Šta je novo?
Od:
Filteri

Скадарлија - Бајлони

В

Влада

Advanced
Učlanjen(a)
21.12.2006.
Poruke
2.423
Pohvaljen
24
Lokacija
Дорћол
Ај па нек нам је са срећом нови пројекат, надам се да ће бити довољно материјала да оправда засебну тему :D


Скадарлија 2010 – нови живот боемске четврти
На месту некадашње пиваре „Бајлони”, на парцели од 1,5 хектара, биће изграђен велелепни комерцијално-пословни центар
skadarlija.jpg

Архитектонско решење не наруши стари амбијент

Изградња новог комерцијално-пословног центра на месту некадашње пиваре „Бајлони” удахнуће нови живот најпознатијој боемској четврти престонице – Скадарлији. На парцели од 1,5 хектара градитељска рука обликоваће такозвани мултифункционални центар, у чији састав ће ући и два хотела, подземна гаража, ресторани, музеј и нове пешачке зоне. Почетак радова планиран је за септембар, а у децембру 2010. године Скадарлија би требало да осване у новом руху.

Пројектанти професор Бранислав Стојановић и Бранка Тмушић-Стојановић потрудили су се да архитектонско решење не наруши стари амбијент ове четврти. Цео комплекс је замишљен као „пешачко царство” које ће повезати Цетињску и Скадарску улицу. Од постојећих објеката на атрактивној локацији биће задржани кафана „Стара Скадарлија”, стари тржни центар, кула, два аутентична зида пиваре, котларница и лагуми. Ове грађевине, напомиње Бранка Тмушић-Стојановић, заузимају 15.000 квадрата од укупне бруто грађевинске површине која износи 50.000 квадратних метара.

– Стари објекти заштићени су као споменици културе и биће сачувани. У сарадњи са Заводом споменика културе града урадићемо конзерваторске пројекте. Фасада постојећег тржног центра биће освежена, приземље и први спрат су резервисани за ресторане, а на вишим етажама сместићемо резиденс хотел. Кула ће бити осветљена и видљива из Душанове улице и имаће ресторан. Циљ нам је да старе грађевине добију нову намену која не нарушава дух Скадарлије – каже Стојановић.

Оно што ће посебно привући пажњу путника намерника јесте ново „стаклено одело” ресторана „Стара Скадарлија”. Наиме, кафана ће „обучена” у стаклену опну бити осветљена ноћу. Средишњи део парцеле између Скадарске и Цетињске улице красиће нови пословно-трговински центар и хотел. Његов подземни ниво предвиђен је за гаражу са око 1.000 паркинг места у коју ће се улазити из Цетињске улице. Ауторски тим Стојановић готово годину дана пројектовао је нови изглед Скадарлије. Највећи изазов, како кажу, био је уклапање тржног центра у постојећу структуру.

– Због висинске разлике од 17 метара између највише и најниже тачке, део објекта биће укопан три спрата у земљу да бисмо постигли висинску регулацију. Водили смо рачуна да висина објекта просторно и функционално одговара окружењу – нагласила је Стојановићева.

Саставни део тржног центра биће лагуми који су некада представљали важан простор у коме су била смештена бурад и цистерне за пиво.

– Лагуми су интересантни, готово непознати простори и биће доступни посетиоцима. Постаће део понуде Скадарске улице, оплемењени угоститељским садржајима – каже Бранка Тмушић-Стојановић.

На овој атрактивној локацији, подсећа Бранислав Стојановић, налазе се извори са најтоплијом подземном водом у Београду.

– Тим стручњака са Рударског и Грађевинског факултета испитивао је подземне воде. На основу истражних бушотина на дубини од 80 до 300 метара открили су термалну и воду за пиће. Изворишта ће бити санирана и заштићена, јер су потенцијал за будућност – истакао је професор Стојановић.

