Сомбор / Sombor
- Začetnik teme CEBEP
- Datum pokretanja
Железничка станица и развој града.
Железничка станица, тачније њена локације, својевремено изазвала је контрове и пре него што је изграђена.
Главни проблем представљала је њена удаљеност од центра, 1700 метара од централног градског трга и 2100 метара од зграде Жупаније.
Разлози зашто је железничка станица изграђена на месту на коме је изграђена јављају се у најмање три верзије.
Према првој, најпопуларнијој, тадашњи сенатор је излобирао да се станица изгради на земљишту које је било у његовом власништву и да тако добро уновчи своје земљиште лошег квалитета.
Према другој верзији сенатор је своје земљиште поклонио и тако прекратио свађу у вароши око тога на чијој земљи станица треба да буде изграђена.
Према трећој, најреалнијој, локацију станице одредила је траса пруге, план будућег железничког чвора и близина два главна правца кретања - данашње Војвођанске улице, тадашњег правца за Бају и Суботичког пута.
План Сомбора са почетка 20. века и железничка станица.
Иградњом железничке станице на северном ободу град почиње интензивије да се шири у правцу севера и североистока попуњавајући простор између центра и железничке станица.
Град постаје познат и по фијакерима који се јављају из врло прагматичног разлога - удаљености железничке станице од центра а Војвођанска улица постаје главни правац кретања људи.
Двадесетих и тридесетих година 20. века на удаљености од око 700 метара од железничке станица, на углу Војвођанске и Карађорђеве улице настаје будући болнички комплекс.
Зграда жупанијске болнице некадашњег назива Болнице краља Александра и краљице Марије.
Друга по реду болничка зграда у комплексу, задужбина Стевана Семзеа.
До краја 20. века болнички комплекс ће се попунити павиљонима и зградом хируршког блока.
Од средине 20. века град почиње најинтензивније да се шири јужно, западно и северозападно од центра.
Најурбанизованији и данас најгушће насељени део града, Нова Селенча, изграђен је на тадашњем јужном ободу, попуњавају се блокови за индивидуално становање на Старој Селенчи, између Нове Селенче и Апатинског пута као и блокови западно од улице Матије Гупца и 12. војвођанске ударне бригаде.
Индустријска зона формира се на јужној периферији града а аутобуска станица се из центра сели на Стапарски пут, јужно од центра, на удаљеност од 3500 метара од железничке станице.
Сви ови новоизграђени делови града налазе се на странама града супротним од железничке станице, на удаљености од 2500 - 4000 метара.
На простору између центра и железничке станице задржава се релативно мала густина насељности и постојећи блокови најчешће приземних кућа са великим двориштима уз неколико зграда мале спратности.
Уз непостојање јавног превоза за везу са железничком станицом преостају бицикл, највећим делом трасе без издвојене бициклистичке стазе, или аутомобил.
Једини део града који је настао у близини железничке станице, са друге стране пруге су Гоге, насеље релативно мале густине насељености, ваздушном линијом од станичне зграде удаљен 500-1000 метара, међутим, од станичне зграде физички одвојено пругом и теретним блоком.
Уколико неко жели да дође до станичне граде мора да пређе преко једног од два путна прелаза у нивоу и пређе 1200-1800 метара.
Железничка станица данас.
Железничка станица, тачније њена локације, својевремено изазвала је контрове и пре него што је изграђена.
Главни проблем представљала је њена удаљеност од центра, 1700 метара од централног градског трга и 2100 метара од зграде Жупаније.
Разлози зашто је железничка станица изграђена на месту на коме је изграђена јављају се у најмање три верзије.
Према првој, најпопуларнијој, тадашњи сенатор је излобирао да се станица изгради на земљишту које је било у његовом власништву и да тако добро уновчи своје земљиште лошег квалитета.
Према другој верзији сенатор је своје земљиште поклонио и тако прекратио свађу у вароши око тога на чијој земљи станица треба да буде изграђена.
Према трећој, најреалнијој, локацију станице одредила је траса пруге, план будућег железничког чвора и близина два главна правца кретања - данашње Војвођанске улице, тадашњег правца за Бају и Суботичког пута.
План Сомбора са почетка 20. века и железничка станица.
Иградњом железничке станице на северном ободу град почиње интензивије да се шири у правцу севера и североистока попуњавајући простор између центра и железничке станица.
Град постаје познат и по фијакерима који се јављају из врло прагматичног разлога - удаљености железничке станице од центра а Војвођанска улица постаје главни правац кретања људи.
Двадесетих и тридесетих година 20. века на удаљености од око 700 метара од железничке станица, на углу Војвођанске и Карађорђеве улице настаје будући болнички комплекс.
