи Новог Брда до половине 15ог века, када га освајају Турци, које сам читао једном раније у неком Политикином чланку у најмању руку су фасцинантни. Већи од Париза и Лондона, осветљен, огроман број конзула, невероватан рудни биланс, трговина...

 

[milos.tro]

Veliko spremanje Golubačke tvrđave
D. Matović | 23. mart 2014. 10:53 | Komentara: 0

Konačno će biti raspisan međunarodni tender za obnovu tvrđave, simbola Donjeg Podunavlja. Radovi počinju najkasnije u julu, prvi posao je izmeštanje magistralnog puta iz tvrđave

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/re ... e-tvrdjave (ceo tekst)

 

[Борчанац]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww[/youtube]
http://www.srbi.org.mk/index.php?option ... 96&lang=sr

За обнову ове цркве из 13 века, одржан је јуче први хуманитарни концерт у Куманову, Македонији у организацији СПОНЕ И фондације Делије. А 14 по реду за Космет у чијој организацији учествују Делије.
Делије су у разним хуманитарним активностима задњих 15 година скупиле преко 250 000 евра...

Довољно да се друге и другачије групе, формалне и не, запитају око својих способности, жеља и мотивације!

 

[毋不敬，儼若思，安定辭]

Чекајте, па неће ваљда Голубац упропастити овим шпицастим крововима? Као прво, није уопште сасвим поуздано да је Голубац икада имао такве кровове, а као друго, није ово деветнаести век па да се историјски споменици 'кинђуре' разноразним квази-историјским декорацијама, по укусу оних без укуса. Конзервација и рестаурација, да, реновација и реконструкција, никако. Реконструкција је ретко одговарајући приступ. Нећу се упуштати у претерану дискусију, али јасно је да се реконструкцијом губи колико и добија, понекад и више.

Наравно, овоме не подлежу у истој мери верски објекти, чији значај је шити од чисто културно-историјског. Ипак, оно што је урађено у Пећкој патријаршији свакако није најбоље.

 

[Борчанац]

http://www.fondacijadelije.org/index.ph ... -u-ljevosi

Архитекте Завода за заштиту споеменика Србије посетили су јуче темеље цркве Светог Јована Крститеља и обавили потребне премере да би се приступило изради пројекта. Могло би се рећи да овим обнова полако почиње!

Пренето са Делије.нет

Црква у Љевоши била је разлог успешног 14ог хуманитарног концерта у Куманову од пре неки дан. А бројна прикупљања помоћи, хуманитарни концерти...резултирали су оснивањем фондације. Ево како Делије то виде и уз краћи опис урађеног до сада.

Уз Божију помоћ, успели смо да учествујемо у обнови и изградњи многих манастира (Девич, Архангели, Зочиште, Бањска, Девине Воде, Драганац, Богородица Браинска, Света Петка у Церањској Реци...), многих цркава (Дрсник, Ваганеш, Каменица...), у помоћи народним кухињама на Космету најчешће на пољу хране а недавно и за изградњу фарме коза, у различитој помоћи многим породицама по Косову и Метохији, од куповине стана самохраној мајци у Митровици до скромнијих облика помоћи итд... Ми смо на крају и пописали све акције коју се реализоване, не да бисмо се сви ми хвалили тиме што смо успели да урадимо уз Божију помоћ, него да бисмо дали подстрек свима да се још активније укључе у наше акције. Последњи корак са истим циљем је управо оснивање фондације.

 

[milos.tro]

Šta će sve biti sagrađeno u tvrđavi "Fetislam"? - Završen urbanistički projekat utvrđenja u Kladovu
Petak, 28. 03. 2014.|11:01 | Izvor: eKapija
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... -u-Kladovu

Budući izgled
Hoće li ambiciozni projekat rekonstrukcije kladovačke tvrđave "Fetislam" i njenog pretvaranja u turističku atrakciju, biti uskoro realizovan, najviše zavisi od toga - hoće li biti novca.

Ono što je dobro je da ideja nije stala, već da se, premda malim koracima, napreduje ka cilju, a sada je na redu priprema dokumentacije. Završen je urbanistički projekat lokacija tvrđave "Fetislam", koji je naručila opština, a izradio biro "Forma antika".

Javnost će sa ovim dokumentom moći da se upozna 2. aprila, za kada je zakazana javna prezentacija.

 

[astrodule]

Veliko spremanje Golubačke tvrđave
D. Matović | 23. mart 2014. 10:53 | Komentara: 0

Konačno će biti raspisan međunarodni tender za obnovu tvrđave, simbola Donjeg Podunavlja. Radovi počinju najkasnije u julu, prvi posao je izmeštanje magistralnog puta iz tvrđave

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/re ... e-tvrdjave (ceo tekst)

Gde će da ture put? Prava atrakcija bi bila da ga pomere "u Dunav" kao neki most. Tunel kroz brdo je druga mogućnost, ali most je lepša.

