Славија - Краља Милана - Теразије

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

У низу постоје четири једноспратнице. Три имају сачуване фасадне украсе, а четврта је вероватно преправљена. Те куће имају дуго трајање у историји и сећању Београђана који су у разним радњама које су се ту смењивале куповали више од једног века. Да су имале значај, сведочи и то да су стављане и на разгледнице! . Друге приземнице заиста немају никакву вредност и њихово уклањање није спорно, али једноспратнице би требало сачувати и уклопити у будуће решење. А тако је требало или би требало решити и целу Славију, која би тиме и добила неку своју посебност и препознатљивост !

Приземне и једноспратне куће су велика реткост у било ком већем граду и зато привлаче пажњу, занимање и симпатије туриста, тако да је Београд испустио још једну од више својих посебности и великих могућности, да има неколико четврти или делова улица са ниским кућама, а до скоро су постојале. Земун их још има, леп је и надам се да ће бити још лепши када се уреди већина фасада, али ми Београђани једноставно се не осећамо тамо као на Врачару или Дорћолу, тако да није исто. Зато што кућа није само предмет него има значај и за наша сећања и осећања и тако наизглед сличне куће и улице ипак другачије доживљавамо.

 

[Drakche]

srecni_princ » 17 Jan 2020 01:20 am[/url]":22gv37e2]

Drakche » Čet Jan 16, 2020 11:35 pm[/url]":22gv37e2]Nisu sve za rusenje.

Zašto? Neke su pod zaštitom ?

Odgovorio je glas prirode. Sve zgrade u ovom nizu koje imaju spratove su stare zgrade sa dekorativnim elementima, ne znam da li su zasticene (to po meni nikad nije merilo), ali ne bi smele da se ruse. S druge strane, sve prizemne zgrade - udzerice, bi mogle ili trebale da se ruse.

Svakako je potreban jedan dobar plan za ovaj kvart izmedju narodne banke i hotela hilton. Mislim da bi u idealnom smislu trebao ostati "autentican", barem sto se zgrada do puta tice, a unutrasnjost kvarta da bude otvoren prostor.

 

[Пантограф]

Зар је постојање украса на фасади разлог да се нека зграда не руши??

 

[astrodule]

Možda jesu atrakcija za turiste ako su im fasade sređene i nema idiotskih (svetlećih) reklama.

 

[JohnnyLee]

Пантограф » 17 Јан 2020, 10:06[/url]":29xv5adz]Зар је постојање украса на фасади разлог да се нека зграда не руши??

биће да је некима

 

[Giorano Angelo]

Пантограф » 17 Јан 2020 09:06 am[/url]":axjmkrin]Зар је постојање украса на фасади разлог да се нека зграда не руши??

То је генерално став већине историчара уметности (част изузецима). Као и то, да наша архитектура постоји до 1941. године (шта је било после, до данашњег дана, нисам успео да докучим из одговора ИУ-оваца). Све је то последица једног, по мом мишљењу догматског, начина и метода подучавања на ФФ-у. То стварно нисам видео на факултетима у другим европским земљама, где се историчари уметности баве и прошлим и новијим епохама.

 

[And7rey]

Sve kuće u tom nizu treba srušiti osim one jedne na uglu gde je costa bila nekada. Nju bi morali da srede i dograde. Arhitektonsko-istorijska vrednost ostalih kuća je ravna nuli.

 

[Giorano Angelo]

And7rey » 17 Јан 2020 09:58 am[/url]":u6v7nyws]Sve kuće u tom nizu treba srušiti osim one jedne na uglu gde je costa bila nekada. Nju bi morali da srede i dograde. Arhitektonsko-istorijska vrednost ostalih kuća je ravna nuli.

По мом (стручном) мишљењу, пре било какве радње, неопходно је утврдити шта знамо о њима, да ли имају вредност(и), шта са њима даље, шта ће бити њихова будућа намена, ко су архитекте/аутори, да ли су знамените личности живеле ту итд. У Америци има примера да су неке старе (историјски значајне) куће сачуване, и у односу на мегаломанске облакодере у својој околини делују минијатурно. Није непозната таква пракса у свету заштитара.