Зграда жупанијске болнице некадашњег назива Болнице краља Александра и краљице Марије.
Друга по реду болничка зграда у комплексу, задужбина Стевана Семзеа.
До краја 20. века болнички комплекс ће се попунити павиљонима и зградом хируршког блока.
Од средине 20. века град почиње најинтензивније да се шири јужно, западно и северозападно од центра.
Најурбанизованији и данас најгушће насељени део града, Нова Селенча, изграђен је на тадашњем јужном ободу, попуњавају се блокови за индивидуално становање на Старој Селенчи, између Нове Селенче и Апатинског пута као и блокови западно од улице Матије Гупца и 12. војвођанске ударне бригаде.
Индустријска зона формира се на јужној периферији града а аутобуска станица се из центра сели на Стапарски пут, јужно од центра, на удаљеност од 3500 метара од железничке станице.
Сви ови новоизграђени делови града налазе се на странама града супротним од железничке станице, на удаљености од 2500 - 4000 метара.
На простору између центра и железничке станице задржава се релативно мала густина насељности и постојећи блокови најчешће приземних кућа са великим двориштима уз неколико зграда мале спратности.
Уз непостојање јавног превоза за везу са железничком станицом преостају бицикл, највећим делом трасе без издвојене бициклистичке стазе, или аутомобил.
Једини део града који је настао у близини железничке станице, са друге стране пруге су Гоге, насеље релативно мале густине насељености, ваздушном линијом од станичне зграде удаљен 500-1000 метара, међутим, од станичне зграде физички одвојено пругом и теретним блоком.
Уколико неко жели да дође до станичне граде мора да пређе преко једног од два путна прелаза у нивоу и пређе 1200-1800 метара.
Железничка станица данас.
Prilozi
Poslednja izmena:
Напредак радова на развоју бициклистичке и пешачке инфраструктуре.
Крећемо се од раскрснице Првомајског булевара и Стапарског пута ка обилазници, уз обилазницу, па затим дуж улице Филипа Кљајића.
Уклапање у семафорисану раскрсницу Првомајског булевара и Стапарског пута.
Новоизграђена (проширена) пешачка и бициклистичка стаза прати Стапарски пут десном страном посматрано из правца центра ка обилазници у дужини од око 800 метара.
Уклапање у четворокраку семафорисану раскрсницу Стапарског пута и обилазнице.
Пешачко - бициклистички коридор прелази на другу страну Старапског пута а затим прелази и обилазницу.
Један део будућег крака наставља јужно ка индустријској зони поред Кнез петрола левом страном посматрано од центра ка индустријој зони.
Други део се прелазећи сервисну саобраћајницу Кнез петрола уклапа у новоиграђени део који се протеже десном, јужном, страном дела јужна обилазнице.
Код Т раскрсница код бившег Агросавеза коридор прелази обилазницу и наставља западном страном обилазнице поред полигона за обуку возача до Т раскрснице обилазнице и улице Филипа Кљајића.
Тренутно се изводе радови на реконструкцији ове раскрснице а новина је и да добија острва.
Током прошлих недеља урађена је и ревитализација коловоза у делу улице Филипа Кљајића и дела јужне обилазнице.
Уклапање у постојећи крак ка центру и новоизграђени крак ка фабрици акумулатора.
Коридор се тренутно завршава код вулканизера Вулина непоседно након изласка из зоне насеља.
Крећемо се од раскрснице Првомајског булевара и Стапарског пута ка обилазници, уз обилазницу, па затим дуж улице Филипа Кљајића.
Уклапање у семафорисану раскрсницу Првомајског булевара и Стапарског пута.
Новоизграђена (проширена) пешачка и бициклистичка стаза прати Стапарски пут десном страном посматрано из правца центра ка обилазници у дужини од око 800 метара.
Уклапање у четворокраку семафорисану раскрсницу Стапарског пута и обилазнице.
Пешачко - бициклистички коридор прелази на другу страну Старапског пута а затим прелази и обилазницу.
Један део будућег крака наставља јужно ка индустријској зони поред Кнез петрола левом страном посматрано од центра ка индустријој зони.
Други део се прелазећи сервисну саобраћајницу Кнез петрола уклапа у новоиграђени део који се протеже десном, јужном, страном дела јужна обилазнице.
Код Т раскрсница код бившег Агросавеза коридор прелази обилазницу и наставља западном страном обилазнице поред полигона за обуку возача до Т раскрснице обилазнице и улице Филипа Кљајића.
Тренутно се изводе радови на реконструкцији ове раскрснице а новина је и да добија острва.