 

[direktor]

Tunel iman na linku 3d model

 

[Борчанац]

Жрнов, на месту данашњег споменика незнаном јунаку. Чудно... баш.

 

[Arahne]

Grobnica u Brestoviku nije ranohrišćanska nego paganska, podignuta krajem III veka. Pored same grobnice koja je građena od opeka sa pečatima legija IIII FLavijeve (smeštena u SIngidunumu) i VII Klaudije (VIminacium), danas postoji i skulptura rimskog velikodostojnika/oficira koji je u njoj bio sahranjen. Ta skulptura se nalazi u galeriji Sahat kapije na Beogradskoj tvrđavi.
Rimska utvrđenja nizvodno od singidunumskog legijskog logora su castrum octavum (Višnjica-gradina), castra tricornia (Ritopek) i aureus mons (leva obala potoka kod Seone). Desna obala Dunava je u potpunosti prekrivena rimskim utvrđenjima, ima pojedinih i na desnoj obali. Dunav je predstavljao granicu prema Barbaricumu - Banatu i Bačkoj, i stoga je postojao sistem vojnih postaja - Limes. Njega su činili vojni logori, manja utvrđenja i kule osmatračnice. Ukoliko postoji interesovanje napisaću i malo više o ovome.....

 

[Arahne]

Sirmium-Sremska Mitrovica
Kasnoantički Trg i građevine unutar kompleksa carske palate. Srednjevekovna katedrala. Istražujemo od 2002.

 

[Борчанац]

Grobnica u Brestoviku nije ranohrišćanska nego paganska, podignuta krajem III veka. Pored same grobnice koja je građena od opeka sa pečatima legija IIII FLavijeve (smeštena u SIngidunumu) i VII Klaudije (VIminacium), danas postoji i skulptura rimskog velikodostojnika/oficira koji je u njoj bio sahranjen. Ta skulptura se nalazi u galeriji Sahat kapije na Beogradskoj tvrđavi.
Rimska utvrđenja nizvodno od singidunumskog legijskog logora su castrum octavum (Višnjica-gradina), castra tricornia (Ritopek) i aureus mons (leva obala potoka kod Seone). Desna obala Dunava je u potpunosti prekrivena rimskim utvrđenjima, ima pojedinih i na desnoj obali. Dunav je predstavljao granicu prema Barbaricumu - Banatu i Bačkoj, i stoga je postojao sistem vojnih postaja - Limes. Njega su činili vojni logori, manja utvrđenja i kule osmatračnice. Ukoliko postoji interesovanje napisaću i malo više o ovome.....

Интересовање је велико, бар код мене
Хвала на исправци.
Слободно дај шта имаш, колико сам схватио, написао си ( истражујемо од 2002 ) ти си део тих истраживања?

Искрено, неко ко је више у томе значио би широј популацији са научне стране. И сам сам поставио слике са непоузданих страница пуних теорија. Неке од тих теорија кажу да Срби никада нису ни били пагани и објашњавају појаву више богова тиме што су то језичке промене и значења.
На пример, триглав је ништа друго него свето тројство или ...

По чему су Илири добили назив ако не по Перуну, тј. првом богу Громовнику Ил-у о коме можете прочитати безброј текстова, пронаћи брдо информација у старословенској, или ранохришћанској религији... Данас боље познатом Светом Илији громовнику!

Овако нешто. Перун значи Први, ИЛ је божији...

До 313 године када је нишлија Константин Велики "легализовао" Хришћанство, веру од народа, на подручју Илирске Србије било је (тј. до сада ископано пронађено преко 2000 ранохришћанских објеката, ако погледамо да број таквих објеката на подручју западне европе било тек 5, можемо лако схватити да та вера до тих тренутака није имала ни много утицаја нити везе са многобожним Ромејима и Хеленима, који су окруживали наше подручје.

Тако да пагана никада није ни било, већ је све једна дужа традиција, оскрнављена од Бечко - Берлинске историјске (фалсификаторске) школе.
Зато је нама, широким народним масама, потребна помоћ и у разумевању онога што се пише. Јер постаје све контрадикторније што се више разних информација јавља
Лично ми је сумњиво, али још више све оно из званичних школских уџбеника.
Тако да пиши, постављај, причаћемо...