À propos доградње угаоног објекта, претпостављам у висину, велика је могућност да добијемо још једну хибридну шизофренију, попут оне на углу Цара Душана и Вишњићеве. То свакако неће добро изгледати у стварности. Морам да приметим да се некако изгубила (само)свест данашњих архитеката о поштовању основних карактеристика затеченог објекта на некој локацији и прављењу природног прелаза од старог ка новом делу објекта.

 

[Nebojsa]

Sigurno se ceka projekat za taj deo Slavije, bice ovde rusenja to je sasvim sigurno.

 

[srecni_princ]

Ja razumem da je ovo vrlo osetljiva tema i da su brojni razlozi zbog kojih treba sačuvati ova zdanja ali i brojni razlozi zbog kojih im ovde vise nije mesto. Ove stare dame su se nekada mozda i razmetale svojom lepotom ali njihovo trošno postojanje, sve i da se ispeglaju hirurskom preciznošcu,nema nikakvu staru novu vrednost u danasnjim okolnostima. Izgubili smo mi mnogo vise od ovih straćara, ovo mesto treba prepustiti nekim novim elegantnim lepoticama.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Што су накићеније украсима то су вредније. А што је вредно - вреди да се чува и сачува.

 

[Drakche]

Meni ove zgrade NISU za rusenje. Barem ne njihove spoljne pasade.
Plus jos tri stare zgrade u ul. S. Markovica. A ona bela, novoizgradjena, je barem za 3 sprata previsoka.

 

[Пантограф]

ГЛАС ПРИРОДЕ » 18 Jan 2020 01:33 am[/url]":1zt3gs53]Што су накићеније украсима то су вредније. А што је вредно - вреди да се чува и сачува.

To samo po ekstremno malograđanskim merilima.

 

[Giorano Angelo]

ГЛАС ПРИРОДЕ » 18 Јан 2020 12:33 am[/url]":z3j2mht9]Што су накићеније украсима то су вредније. А што је вредно - вреди да се чува и сачува.

(Накићени) украси, односно декоративни елементи, не могу бити мерило вредности неке архитектуре, нити ваљани аргумент за њено чување. То је више занатски део посла и често зависи и од вештине мајстора. Истини за вољу, у 19. и прошлом веку било је више квалитетних мајстора у односу на данашње време. У конкретном примеру не бих рекао да је тај апсект, ако бисмо га узели у разматрање, вреднији од грађевина у другим, централним, зонама града. Чак бих рекао да је у равни просека. Односно, мишљења сам да има бољих примера који заслужују неки степен заштите.

Волео бих да чујем (прочитам) одговоре на мој последњи пост о карактеристикама ових зграда. То би било, по мом мишљењу, аргументованије, а расправа конкретног примера ових старих зграда у овом блоку подигла би се на квалитетнији ниво.

Да смо нормално друштво (што нажалост нисмо), све ове зграде би биле складно повећане за неколико спратова, као што се, уосталом, некада радило. Тиме бисмо добили заокружену блоковску целину која би одговарала датој локацији и новим околностима. Није тајна да су поједини модернисти у време социјализма неке старе целине заокруживали у ранијим стилским одредницама (нпр. једно крило зграде у Ул. Николе Спасића). То ипак говори да је, и поред радикалних интервенција у строгом центру града, било и другачијих примера. То је, највероватније, зависило одлука тадашњих градских власти.

 

[And7rey]

Giorano Angelo » Pet Jan 17, 2020 12:17 pm[/url]":150wdez2]

And7rey » 17 Јан 2020 09:58 am[/url]":150wdez2]Sve kuće u tom nizu treba srušiti osim one jedne na uglu gde je costa bila nekada. Nju bi morali da srede i dograde. Arhitektonsko-istorijska vrednost ostalih kuća je ravna nuli.

