Kailan
Advanced
- Učlanjen(a)
- 24.08.2015.
- Poruke
- 3.101
- Pohvaljen
- 11.034
Отварам нову тему јер је тема "наука и критичко мишљење" закључана а мислим да вреди.
На форуму се доста провлачи прича о "интелигенцији у Србији" и то махом позивајући се на разне инстаграм мапе које референцирају просечну стопу интелигенције у Европи, нпр:
У највећем броју случајева ти постови немају озбиљан извор (дај боже да се овако позову на аутора мапе, некад ни то) и просечна интелигенција драстично варира од мапе до мапе. Е па касно сам пио кафу и онда сам добио налет енергије и узео да истражујем, како где и зашто ови подаци за Србију.
Елем, за Србију колико сам успео да ископам постоје свеукупно три студије које су заправо на иоле великом броју тестирале интелигенцију:
1. Moyles and Wolins (1973) - ову студију нисам успео да нађем, само сам нашао податке да је била рађена на 15-огодишњој деци те 1973. године и то на узорку од 76 њих, добивши да је 89. Самим тим немамо појма ништа о њима осим да су то нека деца рођена 1958 године, да ли су дошла са села или из града, колико су сиромашна, образована итд. нисам успео нигде да нађем. Људи је само цитирају без аутентичног извора или текста. Генерално је не бих узимао превише озбиљно јер је од пре 50 година а Флинов ефекат постоји, једино што је занимљиво јесу године те деце што ће бити релевантно за наредну.
2. Rushton and Čvorović (2009) - ова студија је рађена на узорку од 608 људи, где се структура и резултати могу сажети у овоме (из саме студије):
Из неког разлога, аутори су опседнути дељењем људи по вери али не дају нешто пуно других информација. Мени је било занимљиво што је ово угрубо иста генерација као она изнад, дакле људи рођени крајем педесетих или раних шездесетих година (ова студија је рађена 2009). Све у свему, ова студија закључује да је просечан IQ у Србији 93 на основу узорка људи их 90 људи из Новог Пазара, 40 људи из Тутина и мало мање од 300 људи из Београда. Онда то умање на 88 да би "стандардизовали" за америчку норму која укључује црнце (не измишљам, изричито су тако написали у студији).
3. Fajgelj et al. 2010. - ова студија је рађена на узорку од 2314 деце 4-11 година. По њој је просечан IQ у Србији 98.
Стога углавном жуља наратив па се обично уради просек ова три скора (88, 89 и 98) или слична математичка гимнастика да би испало да је просек неких 90. Генерално нема претерано смисла играти се на тај начин са различитим групама, ако се већ комбинују онда се саберу и удари просек али би то драстично повећало скор јер трећа студија има најрепрезентативнији узорак па се то не ради. Иначе, за ову као "урођену" интелигенцију коју хоће да тестирају, резултати на деци су легитимни јер се њима дају тестови стандардизовани за године а ако је урођена јелте, не би требало да буде битно што су деца. Ако ишта само подржава Флинову теорију да су нижи скорови људи рађених раније резултат негативнијих срединских фактора и да се са растом животних стандарда повећава интелигенција (јако добро документовани и доказани Флинов ефекат).
Да је само ово поента вероватно не бих писао овде али је заправо много интересантније. Топло препоручујем свакоме да прво одслуша овај видео који се бави управо Лином који је горе Чворовићкин сарадник и где много занимљивије раскринкава поменутог али ћу се укратко трудити да објасним овде. Ставићу у read more јер постаје предуго а и због спојлера.
На форуму се доста провлачи прича о "интелигенцији у Србији" и то махом позивајући се на разне инстаграм мапе које референцирају просечну стопу интелигенције у Европи, нпр:
У највећем броју случајева ти постови немају озбиљан извор (дај боже да се овако позову на аутора мапе, некад ни то) и просечна интелигенција драстично варира од мапе до мапе. Е па касно сам пио кафу и онда сам добио налет енергије и узео да истражујем, како где и зашто ови подаци за Србију.
Елем, за Србију колико сам успео да ископам постоје свеукупно три студије које су заправо на иоле великом броју тестирале интелигенцију:
1. Moyles and Wolins (1973) - ову студију нисам успео да нађем, само сам нашао податке да је била рађена на 15-огодишњој деци те 1973. године и то на узорку од 76 њих, добивши да је 89. Самим тим немамо појма ништа о њима осим да су то нека деца рођена 1958 године, да ли су дошла са села или из града, колико су сиромашна, образована итд. нисам успео нигде да нађем. Људи је само цитирају без аутентичног извора или текста. Генерално је не бих узимао превише озбиљно јер је од пре 50 година а Флинов ефекат постоји, једино што је занимљиво јесу године те деце што ће бити релевантно за наредну.
2. Rushton and Čvorović (2009) - ова студија је рађена на узорку од 608 људи, где се структура и резултати могу сажети у овоме (из саме студије):
Из неког разлога, аутори су опседнути дељењем људи по вери али не дају нешто пуно других информација. Мени је било занимљиво што је ово угрубо иста генерација као она изнад, дакле људи рођени крајем педесетих или раних шездесетих година (ова студија је рађена 2009). Све у свему, ова студија закључује да је просечан IQ у Србији 93 на основу узорка људи их 90 људи из Новог Пазара, 40 људи из Тутина и мало мање од 300 људи из Београда. Онда то умање на 88 да би "стандардизовали" за америчку норму која укључује црнце (не измишљам, изричито су тако написали у студији).