 

[JohnnyLee]

Grobnica u Brestoviku nije ranohrišćanska nego paganska, podignuta krajem III veka. Pored same grobnice koja je građena od opeka sa pečatima legija IIII FLavijeve (smeštena u SIngidunumu) i VII Klaudije (VIminacium), danas postoji i skulptura rimskog velikodostojnika/oficira koji je u njoj bio sahranjen. Ta skulptura se nalazi u galeriji Sahat kapije na Beogradskoj tvrđavi.
Rimska utvrđenja nizvodno od singidunumskog legijskog logora su castrum octavum (Višnjica-gradina), castra tricornia (Ritopek) i aureus mons (leva obala potoka kod Seone). Desna obala Dunava je u potpunosti prekrivena rimskim utvrđenjima, ima pojedinih i na desnoj obali. Dunav je predstavljao granicu prema Barbaricumu - Banatu i Bačkoj, i stoga je postojao sistem vojnih postaja - Limes. Njega su činili vojni logori, manja utvrđenja i kule osmatračnice. Ukoliko postoji interesovanje napisaću i malo više o ovome.....

хвала на овоме. да ли негде постоји неки текст који је доступан за даље објављивање на једном блогу који се бави туристичким потенцијалима Србије?

 

[Arahne]

Prvo da objasnim poziciju. Ja na određeni način rukovodim istraživanjim Sirmiuma, Singidunuma i Gamzigrada (Felix Romuliane). Paralelno sa time, sa timom svojih kolega, pokušavam da sprovedem početak procesa evidentiranja rimskog Limesa u Srbiji na Dunavu. To je inače međunarodni proces, u koji su uključene sve države na čijoj teritoriji se nalazio Limes na Dunavu (od Austrije do Bugarske). Za sada to ide sve veoma sporo. Ideja je da ti silni lokaliteti budu mesta koja će biti zaštićena od daljeg uništavanja, gde će ljudi moći da se upoznaju sa rimskom prošlošću i koja će doneti mogućnost lokalnim zajednicama da iskoriste ekonomsko turistički potencijal rimskih nalazišta. Ja neću pisati o srednjevekovnim ili poznijim lokalitetima stoga što to nije moja uža specijalnost.
@Johnny Lee
Što se tiče bloga koji je pomenut, ako nije preveliki tekst koji treba da se napiše, napisaću ga, pošalji mi na PM link ka blogu da vidim kako je koncipiran....
@Borčanac
Što se tiče slovenske religije koju pokušavaš da spoznaš preko etimologije, znaš kako, lingvistika je nauka kao i svaka druga ima svoje metode, ali i stranputice postoje ako se neko ne pridržava osnovnih pravila i metoda spoznaje. TO se može i u arheologiji desiti, ako ne tumačiš otkriveno, nego se trudiš da prilagodiš otkriveno onome što si prethodno zamislio.
Što se tiče ranog hrišćanstva i Srba, pa to ne ide baš zajedno. Mi smo stigli zajedno sa našom severozapadnom braćom na ove prostore, gde smo se prvi put susreli sa hrišćanstvom, u VII veku. To uveliko nije rano hrišćanstvo (I-IV vek). A primili smo hrišćansku veru par vekova kasnije, tako da......
Ne znam kako si stigao do cifre od 2000 hrišćanskih spomenika, sa sve predmetima na kojima su predstavljeni krst ili hrizma, ili starozavetni motivi, nema ih više od 20 (možda). Ne treba da izmišljamo prošlost, pored ostalog i stoga što imamo izuzetno spomeničko nasleđe (od mezolita do dana današnjeg). Jedan od primera je Jonin sarkofag koji je izuzetan nalaz i kakav je zaista jedinstven u ovom delu rimskog carstva. Takva priča je i sa grobnicom u Brestoviku koja je izuzetna i po toj skulpturi koja je u njoj otkrivena. I to je nešto što se veoma retko nalazi u rimskom carstvu.
Ono što mene trenutno interesuje je popularizacija svih ovih spomenika kulture. Kako napraviti sponu između onoga što mi istražujemo i šire publike koja je zainteresovana, ali nema priliku da se informiše ili vidi. Stoga i učestvujem na ovom forumu da bih objasnio ljudima u okviru rimskog perioda šta se dešava i šta je aktuelno u vezi sa arheologijom u Srbiji. TO je sve opet veoma povezano sa arhitekturom i građevinom pošto su u pitanju veoma često materijalni spomenici koji zauzimaju određeni prostor.
Nažalost prezentacija svih tih spomenika je veoma skupa. U konzervaciju i prezentaciju pojedinih arheoloških spomenika su utrošena ogromna sredstva. Neki lokaliteti su dobro prezentovani, neki nisu. Mi kao mala i siromašna država nemamo uvek mogućnosti da prezentujemo sve što se nalazi pod zemljom, pored toga što to treba održavati i pored toga što nemamo sistem koji bi funkcionisao. Inače u pitanju su stotine rimskih, ranovizantijskih i srednjevekovnih lokaliteta na teritoriji Srbije, Valjda će, kada se možda uspostavi državni sistem u Srbiji, i u oblasti zaštite i prezentacije spomenika kulture biti bolja situacija.
TO naravno nas stručnjake ne sprečava da imamo ideje. Ja imam jednu ideju koju sam predstavio nekim svojim mlađim kolegama, da se napravi projekat, po kojem bi grupa stručnjaka obilazila mesta uz Dunav, stupala u kontakt sa lokalnim mesnim zajednicama i opštinama i podsticala ljude u lokalu da vode računa o lokalnim nalazištima, tako što bismo držali predavanja o prošlosti određenog mesta, u školama i domovima kulture i mesnim zajednicama. Ja mislim da postoje mnoge informacije koje bi ljudi voleli da imaju, a i mnoge informacije koje bismo mi arheolozi voleli da imamo o svakom pojedinačnom nalazištu, za sada uz Dunav. Lepa stvar je npr. što u Višnjici postoji ulica legije IIII Flavijeve. Ljudi u lokalu imaju očigledno svest o prisustvu ove legije na teritoriji VIšnjice. Verujem da bi ovako nešto popularisalo saznanja o prošlosti. Verujem da nauka mora da siđe u bazu, odnosno da je upitanju samo pitanje sposobnosti naučnika da pojednostavi interpretaciju. Videćemo šta će biti od toga.
I u Sremskoj Mitrovici pokušavam nešto što bi privuklo neveliku, ali ipak stranu investiciju, ali trenutno se susrećem sa problemima vlasništva nad zemljištem, što je inače problem svih koji pokušavaju da investiraju u izgradnju u Srbiji, pa čak i izgradnju nečega što je spomenik kulture.......