„Политикини” саговорници наглашавају да једна шетња неће бити довољна да се открију и спознају све тајне новог комплекса у центру града у које ће инвеститор компанија „Еквест Балкан Пропертис ПЛЦ” уложити 100 милиона евра.

Далиборка Мучибабић
[објављено: 20.02.2008.]
Kliknite za proširenje...
извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Skadarlija-2010-novi-zivot-boemske-chetvrti.sr.html
 
Ambiciozno :) Svidja mi se na fotki ova diajagonalna pesacka zona usred kompleksa.

Cekamo nove hi-res slike da damo bolji sud
 
Erm... Bi li mi neko objasnio ovaj stakleni kavez preko "Stare Skadarlije"?
 
I meni je to malo ruzno...podseca malo na JDP
 
Komentare na Blicu kao da su pisali ovi isti sto razbijaju izloge po gradu. Sto se staklenog kaveza tice, JDP je divota u poredjenju sa ovim - bas se ne uklapa...
 
Kavez jeste sporan, ali razumem donekle i arhitekte.... U tekstu mislim da stoji objasnjenje, da je Stara Skadarlija objekat velike vrednosti i ne bi trebalo da se rusi, no da opet svojim dimenzijama se ne uklapa u ceo blok (suvise je mala). Pa kao da ne bi nadzidjivali zgradicu i sl, oni su odlucili da je stave u staklenu kocku koja bi koliko-toliko pratila matricu bloka. Uostalom, sacekajmo da vidimo kako ce to da izgleda u praxi ;)
 
JDP bar ima nekakvo opravdanje, sa obzirom na to da je pola zgrade staklo, a druga polovina obnovljena pa prekrivena staklom.
Ovo na "Staroj Skadarliji" liči na one izložbe u Etnografskom, sa maketom kućice u zastakljenoj vitrini :D Simpatično u muzeju, kretenski u stvarnosti. Iskreno, nemam pojma kako Zavod dozvoljava ovako nešto, a ako ćemo iskreno, ovo kad se jednom izgradi nikad se neće promeniti, kako god ispalo... :(
 
:rolleyes:

Stanari protiv gradnje u Skadarliji
Ne žele hotel u boemskom kraju
Autor: S.Palić - N.Denkov | 22.02.2008 - 10:54
skadarlija-v.jpg

Ne žele hotel u boemskom kraju

Stanari Zetske i Cetinjske ulice, kao što to često biva na javnim uvidima u urbanističke planove, usprotivili su se preksinoć ideji da se na placu bivše pivare „BIP“ gradi poslovno-hotelski kompleks „Skadarlija“. Mir koji su stekli poslednjih godina otkad pivara ne radi, novom gradnjom bio bi im ugrožen, a ne dopada im se ni predlog da se u Cetinjskoj grade poslovne zgrade u staklu i čeliku.

Na tribini u svečanoj sali Opštine Stari Grad, na kojoj je bilo predstavljeno preliminarno idejno rešenje budućeg kompleksa „Skadarlija“, stanari ovih ulica utvrdili su da njima ne bi nikako odgovaralo da se bilo šta gradi na 1,5 hektara velikom placu bivše pivare „BIP“.
Njima se dopada mir koji uživaju poslednjih godina otkad pivara ne radi, imaju dovoljno sunca i vetra. Jedino im je ružan pogled na zapušteno fabričko dvorište, ali bolje i takav pogled nego da ih „zaseni novi hotel“.

Pored toga, ne dopada im se ideja da se „u starom jezgru“ zidaju staklene zgrade.
- U Parizu, na Mon-martru, zaštićen je svaki kamen te ulice. A kod nas nema takve zaštite za boemsku četvrt grada - smatra jedan od učesnika tribine.