3. Fajgelj et al. 2010. - ова студија је рађена на узорку од 2314 деце 4-11 година. По њој је просечан IQ у Србији 98.
Стога углавном жуља наратив па се обично уради просек ова три скора (88, 89 и 98) или слична математичка гимнастика да би испало да је просек неких 90. Генерално нема претерано смисла играти се на тај начин са различитим групама, ако се већ комбинују онда се саберу и удари просек али би то драстично повећало скор јер трећа студија има најрепрезентативнији узорак па се то не ради. Иначе, за ову као "урођену" интелигенцију коју хоће да тестирају, резултати на деци су легитимни јер се њима дају тестови стандардизовани за године а ако је урођена јелте, не би требало да буде битно што су деца. Ако ишта само подржава Флинову теорију да су нижи скорови људи рађених раније резултат негативнијих срединских фактора и да се са растом животних стандарда повећава интелигенција (јако добро документовани и доказани Флинов ефекат).
Да је само ово поента вероватно не бих писао овде али је заправо много интересантније. Топло препоручујем свакоме да прво одслуша овај видео који се бави управо Лином који је горе Чворовићкин сарадник и где много занимљивије раскринкава поменутог али ћу се укратко трудити да објасним овде. Ставићу у read more јер постаје предуго а и због спојлера.
Што се тиче контроверзне друге студије, Чворовићка сама по себи ми не делује толико интересантно. Завршила је археологију на филозофском и онда добила докторат из антропологије у Аризони, већина студија јој је о Ромима и Јеврејима у Србији мада се доста интересује и за Рашку регију и Бошњаке. Мало је комично што у 3 различите студије наводи три различита просечна IQ-а у Србији (91, 94, 89) али колико сам испратио само се у једној позива на заправо тестирање. Не улазим у то да ли је дипломирана археолошкиња квалификована да ради психометријске студије.
Оно што је много занимљивије јесте са ким ради те студије. У више наврата а сваки пут када нешто доказује у вези интелигенције, сарадници су јој или Richard Lynn или J. Philippe Rushton, који су обојица радили као директори фондације The Pioneer fund основане да промовише нацистичку пропаганду и еугенетику у Америци. Нема потребе и наглашавати али да, то су нацисти и сарађују у генералном нацистичком миљеу. Што увелико објашњава стандардизацију за америчке црнце како би се одвојили белци о њих и према томе умањили добијени резултати за Новопазарце и Београђане 2009. године.
То такође објашњава и овај део из секције за дискусију из Чворковићкине студије:
Опет наравно, овакве "хипотезе" које "можда говоре" нису засноване на генетским студијама о "хибридној популацији" нити би Чворовићка била стручна да их спроведе нити би се исцимала да их истражи, овакав закључак стоји да "претпостави могућност" који одговара Лину и компанији. Иначе да, увек али увек се за овакве студије провлачи Ричард Лин јер је далеко најплодоноснији теоретичар расне интелигенције иако у више наврата истиче да је податке нагађао, измишљао или процењивао по ПИСА резултатима када му одговара (али не и када му не одговара, Србија има ПИСА резултате одмах испод Исланда а по њему Исланд има 101 IQ)
Мени је искрено надреално да на Београдском универзитету као легитимну научницу имамо археолошкињу која са чувеним криптонацистом и еугеничарем објављује психометријске студије без иоле репрезентативних узорака (или на крају крајева, стручности за тако нешто) и то никоме није проблем
Оно што је много занимљивије јесте са ким ради те студије. У више наврата а сваки пут када нешто доказује у вези интелигенције, сарадници су јој или Richard Lynn или J. Philippe Rushton, који су обојица радили као директори фондације The Pioneer fund основане да промовише нацистичку пропаганду и еугенетику у Америци. Нема потребе и наглашавати али да, то су нацисти и сарађују у генералном нацистичком миљеу. Што увелико објашњава стандардизацију за америчке црнце како би се одвојили белци о њих и према томе умањили добијени резултати за Новопазарце и Београђане 2009. године.
То такође објашњава и овај део из секције за дискусију из Чворковићкине студије:
Опет наравно, овакве "хипотезе" које "можда говоре" нису засноване на генетским студијама о "хибридној популацији" нити би Чворовићка била стручна да их спроведе нити би се исцимала да их истражи, овакав закључак стоји да "претпостави могућност" који одговара Лину и компанији. Иначе да, увек али увек се за овакве студије провлачи Ричард Лин јер је далеко најплодоноснији теоретичар расне интелигенције иако у више наврата истиче да је податке нагађао, измишљао или процењивао по ПИСА резултатима када му одговара (али не и када му не одговара, Србија има ПИСА резултате одмах испод Исланда а по њему Исланд има 101 IQ)
Мени је искрено надреално да на Београдском универзитету као легитимну научницу имамо археолошкињу која са чувеним криптонацистом и еугеничарем објављује психометријске студије без иоле репрезентативних узорака (или на крају крајева, стручности за тако нешто) и то никоме није проблем