Током прошлих недеља урађена је и ревитализација коловоза у делу улице Филипа Кљајића и дела јужне обилазнице.
Уклапање у постојећи крак ка центру и новоизграђени крак ка фабрици акумулатора.
Коридор се тренутно завршава код вулканизера Вулина непоседно након изласка из зоне насеља.
Prilozi
Poslednja izmena:
Уз неколико изнуђених решења, сужења и кривудања генерално доста добра идеја уз не тако добру динамику радова.
Једна од ретких позитивних ствари је то што град своја доста ограничена средства у складу са могућностима улаже у бициклистичку инфраструктуру и бициклизам препознаје као доста популаран и важан вид транспорта.
Белом бојом означио сам постојеће издвојене бициклистичке и пешачко-бициклистичке стазе а плавом делове који су завршени или где су радови у току
Уочљиво је да су ти делови међусобно неповезани.
Бициклистичка стаза на Венцу Степе Степановића прекинуда је паркингом, баштама и пешачком зоном главне улице а означено црвеним је саобраћајно уско грло где физички нема довољно места за бициклистичку стазу поред већ прилично скромне ширине тротоара и врло узаног или непостојећег појаса између тротоара и коловоза.
Једна од ретких позитивних ствари је то што град своја доста ограничена средства у складу са могућностима улаже у бициклистичку инфраструктуру и бициклизам препознаје као доста популаран и важан вид транспорта.
Белом бојом означио сам постојеће издвојене бициклистичке и пешачко-бициклистичке стазе а плавом делове који су завршени или где су радови у току
Уочљиво је да су ти делови међусобно неповезани.
Бициклистичка стаза на Венцу Степе Степановића прекинуда је паркингом, баштама и пешачком зоном главне улице а означено црвеним је саобраћајно уско грло где физички нема довољно места за бициклистичку стазу поред већ прилично скромне ширине тротоара и врло узаног или непостојећег појаса између тротоара и коловоза.
Prilozi
Poslednja izmena:
Urađeno je diletantski da se potroše narodne pare. Niti valja niti je funkcionalno. Vukli su stazu od Staparskim putem oko venca prema Bezdanskom gde je najmanje potrebna a ne preko Prvomajskog, Maksima Gorkog Apatinskog do Bezdanskog . Prave stazu za turiste na za stanovnike Sombora. Konjevićeva i Vojvođanska bez staza. Ako se pogleda gde biciklisti najviše stradaju to su zaobišli. Od Vulina staza je trebala ići direktno Sivačkim do Venca i onda odatle prema Subotičkom, Vojvođanskom i na kraju Toze Markovića pa na Bezdanski. 12. Vojvoćanske brigade nema uticaja nikakvog na bicikliste jer paralelna Batinska ima stazu. Staza oko obilaznice je napravljena kao da je u Alpima i nemam pojma ko bi je uopšte koristio jer taj potez ne koristi puno ljudi. O tome sam već pisao. Još bi jednom pitao tog projektanta i nadzorni organ jel bi oni kod sebe kući dozvolili tako nešto.
Провучено је тамо где је било места и где је то релативно једноставно за урадити.
Позитивно је што Нова Селенча и центар добијају пешачко-бициклистички коридор према индустријској зони који у будућности може да се развија и то што су на Стапарском путу, једном од најоптерећенијих прваца, аутомобилски и бициклистички саобраћај раздвојени.
Постоји неколико изнуђених решења која нису најповољнија али генерално ово је позитива ствар.
Коридор Матије Гупца се код неуропсихијатрије знатно сужава и провлачити било издвојену бициклистичку било пешачко-бициклистичку стазу је доста проблематично.
Коридор Максима Горког је такође прилично узан читавом дужином, са доста скромим појасом између коловоза и објеката и двостраним дрворедом и каналима.
За Коњовићеву је стаза у плану и то и те како има смисла, међутим, да не би све било једноставно и "досадно", и ту такође постоји двострани дрворед и канали тако да као најреалније решење видим ширење постојећег тротоара за по бициклистичку траку, евентуално двосмерна бициклистичка стаза уз тротоар са непарне стране.
Најпроблематичнији део су венци, ово означено црвеним.
Стаза у 12. војвођанске без обзира на то има смисла јер је за бициклисте који се крећу на релацији ка центру повољнија од кретања коловозом кроз Батинску, која је у зони венца изузетно уска и једносмерна, са паркинг местима са десним паралелним паркирањем.
Тај део венца код уливања Батинске и део код Старог слона је саобраћајно најкритичнија тачка у граду.
Пијаца, паркинг, трг, средња и основа школа... тај део ће увек бити осуђен на гужву и треба га маскимално избегавати.