 

[stf]

Grobnica u Brestoviku nije ranohrišćanska nego paganska, podignuta krajem III veka. Pored same grobnice koja je građena od opeka sa pečatima legija IIII FLavijeve (smeštena u SIngidunumu) i VII Klaudije (VIminacium), danas postoji i skulptura rimskog velikodostojnika/oficira koji je u njoj bio sahranjen. Ta skulptura se nalazi u galeriji Sahat kapije na Beogradskoj tvrđavi.

Гробница у Брестовику је у трагичном стању. Најбуквалније се распада и потребна јој је најхитнија конзервација. Да ли постоје било коакви планови везани за њено одржавање и који су проблеми, сем власништва над земљиштем (знам да је у приватном дворишту, човеку одмах иза куће) :bash:

И шта знаш о великим каменим постаментима који су постављени поред Смедеревског пута на улазу у насеље Брестовик. Летос сам чуо информацију да су оне једнино што је сачувано од неког утврђења римског војсковође у близини (остатак су мештани раскрчмили за темеље кућа)

 

[Arahne]

Trudiću se da ne odem u off topic i političku raspravu mada moram i toga da se dotaknem.
U Srbiji ne funkcionišu koncept i sistem. Koncept po kojem muzeji čuvaju pokretna, a zavodi za zaštitu nepokretna kulturna dobra se pokazao kao okoštao i neprimeren novim vremenima (poslednjih 20 godina). Imamo drastično manju državu, drastično manji buđžet i drastičan manjak stručnih ili kadrova koji bi bili spremni za izađu iz navika i počnu da rešavaju konkretne probleme jedan po jedan. Ovo ima direktne veze sa Brestovikom i svim ostalim lokalitetima.
Brestovička grobnica je nevelika građevina zidana od rimskih opeka i kamena, vezanih krečnim malterom, koja je opet ukrašena freskama i štuko dekoracijom. To je građevina kao i svaka druga i ukoliko nema posete i redovnog održavanja, formira se humus, zarasta u korov, šipražje i na kraju ozbiljnu vegetaciju. TO su procesi koji se mogu videti i u centralnim beogradskim ulicama i ja ih stalno posmatram pokušavajući da razumem šta su u stvari pravi postupci da se što ekonomičnije tretira spomenik kulture. Za sve spomenike su zaduženi zavodi, u ovom slučaju je to gradski, koji nema ni resurse, ni volju, ni pare, ni ljude koji bi stalno održavali sve spomenike koji se nalaze na teritoriji njihove jurisdikcije. Oni nisu u stanju da održavaju ni BT na kojoj se nalazi njihova zgrada, već postoji Javno preduzeće za BT, al to je specifičan slučaj.
Po mom mišljenju sve što je infrastruktura i arhitektura, a u državnom je ili javnom vlasništvu, trebalo bi da održava lokalna zajednica - opština. Zbog toga postoje opštinski porezi. Parametri po kojima bi trebalo izvesti sitne popravke i princip održavanja se jednostavno formulišu između stručnjaka zavoda i opštinskih vlasti. E sad tu je problem volje i zainteresovanosti opštinske vlasti za konkretan lokalitet. I problem je interesa za novcem. Dokle god ne sedi neko kod grobnice od 8.00 do 14 ili 16.00 da bi objasnio posetiocu šta se tu nalazi i ispričao mu kratku priču, da bi opština imala interes da zapošljava tog nekog, odnosno da shvati da i kulturno nasleđe donosi novac, nema od