Autori preliminarnog idejnog rešenja, arhitekte Braniskav Stojanović i Branka Tmušić Stojanović, istakli su da je njihov projekat rađen potpuno u skladu sa urbanističkim uslovima i u svakom detalju u saranji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture.
- Nema nikakve nove gradnje u Skadardskoj ulici. Mi nismo predvideli nikakvu gradnju u toj ulici, nego u susednoj, Cetinjskoj, a ona nije pod zaštitom države - objašnjava Branka Tmušić Stojanović, dodajući da bi stanari očigledno hteli Skadarsku u Cetinjskoj ali sa distancom od sto godina, što ne može.
Ona ističe da nikakvog zagrađivanja i zaklanjanja zgrada u Zetskoj ne može biti, da su zgrade dovoljno i po planu udaljene, a što se estetike tiče, svaki građanin ima pravo na subjektivno osećanje da li je nešto lepo ili ne.

Spoj starog i novog
Mnogima se ne dopada „staklena zgrada u srcu starog grada“.
- Sadašnja epoha afirmiše kontrast u arhitekturi: posred starog koje se štiti, gradi se novo, u duhu ovog vremena. Projektovanje danas po modelima prošlog vremena predstavlja eklekticizam, a on je uvek dekadentan - kaže profesor Branislav Stojanović.
Kliknite za proširenje...
izvor Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=31428
 
Zasijaće Skadarlija
Milenko Kovačević, 23.02.2008
...
Arhitekte, profesor Branislav Stojanović i Branka Tmušić-Stojanović uvereni su da nove građevine neće narušiti postojeći ambijent ove četvrti. Pored novih objekata biće sačuvane i postojeće stare zgrade.
- U saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture, svi objekti će biti konzervirani - objašnjava profesor Stojanović. - Stara visoka kula biće kompletno osvetljena i vidljiva iz pravca Bajlonijeve pijace. Fasada postojećeg tržnog centra biće presvučena, a unutar objekta su planirani restorani i hotel "Rezidens". Novi tržni centar biće smešten u tri nivoa pod zemljom, a ispod njega će se nalaziti garaža sa kapacitetima za oko hiljadu vozila.

Iskusan autorski tim gotovo godinu dana je projektovao budući izgled Skadarlije. Prema njihovim planovima, plac omeđen Cetinjskom, Dušanovom, Skadarskom i Zetskom ulicom biće dijagonalno presečen pešačkom stazom.
- Šetačka zona Skadarske ulice neprirodno je prekinuta na dnu, u Dušanovoj ulici - dodaje Stojanović. - Ako želimo dalje da se šetamo, prinuđeni smo da se okrenemo i pođemo unazad. Unutar ovog kompleksa naišli smo na protivpožarni put širine 3,5 metara. Naša želja je da tu aktiviramo pešačku zonu, koja će biti omeđena sadržajima ugostiteljstva i kulture.

Prema rečima profesorke Tmušić-Stojanović, za godinu dana rada najveći izazov pored uklapanja novog u staro, predstavljao je i nagib terena.
- Između najviše i najniže tačke placa razlika je 17 metara visine - kaže Branka Tmušić-Stojanović. - To nam omogućuje da čak tri sprata tržnog centra, poput fioka, gurnemo ispod zemlje. Tako se najekonomičnije koristi prostor ispod zemlje. Pored te arhitektonske egzibicije vodili smo računa da visina objekta prostorno i funkcionalno odgovara okruženju.
Atrijum između Zetske, Cetinjske i Skadarske ulice sada je napušten. Zgrade u kojima se pravilo "aleksandar" pivo su ispražnjene i spremne za rušenje. Po parkingu i dvorištu razbacane su stare metalne bačve, koje jedine svedoče o prethodnoj nameni ovog placa.

Pivara "Bajloni" bila je nadaleko čuvena po čistom i ukusnom pivu. Zasluge za to pripisuju se njenim izvorima termalne vode. Prema rečima projektanta Stojanovića, sva tri izvora će biti sačuvana i kooptirana. Nove bušotine biće pored šetališta i predstavljaće neku vrstu turističke atrakcije.