Од свих венаца најпроточнији и најмање лош избор је Венац Живојина Мишића.
Рецимо, када са Нове Селенче идем ка делу око болнице из ЈНА излазим на Стапарски па на семафору са Јосифа Панчића условно десно.
Затим кружни ток па на 21. октобра.
Ту постоји пешачки семафор али се у 90% случајева пролази.
Поново кружни ток па семафор који предност даје Венцу па се такође пролази релативно добро.
Кружни ток, наставим Коњовићевом па га изломим пре рампе у Карађорђеву.
Пар стотина метара дуже брже и једноставније.
Позитивно је што Нова Селенча и центар добијају пешачко-бициклистички коридор према индустријској зони који у будућности може да се развија и то што су на Стапарском путу, једном од најоптерећенијих прваца, аутомобилски и бициклистички саобраћај раздвојени.
Постоји неколико изнуђених решења која нису најповољнија али генерално ово је позитива ствар.
Коридор Матије Гупца се код неуропсихијатрије знатно сужава и провлачити било издвојену бициклистичку било пешачко-бициклистичку стазу је доста проблематично.
Коридор Максима Горког је такође прилично узан читавом дужином, са доста скромим појасом између коловоза и објеката и двостраним дрворедом и каналима.
За Коњовићеву је стаза у плану и то и те како има смисла, међутим, да не би све било једноставно и "досадно", и ту такође постоји двострани дрворед и канали тако да као најреалније решење видим ширење постојећег тротоара за по бициклистичку траку, евентуално двосмерна бициклистичка стаза уз тротоар са непарне стране.
Најпроблематичнији део су венци, ово означено црвеним.
Стаза у 12. војвођанске без обзира на то има смисла јер је за бициклисте који се крећу на релацији ка центру повољнија од кретања коловозом кроз Батинску, која је у зони венца изузетно уска и једносмерна, са паркинг местима са десним паралелним паркирањем.
Тај део венца код уливања Батинске и део код Старог слона је саобраћајно најкритичнија тачка у граду.
Пијаца, паркинг, трг, средња и основа школа... тај део ће увек бити осуђен на гужву и треба га маскимално избегавати.
Од свих венаца најпроточнији и најмање лош избор је Венац Живојина Мишића.
Рецимо, када са Нове Селенче идем ка делу око болнице из ЈНА излазим на Стапарски па на семафору са Јосифа Панчића условно десно.
Затим кружни ток па на 21. октобра.
Ту постоји пешачки семафор али се у 90% случајева пролази.
Поново кружни ток па семафор који предност даје Венцу па се такође пролази релативно добро.
Кружни ток, наставим Коњовићевом па га изломим пре рампе у Карађорђеву.
Пар стотина метара дуже брже и једноставније.
Poslednja izmena:
За стазе о бициклу, наравно, a ово последње у контексту планиране стазе у Коњовићевој.
Коњовићева је прилично оптерећена и као примарна саобраћајница постаће још оптерећенија и зато раздвојити аутомобилски и бициклистички саобраћај и те како има смисла.
Да, од страна Нове Селенче ближе Славише Вајнера једностаније је ићи Максима Горког - Матије Гупца - Солунских бораца иако је преподне ту увек гужва.
Ко је ближе Стапарском овако је и брже и једноставније.
Поента је што је могуће више аутомобилом избегавати зону школе у Славише Вајнера, зоне школа генерално, Стапарски од Првомајског ка центру и Венце Петра Бојовића, Степе Степановића и Радомира Путника, посебно делове код Слона и музеја и наравно, семафоре.
Коњовићева је прилично оптерећена и као примарна саобраћајница постаће још оптерећенија и зато раздвојити аутомобилски и бициклистички саобраћај и те како има смисла.
Да, од страна Нове Селенче ближе Славише Вајнера једностаније је ићи Максима Горког - Матије Гупца - Солунских бораца иако је преподне ту увек гужва.
Ко је ближе Стапарском овако је и брже и једноставније.
Поента је што је могуће више аутомобилом избегавати зону школе у Славише Вајнера, зоне школа генерално, Стапарски од Првомајског ка центру и Венце Петра Бојовића, Степе Степановића и Радомира Путника, посебно делове код Слона и музеја и наравно, семафоре.
Poslednja izmena:
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 42.152
- Pohvaljen
- 56.471
Somborska fabrika Black Horse, jedini domaći proizvođač akumulatora, ponovo pokreće proizvodnju i planira nova zapošljavanja
Somborska fabrika Black Horse, jedini domaći proizvođač akumulatora, ponovo pokreće proizvodnju i planira nova zapošljavanja
www.ekapija.com