održavanja grobnice ništa. Tu je i problem koordinacije državnih institucija, gde turistička organizacija Srbije i Beograda, nema informacije šta sve ima od turističkog potencijala, da bi se neko pojavio kod predsednika opštine Grocka i rekao mu da namerava da uvrsti grobnicu u turističku ponudu. To je sve problem gluvih unutar jednog organizma koji mi nazivamo našom državom. Zbog toga smo moje kolege i ja pokušali da započnemo onaj gore pomenuti proces, odnosno da ljudima u državnoj upravi na različitim nivoima objasnimo šta sve postoji. To je naravno teško, i do sada bilo relativno neuspešno, ali isuviše je značajno da bismo odustali.
Da ne ispadne da samo pljujem zavode, evo ga link ka brošuri koju su izdali o Brestovičkoj grobnici
http://beogradskonasledje.rs/wp-content ... stovik.pdf
ali i dalje stojim iza toga da sistem mora da se menja i da ne može da se očekuje da neko iz Beograda dolazi da potšiša travu i popravi ipsale rimske opeke. TO mora da radi lokalna komunalna služba. Ona za to mora da ima interes, konkretno da im neko naredi ko ima interes. Vrzino kolo.
Jedina tri lokaliteta koji funkcionišu u Srbiji, gde se vodi računa o zarastanju u travu, i gde ima posetilaca u većem broju su Beogradska tvrđava gde računa vode Javno preduzeće i gradsko zelenilo, Viminacium gde tim mojih kolega boravi cele godine i vodi računa o svemu, i Gamzigrad gde direktor muzeja ima volju i ganja zaposlene da održavaju lokalitet. Svaki od ova tri lokalitea ima opet svoje specifičnosti.
Četvrti - Sirmium, ima problem zato što ne postoji koordinacija, zavoda muzeja i lokalnih vlasti, najpre stoga što lokalne vlasti ne shvataju da ispod Sremske Mitrovice imaju prestonicu rimskog carstva u kojoj je u određenim trenucima boravio rimski car, i da to može da dovede ogroman broj turista. Njih to ne interesuje.....
Iako pripadam totalno suprotnoj političkoj ideologiji, smatram da je Vučić spreman da menja takav nehajan stav prema državnoj imovini, novcu i potencijalu. Stoga se i nadam da će u toku narednih meseci nešto biti promenjeno.
O kamenim postamentima ne znam ništa, al to ne znači da ne bih mogao da pogledam fotke, ukoliko mi ih pošalješ i ukoliko su rimski, da dođem da mi ih pokažeš i da vidimo šta je to konkretno, možda odakle je donešeno, čemu pripada, itd...............

 

[JohnnyLee]

ТОС је један специфичан организам о којем не треба трошити речи. ТОБ, с друге стране, је доста динамичнији, али су им везане руке за било шта веће управо зато што су везани за ТОС и државу. праве ТО треба да буду ЈПП, али то није тема овде, тако да нећу о томе да пишем

 

[boca-ica]

Prvog maja bio u VIminaciumu , moje veliko razočarenje
Previše novca ,,slupano,, u odnosu na dobijenu zaštićenu originalnost

Ostaci van naseljenih mesta za čuvanje i održavanje su nama nedostižni
suprotno tome arh. zaoštavštvina u urbanim sredinama koja utiče na kvalitet života i priliv novca
koja se daleko lakše može čuvati i održavati, uglavnom se uništava
umesto da svaka lokalna zajednica izvuče maksimalnu korist od nj.

 

[Arahne]