Od zaborava i rušenja biće otrgnuti stara kotlarnica i podzemni lagumi. Pored visoke kule, biće restaurirana i dva autentična zida pivare, kao i restoran "Stara Skadarlija". Naime, kafana će biti "obučena" u staklenu opnu, koja će bleštati u mraku.
- Kafanu "Stara Skadarlija" uvukli smo u jednu staklenu kocku, koja će biti neobično jako osvetljena iz sva četiri pravca - objašnjava Branka Tmušić-Stojanović. - Posegli smo za ovakvim rešenjem da bismo naglasili ovu tačku koja je nedovoljno istaknuta, a važno je da se pokaže da, upravo na tom mestu, počinje čuvena Skadarlija.

Prvi planovi obnove Skadarlije datiraju iz davne 1977. godine. Ovaj multifunkcionalni centar prostiraće se na 50.000 kvadrata, od kojih su 15.000 već postojeći krovni objekti, a 35.000 biće podignuto u naredne dve godine.
- Neće biti nove gradnje u Skadarskoj ulici, već u susednoj Cetinjskoj, čiji građevinski fond nema nikakav istorijski značaj. Duž celog placa frontalno će biti podignuti stakleni objekti, visine četiri sprata. Sadašnja epoha afirmiše kontrast u arhitekturi. Pored starog, koje se štiti, gradi se novo u duhu ovog veremena - zaključuje profesor Stojanović.

DISKOTEKA
NA javnoj tribini, koja je bila organizovana u opštini Stari grad, investitori su predstavili preliminarno rešenje budućeg komleksa "Skadarlija". Stanari Cetinjske, Zetske i Skadarske ulice, usprotivili su se ideji da se stakleno zdanje useli u njihov komšiluk. Prema njihovim rečima, potpuno je nedopustivo da se zgrada "disko" arhitekture zida u najstarijem delu grada, koji je oduvek bio simbol prošlosti i zaštitni znak Beograda.

OTVARANJE LAGUMA
NA delu placa ispod zemlje nalaze se lagumi. Visine su oko pet metara i služili su za smeštanje pivskih bačvi. Oni će u budućnosti biti otvoreni za širu javnost. Pretpostavka projektanata je da će se u njima nalaziti radnje za prodaju suvenira i etno-sadržaja.
Kliknite za proširenje...

izvor Novosti
ceo tekst http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=116681&datum=2008-02-23
 

Обнова Скадарлије пред судом
Почетак радова преуређења тржног центра „Скадарлија под кровом”, планиран за септембар, доведен у питање због сукоба између корисника локала и нових власника

Обнова здања „Скадарлија под кровом” у Скадарској улици која је обухваћена изградњом будућег комерцијално-пословног центра на месту некадашње пиваре „Бајлони” не може да почне на јесен како су то инвеститори најавили, тврди адвокат Марија Рабреновић. Разлог је, каже она, што се пред Првим општинским судом воде две врсте спорова између корисника локала у тржном центру и Београдске индустрије пива, односно фирме „Стар имобилијаре” која је пре две године купила БИП-ов комплекс „Скадарлија”.

– Одобрење за градњу овог здања не може бити донето у складу са Законом док се не оконча имовинско-правни спор пред судом – рекла је Рабреновићева.

Она и њене колеге заступају око 30 корисника локала на површини од 700 квадрата у тржном центру који је тренутно запуштен и делимично исељен. Њени клијенти захтевају да им се призна право својине на локалима како би могли да их укњиже и да преузму одговорност за завршетак радова, или да им се надокнади штета.

– Корисници локала – објашњава Рабреновићева – у тржном центру „Скадарлија под кровом” 1989. године предфинансирали су обнову БИП-овог објекта тако што су плаћали између три и пет хиљада марака по квадрату, као пуну купопродајну тржишну вредност квадрата. На основу потписаног тадашњег самоуправног споразума, закључивани су конкретни уговори којим су удружена средства између БИП-а као власника, физичких лица као корисника простора и фирме „Атеље Стари град”, као извођача радова. Корисници су уговоре потписивали на десет и више година. Изградња је каснила, а будући корисници су новац исплатили пре почетка посла.