По мом (стручном) мишљењу, пре било какве радње, неопходно је утврдити шта знамо о њима, да ли имају вредност(и), шта са њима даље, шта ће бити њихова будућа намена, ко су архитекте/аутори, да ли су знамените личности живеле ту итд. У Америци има примера да су неке старе (историјски значајне) куће сачуване, и у односу на мегаломанске облакодере у својој околини делују минијатурно. Није непозната таква пракса у свету заштитара.

Slažem se, mora da postoji neka procedura u uredjenoj zemlji po kojoj će se proceniti da li su te zgrade za rušenje ili nisu, no po onome što do sada znamo o tim kućama (a ne znamo ništa) ne verujem da imaju neku istorijsku vrednost, a kamoli arhitektonsku.

Kao izuzetak sam napomenuo onu jednu na uglu sa Ulicom Svetozara Markovića, koja ima tu koliko toliko ornamentike i neku vrednost koju bi eventualno trebalo sačuvati, ali u jednom novom kompleksu gde bi se samo fasada kuće sačuvala.
Ti si tu izabrao jedan (po meni) loš primer za poredjenje. Kuća na uglu Višnjićeve i Dušanove nije na toliko dominantoj lokaciji. To možda ne opravdava to što je ta dogradnja ružna, ali se u Kralja Milana svakako više bavili estetikom arhitekture nego u Dušanovoj.
Druga stvar je to što Dušanova i nema dobro izgradjen ulični front, pa jedno takvo ekstravarganto rešenje na toj lokaciji i nije toliko skandalozno. U Kralja Milana bi pokušavali da nadju jedno umereno rešenje, baš zbog toga što je ta ulica već veoma dobro definisana.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Наравно да количина накићености украсима, то јест само за себе стављање богате фасадне пластике не даје вредност неком здању, него умеће употребе и распореда детаља, њихово складно уклапање и равнотежа. Како имамо прилику и да видимо како изгледају куће о којима је реч, јасно је да су украси различити, сведени, умерени и да нема никакве претераности и нескладности ни на једној од њих. Такав је случај са готово свим кућама у раздобљу друге половине 19. до двадесетих година 20. века. У томе и јесте лепота, вредност и значај београдске куће.

Иако је исто раздобље у Европи донело богатство стилова и украшавања у стамбеној архитектури, што је раније било углавном примењивано у репрезентативним здањима , те одлике београдске куће не срећу се и тамо, где има и вредних и успелих дела, али и гломазних или једноличних здања.

Шта је уопште вредност архитектонског дела, величина, количина украса или складност, маштовитост и умереност ? Разликовање тога је битно, јер се при увиду у сачувана и уклоњена здања код нас, јасно види да што је нешто већ и накићеније, тј. са богатијом фасадном пластиком то је и заштићеније, а што је мање и скромније украшено, то се отписује са лакоћом !

Да ли је здање од бетона у Катићевој веће архитектонско достигнуће од неке од тих једноспратница, а знамо шта о њему многи мисле и шта су мислили када је тек настало ?

 

[Giorano Angelo]

ГЛАС ПРИРОДЕ » 18 Јан 2020 08:02 pm[/url]"tvrj7nn]Наравно да количина накићености украсима, то јест само за себе стављање богате фасадне пластике не даје вредност неком здању, него умеће употребе и распореда детаља, њихово складно уклапање и равнотежа. Како имамо прилику и да видимо како изгледају куће о којима је реч, јасно је да су украси различити, сведени, умерени и да нема никакве претераности и нескладности ни на једној од њих. Такав је случај са готово свим кућама у раздобљу друге половине 19. до двадесетих година 20. века. У томе и јесте лепота, вредност и значај београдске куће.

Иако је исто раздобље у Европи донело богатство стилова и украшавања у стамбеној архитектури, што је раније било углавном примењивано у репрезентативним здањима , те одлике београдске куће не срећу се и тамо, где има и вредних и успелих дела, али и гломазних или једноличних здања.