Viminacium je speifičan. To je do sada jedino mesto koje uspeva da povrati novac koji je uložen, s obzirom na posetu od oko 200.000 turista godišnje. Npr. Hadrijanov zid u Britaniji ima 450000. Ono što po mom mišljenju predstavlja problem u budućnosti, to je ponuda, odnosno koliko novih lokaliteta će posetilac imati prilike da vidi u odnosu na novac koji je platio, i koliko će ta ponuda biti interesantna za posetioca. Ja o tome stalno drvim ljudima koji razmišljaju o prezentaciji. Odnosno razmišljam o tome da ponuda stalno mora da se osmišljava. Na arheološkom lokalitetu to su stalno novi rezultati koji se moraju prikazati posetiocu da bi se on vratio posle izvesnog vremena. Na Viminaciumu je to mamut koji je preseljen iz kopa u paleontološki muzej koji je u pripremi.
Mislim da bi jedan segment ture morao da uključi i kvalitetniju priču koja bi pratila posetu. Brošura je u izradi, ali bi mogao i film da bude napravljen, koji bi se prikazivao u centru (to je ona zgrada u obliku rimske vile).
Realno gledano od urbane zone (grad+legijski logor) istraženo je možda 1 posto, tako da viminacium ima izgrađenu infrastrukturu prezentacije, ali mu nedostaje sam objekat prezentacije, više arheoloških celina. Brestovik sa druge strane ima kompletno pripremljen objekat prezentacije, čak i infrastrukturu, nedostaju samo sitnice, informacije o samom lokalitetu, kozmetičko uređenje, i medijska prisutnost. U tom smislu je najbolji Gamzigrad, gde je sama rimska arhitektura izuzetno očuvana i veoma vidljiva, turistička ponuda upotpunjena (ima info panele,, ima vodiče na lokalitetu tokom celog dana, ima kafić i mesto gde mogu da se kupe brošure). E na Gamzigradu je u planu takozvani vizitorski centar. Prošla je studija izvodljivosti za njegovu izgradnju i ona će početi valjda krajem godine. Po mom mišljenju to će biti skadar na Bojani, pošto je predviđeno da se gradi nešto za ogromnu svotu novca. Ali o tome neću više da pričam dok se ne vidi na kraju u kom obliku će biti započet i šta če na kraju da se dogodi sa time. Gamzigrad za sada ima malu posetu oko 40000, i to je sada pitanje kako uvećati posetu. Tu su već ključne turističke agencije i njihova sposobnost da dovedu turistu u istočnu Srbiju, 80 km van auto puta.

 

[Борчанац]

Виминацијум има амбиција великих. Пре пар година, момак са којим сам причао, помињао је чак и прилаз од Дунава, за бродове. Што би довело све странце у пролазу реком.


Arahne
2 000 није податак до којег сам ја дошао, као ни они цитати које сам убацио. Поента целе приче је да многи који се занимају историјом, прошлошћу, имају већу енергију да презентују своја сазнања, од оних којима је то на неки начин професија или су можда више позвани да то чине. Сигуран сам да знаш да се у граду све чешће дешавају предавања која имају за тему да је то досељавање словена фарса, све чешће књиге, форуми... Као и да сам назив Словени није старији од тог 6,7 века а називи појединих народа, попут нашег, постоје на много старијим записима.

Ево која је моја позиција око тога. Ја сам опрезан човек, али ми те ствари привлаче пажњу.
Пре свих тих теорија, када сам био можда 5-6и разред, слушам на часу о том досељавању. Почињем да размишљам зашто се догодило, како се спровело, кога су нашли овде, како су дочекани, где су сада староседеоци, шта смо тамо оставили...
Којег год професора да сам питао од тада, деловало је да нема одговор, да муца и натуца и понавља само тај ограничени део који је неко службено поставио у уџбенике. А сами уџбеници су погрешни на много места, што без неке посебне науке може да се утврди и у делу са новијом историјом (које се људи сећају)

Зато и кажем да је од пресудне важности да они који знају и умеју, поставе ствари на своје место. Твоја идеја о предавањима је одлична. Могао би припремљено предавање прво овде да одржиш, па да неко опште знање буде распрострањено и преко нас пренето на породице, пријатеље. Да се људи полако припремају да узму учешће у чувању своје баштине, на прави начин.

Хришћанска традиција свакако је овде старија од 7 века, као и присуство Срба.
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1080/te ... /print/lat
Тако се овде види и да Немањићи имају порекло од самог Константина Нишлије, који у 4 веку чини то што чини.

Петрова црква у Новом Пазару исто има негде година, као појава Словена. Ево то ме занима, када ти је познато да је најраније настао назив Словени?

http://www.telegraf.rs/vesti/832272-nau ... i-arijevci
Ако занемаримо таблоидни карактер ових новина које стално преносе сензације, да ли је могуће оспорити рецимо овог Харвардског професора Кљосова? Значи да је Срба не само било, већ ихаха...
Ја сам отворен да разумем сваку врсту доказа, али на вама је да убедите људе у другачије, у веродостојност овакве поставке. Ако крену предавања, а учесници истих су већ 10 пута чули да је фарса досељавање Словена у 7 веку... следеће предавање које ће посетити неће бити ваше, већ Деротићево, на пример.

А стање наслеђа, остаће после лутања исто...

Разумем да си уско заинтересован за Лимес, ништа немам ни да ти пребацим, нити да се препирем. Свака твоја реченица биће уважена и поштована. Не сматрам се теби равним ни приближно. Надам се да си разумео суштину. Овакве ствари више продиру до ширих маса, ако је погрешно бар знаш са чиме ћеш се суочити. Да труд не буде јалов.