Тржни центар није у потпуности завршен сходноУговоруни до 1999. године, па је те године неколико удружилаца средстава поднело тужбе против БИП-а за утврђивање права својине, а остали корисници су то учинили 2003. године. Међутим, БИП је 2006. године продао комплекс фирми „Стар имобилијаре”.

– БИП је 2001. решио да прода „Скадарлију под кровом” и огласио је конкурс за привремено коришћење пословног простора, а затим га је трајно продао „Стар имобилијару”. На тај начин није испоштовао своју уговорну обавезу према корисницима о праву пречег откупа – допунила је Марија Рабреновић.

Друга страна, фирма „Стар имобилијаре”, коју заступа Љубисав Ђуричић, адвокат, потврдила је да се воде имовински спорови и поступци за исељење, али да се закључени појединачни уговори БИП-а са физичким лицима могу сматрати само закупом на десет година.

– Закупци немају никаква власничка права – каже Ђуричић – и воде спор са БИП-ом који нема више везе са објектом. „Стар имобилијаре” је власник и нема никакве уговорне обавезе према закупцима. Рок им је истекао, годинама не плаћају струју, воду и закуп, па треба да се иселе, питајући се зашто су закупци уопште ушли у посед и обављали делатности ако тржни центар није завршен.

Рабреновићева је подсетила да није спорно да је „Стар имобилијаре” власник објекта као целине, али не и појединачних локала, који су у спору. Суд је у току поступка грађевинског вештачења утврдио да тржни центар никада није био завршен, да има делимичну употребну дозволу и да се може сматрати да је још у изградњи и да није почело његово коришћење.

– То значи да нема говора о исељењу више од 30 корисника, бар не на легалан и правни начин. Уместо договора, „Стар имобилијаре” је разбијањем излога и бесправним заустављањем воде у објекту покушао да исели људе. Ипак, суд их је два пута зауставио привременим мерама и решењима – истакла је наша саговорница и додала да поједини корисници имају уговоре који важе до 2009. и 2010. године.

Додуше, било је неких, нажалост, безуспешних покушаја. Ђуричић каже да је фирма коју он заступа понудила да исплати закупце, али да они нису пристали.

– Захтевали су да их исплатимо по садашњој тржишној вредности квадратног метра пословног простора. То је нереално. Наносе нам штету користећи спорост суда, јер неће да изађу из туђе приватне својине – закључио је Љубисав Ђуричић.

Подсећамо да је према идејном пројекту будућег пословно-комерцијалног центра на простору некадашње пиваре „Бајлони” замишљено да „Скадарлија под кровом” буде обновљена имајући у виду да је реч о културном добру. Приземље и први спрат су резервисани за угоститељске садржаје, док ће на другој и трећој етажи бити резиденцијални хотел.Инвеститор је компанија „Еквест Балкан Пропертис ПЛЦ”, иначе власник фирме „Стар имoбилијаре”, која ће у вишенаменски центар уложити око 100 милиона евра.

Д. М.
[објављено: 04/03/2008.]
Kliknite za proširenje...
izvor Politika
link http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Obnova-Skadarlije-pred-sudom.sr.html
 
I opet se rupe u srpskom zakonodavstvu i sada vec dokazano najtrulijem kvazisocijalisticnkom sistemu pokazuju kao kobne za bilo kakvu zelju za investiranjem u BG.

Ne kazem da je Star immobiliare u pravu (doduse mislim da je za to odgovrniji BiP, koji fakticki ne postoji, odnosno on je prodat kao pivara i sada mislim da i jednog i drugog stranog investitora blago zabole sta je to samoupravno drustveno preduzece muljalo ranije), ali citava trulost, tromost, besmislenost drustvenog sistema u Srbiji se pokazuje na ovom slucaju.