Шта је уопште вредност архитектонског дела, величина, количина украса или складност, маштовитост и умереност ? Разликовање тога је битно, јер се при увиду у сачувана и уклоњена здања код нас, јасно види да што је нешто већ и накићеније, тј. са богатијом фасадном пластиком то је и заштићеније, а што је мање и скромније украшено, то се отписује са лакоћом !

Да ли је здање од бетона у Катићевој веће архитектонско достигнуће од неке од тих једноспратница, а знамо шта о њему многи мисле и шта су мислили када је тек настало ?

Нажалост, не видим одговоре на моја, јасна и конкретна, питања у вези поменутих зграда у том блоку између К. Милана, С. Марковића и К. Милутина. Сходно томе, пошто је мени јасно да немаш ваљане аргументе, појаснићу неке ствари зарад других форумаша и осталих читалаца који прате ББ.

Све време говориш о академистичком принципу пројектовања неке зграде. То је био својеврсни канон у пројектовању зграда током 19. и у првој половини 20. века. И то није спорно. Али, мени то није довољно јак аргумент да бисмо причали о вредности(-ма) тих кућа (нажалост, задржаћу општост по питању њихове вредности, јер ниси одговорио на мој последњи пост). Другим речима, такво правило, тај канон, поштовале су све наше, као и стране, архитекте тога доба. Дакле, говоримо о једној масовној појави тог времена, која је имала за резулат један одређен, поприлично велик за тадашње београдске размере, грађевински фонд. Истина, неке куће су нестале, било у ратовима, било непрепознавањем њихове вредности у каснијем периоду, а неке су остале. Са тог видика, не видим неку специфичност поменутих кућа. Рецимо, по мом стручном мишљењу Кућа Демостена Николајевића (исто П+1 и из истог периода) заслужује пре институционалну заштиту као појединачно културно добро него те куће у поменутом блоку код Славије. Могу да наведем још таквих примера по граду, али задржаћу се на овом једном.

Будимо искрени са констатацијом „јасно види да што је нешто већ и накићеније, тј. са богатијом фасадном пластиком то је и заштићеније, а што је мање и скромније украшено, то се отписује са лакоћом“ - то је последица једног, као што сам већ рекао, догматског подучавања генерација и генерација историчара уметности на ФФ, БУ. Мени то више говори о субјективном ставу у оцењивању вредности неког архитектонског дела, али и о одређеном степену одбојности и зазирања према објектима са скромним декоративним елементима (у теорији архитектуре то се често води под појмом редукција или модерна редукција) или њиховим потпуним одсуством. Зато и не чуди чињеница да већина наших историчара уметности не подноси модернистичка здања (јер за њих нису вредна због чисте површине), било да су она настала у првој или другој половини 20. века. Ја видим ту проблем дводимензионалног посматрања неког архитектонског дела, односно фасаде, попут неке слике. По мом мишљењу, то је потпуно погрешан приступ. Могао бих, такође, доста да пишем о проблематичности синтагме ауторске архитектуре (или Београдске школе ауторске архитектуре (шиц!)), али ћу то оставити за неку јавну дебату.

Не разумем паралелу са објектом поште у Катићевој улици, али у тој изјави видим претерану дозу малициозности са твоје стране, пропраћену незнањем и непознавањем неких чињеница, а највероватније, у недостатку ваљаних аргумената, у служби одбране сопственог, недовољно поткрепљеног, става. Боље упућенима у историју града, познато је да су ПТТ и ЕДБ, у време социјализма (нарочито седамдесетих и осамдесетих година), имали неку бизарну логику како би требало да изгледају њихове управне и друге зграде (погледај по БГ и у целој Србији). За детаљније, обрати се архитектама које су радиле са тим (државним) инвеститорима. Елем, због такве бизарности поменутих инвеститора (а не због немаштовитости и личног хира неког архитекте, како се може често прочитати на ББ), добили смо незграпни габарит објекта, и то на врло маркантној тачки (боље речено на коти), једне крајње непрепознатљиве и немуште архитектуре. И она нажалост, у данашњој панорами града, доминира и парира са Храмом Св. Саве. И то стварно боде очи, поготово када идем пешке преко Старог савског моста.
Међутим, постоје и светли примери као што су ПТТ централе арх. Блажина (Шумице и Н. Београд) и трафо станица арх. Ђокића (трафо станица „Филмски град“).
Толико од мене.