 

[boca-ica]

....да је то досељавање словена фарса...

U to doba pored jezika vera je bila glavno obeležije i bitan su-način života
promenom vere ispada da je promenjeno i stanovništvo na teritoriji
te se priziva doseljavanje kao objašnjenje a radi viših interesa

Migracija ,,kritične mase,, (koja je u stanju da prekrije ,,lokalce,,)
je mnogo komplikovana bez zamrzivača :laugh:
Neko mi reče da je kompjuterska animacija takodje pokazala da je seoba izmišljena

Faforizovanje (trošenje novca) za iskopavanja gradjevina raznih Rimskih legija ( princip ctrl+V+C)
rasuto svuda po evropi samo udižemo arh. vrednosti samog grada Rima i nj. kulture
a pri tome
ono sto jeste samo sa ovih prostora
i nema nigde više da se vidi u svetu
unikatno i jedinstveno kao što je Lepenski vir i Vinča
zapostavljamo i novac odlivamo na tudju kulturu
slabeci naše vrednosti obeležije i interesovanje drugih za nas.

Kao kad bi u Egiptu favorizovali Rimske arh. iskopine na uštrb piramida :lool:

 

[Arahne]

Uf sad odosmo u težak off topic. Al ajde.
Pre 20 godina, možda i više slušao sam predavanje nekog ruskog matematičara koji je napisao knjigu " Statistička hronologija", suština knjige je da istorija kakvu danas poznajemo nije postojala, da su mnogi događaji, ljudi, dinastije izmišljeni i da cela poznata istorija kraje mnogo kraće. Na tom predavajnu sam postavio pitanje kako onda objašnjava kontinuitet kovanja novca, što mi se činilo kao najbolji argument za nekog ko očigledno veoma laički poznaje strukturu današnje hronologije ljudske istorije. Nije imao odgovora. Šta hoću da kažem, ima laika koji negiraju postojanje sveta, ima njih koji smatraju da vode poreklo direktno od kromanjonaca sa ostrva MU. Na stranu sad svakave pseudonaučne teorije, ovaj forum je ozbiljan i bavi se nečim što je bitan aspekt ljudskog življenja - arhitekturom. Tako je i arheologija veoma ozbiljna i egzaktna nauka. Ono što je gore to je mlađe, ono što je dole to je starije. Tako se u 80 odsto slučajeva dešava naslojavanje kroz istoriju. Slovenski predmeti materijalne kulture nisu do sada otkriveni nikad i nigde zajedno sa ili ispod slojeva rimske i ranovizantijske materijalne kulture na teritoriji Balkana. I to je to. Sloveni su naravno postojali u Antici, al ne na ovim prostorima.
Srpski nacionalni interes baš u ovakvim vremenima nije da se ložimo da smo starosedeoci na ovim prostorima, za sada jedina populacija koja ima odlike starosedelačkog stanovništva su Vlasi i Cincari, oni govore verzijom latinskog jezika i imaju običaje koji su predhrišćanski.
Srpski nacionalni interes je da budemo svesni bogatstva svoje istorije i materijalne kulture koju imamo. Svog jezika, običaja i tradicije. Naš nacionalni interes je da budemo svesni i materijalne kulture i običaja naroda sa kojima živimo. Kako onih koji su veoma bliski nama po poreklu (Južni Sloveni) tako i onih koji su totalno drugačijij od nas -Šiptari. Kada budemo bili spremni da zaista poznajemo istoriju kako našu tako i tuđu, i sagledali svoje greške, moći ćemo da izađemo iz ove čamotinje u kojoj lutamo. Odlika našeg mentaliteta je da smatramo da sve znamo i da sve preispitujemo. Kritičko mišljenje jeste važno i preispitivanje jeste važno, ali u granicama koje se baziraju na argumentaciji. Zbog površnosti koja preovladava u svakoj oblasti življenja svakog Srbina i jesmo ovde gde smo.
Rimska materijalna kultura jeste jedno od bogatstava naše države, pored materijalne kulture srpske srednjevekovne države. Podjednako su važna za nas Srbe i jedna i druga. Istorija srpske srednjevekovne države je neraskidivo vezana za Istočno rimsko carstvo ili ono što se moderno naziva Vizantijom.
Tokom osamdesetih godina je objavljena Istorija srpskog naroda u nekoliko tomova u izdanju Srpske književne zadruge. Čitajte. Jedan od najvećih vizantologa, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Georgije Ostrogorski, napisao je Istoriju Vizantije. Čitajte.
Lepenski vir jeste prezentovan i predstavlja jedan od arheoloških lokaliteta koji je u turističkoj ponudi, o kojem nisam pisao zato što sam napomenuo da je rimsko carstvo moja struka. O Vinči neću ništa da govorim, pošto tu nisu čista posla od samog početka.
Problem prezentacije niza srednjevekovnih utvrđenja je i stoga što postoji generalna nezainteresovanost države za prezentaciju ali i za istraživanje ovih lokaliteta. E to je problem neformulisanog srpskog nacionalnog interesa, odnosno mi ne znamo kuda idemo kao narod......

 

[direktor]

O Vinči neću ništa da govorim, pošto tu nisu čista posla od samog početka.
Sta mislis pod ovim znatizelja pa pitam
A sta kazes na divlje kopace po vojvodini i arheologe amatere kako se nazivaju
I kako to da iz muzeja vojvodine izlaze numizmaticki primjerci rimskog novca uz otpis ej rashosujes rimski novcic kao potrosnu robu a da nekazem da se nodradi inventura godisnja ,da se neprave publikacije jedna trecina zbirke djordja vajferta je isparila itd itd
zato je meni draze da to ostane pod zemljom nego da ispari iz muzjea

 

[Arahne]

Mnogo odosmo van osnovnog smera ovog topica. Vinča je istraživana decenijama. Prostorno posmatrano malo je istraženo. Mnogo novca je uloženo do sada u istraživanja i u saniranje dela lokaliteta koji je usled pomeranja tla krenuo ka reci. Lokalitet prvenstveno nije propisno zaštićen. Sa druge strane nema ni jasan koncept prezentacije. A ne može ni da ima kad je malo istraženo. Da bi Vinča dobila mesto koje zaslužuje mora mnogo da se uradi prethodno. A da ne pričamo o tome da ovako kako je prezentovana ne može da pobudi possetioca Beograda da se iscima 15 kilometara do Vinče. Toliko o tome.
Istorijat pljačke i uništavanja spomenika kulture na teritoriji Balkana je dugačak. Ja sam delimično upoznat sa tim problemom. Termin arheolog amater ti je isto kao i termin kibernetičar amater. Pa ja i posle 25 godina iskustva u arheološkim istraživanjima nisam siguran da sam lokalitet iskopao kako treba i da uvek može bolje, da više informacija može da se evidentira. Arheologija je metodološki ista nauka ko forenzika. U pitanju je samo različit vremenski period koji se spoznaje na osnovu matrijalnih dokaza koji se nalaze u zadatom prostoru. Pitanje je veštine razumevanja informacije koju nosi materijalni ostatak.
Plaši me da će tako nešto biti moguće u Srbiji u buduće, to jest da će biti legalizovana pljačka. Ceo sistem se bazira na nekoliko ruku, a glavno tržište je u Beču, Minhenu, Švajcarskoj i dalje na zapadu.
Iako imamo perfektan i veoma napredan zakon o zaštiti kulturnih dobara mi ko pokondirene tikve očigledno hoćemo da kopiramo Engleze, koji ne mogu ništa da urade zbog toga što svako može da prčka po zemlji. Po važećem zakonu u Srbiji, sve ispod 30 cm dubine je državno. Ne samo spomenici kulture, nego i prirodni resursi. I to je dobro za Srbiju. Kad to bude bilo promenjeno, dalje je samo pitanje vremena tokom kojeg ćemo izgubiti materijalnu kulturu, onda i paleontološke ostatke ( i za to postoji ogromno tržište) minerale, rude......
Što se tiče situacije u muzejima, pa i to je kao i ova država, nijedan segment našeg društva ne može da bude drugačiji od ostatka društva. Koliko imamo kriminala u svim ostalim segmentima toliko verovatno ima i u ovom. Nikad nisam čuo da Muzej Vojvodine u Novom Sadu ima problem sa nedostajućim predmetima. Ja jesam arheolog, ali nemam baš sve informacije, naročito ne takve vrste iz svih muzeja. Ja sam mislio da je numizmatička zbirka Đorđa Vajferta u Pančevu?

 

[stf]

Arahne

Što se tiče slučaja zapuštenosti grobnice u Brestoviku, to je rezultat "nenadležnosti" klasične kočnice srpske birokratije. Budući da je BGD izuzetno centralizovan grad, lokalna samouprava nema nikakve ingerencije nad grobnicom. Ipak, i pored toga, komunalne službe povremeno urede prilaz do nje.

Najveći problem kod nje je u tome što posete faktički nisu ni moguće jer za prilaz treba dozvola gazde placa da mu se udje u dvorište. Organizovanim turama čovek izađe u susret, često i pojedincima, ali je to veliki problem kod stalnih individualnih poseta.

Što se tiče kamenih postamenata, fotkaću ih čim se vreme stabilizuje.


I kad već pomenuste Vinču, koje je vaše stručno mišljenje povodom trase obilaznice sa mostom u Vinči. Bilo je polemike na forumu da trasa nepovratno uništava nalazište. Koliko je taj strah opravdan?