 

[Bender Rodriguez]

Čuvanje starina (bila to zgrada, nameštaj, auto, slika...) ima smisla ako će u tom očuvanju da se nešto predstavi i pošalje neka poruka. Ako postoji neka priča iza toga i način na koji se ona iskazuje. Recimo, Manakova kuća je sačuvana i uređena tako da jasno poručuje ''ovo je nešto vezano za istoriju, ovo ima neku priču iza sebe''. Pa zaintrigira prolaznika (bilo našeg, bilo turistu) da je pogleda, a ponekog i da priđe, uđe i sazna više o njoj. Dakle, čuva se zato što ima nešto autentično, bitno, nezamenljivo i interesantno.

A ja stvarno ne vidim šta ovde ...
https://goo.gl/maps/WkaQdhcpcZQbRpYa6
i ovde
https://goo.gl/maps/P4KnCHWCtBdV1anS9
...ima toliko interesantno i specifično da je vredno čuvanja po svaku cenu.

Koja je tačno po(r)uka iza ovih objekata u ovakvom izdanju? Da nam je grad rupčaga? Da mu vizure izgledaju kao equalizer u Winampu? Da ovako treba da izgleda ulaz u uži centar grada? Da se za sto godina ništa nije promenilo na bolje osim što su zgrade dobile nove reklamne table, tende, klima uređaje i rupe?

Taj kutak grada izgleda kao ruglo. A tako i funkcioniše. Jedino kome bi on nedostajao su čopori mačaka koje obitavaju u njemu. I nikom više. Čak ni vlasnicima lokala u njegovim lokalima. Jer i oni znaju da bi imali više prometa kad bi bili smešteni u krštene, namenski pravljene objekte sa puno sadržaja i ljudi, a ne u matore olinjale straćare koje niko ni ne primećuje.

 

[spatiotecte]

Nadogradnja postojece predratne zgrade sa spratovima u istom stilu rešava problem.

Ako ne može da se nadogradi, izgradi se ista zgrada iz nova ali u stilu tog doba sa odgovarajućem brojem spratova i na taj način se sačuva istorijska vrednost a zadovoljava se i spratnost modernog grada.

Tako bi se i izbegli mutanti staro-novo koji često loše ispadnu, tj izbegavaju se ružne demituše koje skroz brišu prošlost.

 

[Bender Rodriguez]

To može kao kompromisno rešenje ako ništa drugo ne donese boljitak. Ali u svakom slučaju, ono ruglo i haos unutar bloka treba da se sruše i preurede.

 

[Дошљак]

Проблем у овом блоку је несклад још из предратног периода са оном петоспратницом до НБС у Краља Милутина. А тај несклад је добио свој континуитет са скорашњим зидањем оне више зграде у Светозара Марковића. Ако би смо изузели њих, цео блок је могао бити доведен на исти ниво доградњом спрата или два.

 

[gishko]

Bender Rodriguez » Pon Jan 20, 2020 4:14 am[/url]":1trphyhh]
A ja stvarno ne vidim šta ovde ...
https://goo.gl/maps/WkaQdhcpcZQbRpYa6
i ovde
https://goo.gl/maps/P4KnCHWCtBdV1anS9
...ima toliko interesantno i specifično da je vredno čuvanja po svaku cenu.

Nažalost, ova dva objekta sada i u ovakvom stanju poprilično odudaraju, ali zašto dosta nas žali za ovakvim objektima jeste to što se onda uz lošiju tehnologiju i uz manje para gradilo mnogo bolje i lepše. Dovoljno je pogledati 95% primera novogradnje u gradu i shvatiti da su ove zgrade blago u odnosu na sve ostalo.
Beograd kao jedan veoma stari grad bi trebalo da drži do istorije, a ne da posle kao čuveno Skoplje vraćamo na silu i ono što nismo imali, jer smo sve pre toga unakazili.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Доградња у истом стилу није решење, јер се тиме кући даје облик и висина који не одржавају њен карактер и доба - једноспратне или приземне куће. Али најбоље решење је уклапање посојећих кућа у ново здање, могући тржни центар који и не треба да има више од два спрата, као што се показало најкориснијим у искуству те врсте намене. Стаклена фасада тог новог дела би била неутрална и према старим фасадама и уклапала би се и повезала старе куће са мастодонтом Народне банке. Битно је да нижом спратношћу преостаје ширина неба и боље проветравање, а јасно је колико је то битно, бар сада многи то могу да сазнају...

И да подсетим, ако би у свету чували само старе куће које су изузетно значајне због иновације у архитекури или битних догађаја и личности, многи градови који привлаче милионе посетилаца би изгледали више као Нови Београд него као Париз, Рим, Лондон итд.

 

[Giorano Angelo]

ГЛАС ПРИРОДЕ » 20 Јан 2020 01:35 pm[/url]":35skxuct]Доградња у истом стилу није решење, јер се тиме кући даје облик и висина који не одржавају њен карактер и доба - једноспратне или приземне куће.

Да ли си свестан своје несвести да су у Београду, у једном тренутку, све куће биле П и П+1? Погледај статистичке податке за крај 19. века, на пример.

Панеђелина кућа у Кнез-Михаиловој улици је занимљив пример. Данашње Министарство финансија у Кнеза Милоша, такође. Оба примера су позната по надзиђивању (први мање срећан/други срећан). Не видим проблем у таквој пракси, која се код нас некад доста поштовала... Тиме би била заокружена целина у блоку, али и празнина између НБС и Хилтона када се гледа са Славије (са позиције испред истоименог хотела).

ГЛАС ПРИРОДЕ » 20 Јан 2020 01:35 pm[/url]":35skxuct] Али најбоље решење је уклапање посојећих кућа у ново здање, могући тржни центар који и не треба да има више од два спрата, као што се показало најкориснијим у искуству те врсте намене. Стаклена фасада тог новог дела би била неутрална и према старим фасадама и уклапала би се и повезала старе куће са мастодонтом Народне банке. Битно је да нижом спратношћу преостаје ширина неба и боље проветравање, а јасно је колико је то битно, бар сада многи то могу да сазнају...

Случај Рајићева? Не знам колико би била оправдана намена новог тржног центра (заправо шопинг-мола) у том делу града. И сада је загушено нерешавањем саобраћајног проблема на Славији... А могу мислити шта би се догодило када би се нешто тако извело...

ГЛАС ПРИРОДЕ » 20 Јан 2020 01:35 pm[/url]":35skxuct]И да подсетим, ако би у свету чували само старе куће које су изузетно значајне због иновације у архитекури или битних догађаја и личности, многи градови који привлаче милионе посетилаца би изгледали више као Нови Београд него као Париз, Рим, Лондон итд.

Опет нека инсинуација...

 

[Bender Rodriguez]

gishko » Pon Jan 20, 2020 11:48 am[/url]":1uv0kt5q]ali zašto dosta nas žali za ovakvim objektima jeste to što se onda uz lošiju tehnologiju i uz manje para gradilo mnogo bolje i lepše. Dovoljno je pogledati 95% primera novogradnje u gradu i shvatiti da su ove zgrade blago u odnosu na sve ostalo.

S tim se slažem. Ali ipak, nije kao da pričamo o zgradi veličine i važnosti kao SANU, Srpsko-američka banka, zadužbina Nkole Spasića ili tako nečemu. Nego o dve jednospratnice sa nešto malo ukrasa, i par straćara između njih.