I zasto investitori biraju Novi Beograd? Pa, pogledajmo stari BG, nista kapitalno se ne gradi, a da nema nekog spora. Ali zato Tom, Dick and Harry divljaju po Vracaru, Zvezdari i krovovima Starog Grada bez iakakvih problema.
 
Скадарлија враћа изгубљени боемски дух
Уз нове клупе, канделабре и туристичке водиче до лета ће бити уведен и кућни ред. – У чувеној боемској улици данас се налази осам локала националне кухиње, између којих су смештени италијански и кинески ресторани, еротски клуб, кафићи, галерије, хотел, грилови, коцкарница…
hvbj13.jpg

Нове клупе, канделабри, инфо пултови, туристички водичи, сувенири и кодекс понашања до лета ће да улепшају Скадарлију и коначно поврате стари дух боемске четврти.

Увођење комуналног реда као и сређивање централне улице дуге око 500 метара почеће на пролеће, како би за време одржавања Универзијаде, али и после спортске манифестације овај кварт наново заживео. Посебна пажња биће посвећена враћању кодекса понашања који је важио 1975. године, каже Јасна Димитријевић, директорка Туристичке организације Београда.

– Кодекс је некада био кућни ред Скадарлије. Тачно се знало шта је на јеловнику, какви столњаци се користе сваке сезоне, која је музика дозвољена, а угоститељи су морали да знају бар један страни језик. Надамо се да ћемо успети да га осавременимо али да задржимо традицију због које је ова улица после Београдске тврђаве најпосећенија туристичка дестинација престонице – објашњава Димитријевићева.

За културне и уметничке програме које ће Скадарлија да понуди на лето, побринуће се представници Белефа, најавио је Жељко Ожеговић, члан Градског већа. Према његовим речима Универзијада је шанса коју Београд мора да искористи јер она није само велики спортски догађај већ и привредни замајац који ће да донесе профит.

– Идеја да ревитализујемо овај простор и после завршетка Универзијаде треба да се негује јер Скадарлија мора да сачува идентитет који се изгубио – истиче Ожеговић.

Угоститељство је годинама уназад готово једини садржај који привлачи туристе. У чувеној боемској улици данас се налази осам локала националне кухиње, између којих су смештени италијански и кинески ресторани, еротски клуб, кафићи, галерије, хотел, грилови, коцкарница... На грубој калдрми, где су се некада заривали штапови господе, сада запињу штикле дамских ципела али у пролазу према кафићима са модерном музиком. Стара клијентела на своја омиљена места долази дању и у тишини се присећа некадашње атмосфере. Оркестри са жирадо шеширима, рецитатори, кабареи у дворишту, наступи добошара, мађионичара и гатара памте само времешнији Београђани.

На њен уметнички дух када су у кафанама одржаване позоришне представе, а песници говорили тек исписане стихове сада не могу да подсете ликовне галерије и улични продавци бижутерије, значака и покојег сувенира. Да би се садашња запуштена слика Скадарлије променила Димитријевића истиче да ће, између осталог, глумци и аниматори на отвореном забављати госте.

Општина Стари град, која је укључена у сређивање Скадарлије, и корисник је дела куће Ђуре Јакшића, понудила је студентима Универзитета уметности да креирају програм како би се у току целе године смењивале представе, изложбе, концерти...

Д. Мучибабић

Београдски Монмартр

Ревитализација ове амбијенталне целине у центру града почела је 1968. године, под будним оком Угљеше Богуновића, београдског архитекте, који је био задужен за урбанистичко и архитектонско обликовање Скадарлије. Пореде је са париским Монмартром, како због изгледа, тако и због уметничке атмосфере. Боемско обележје носи од 1901. године, када су се, после рушења познате кафане „Дарданели”, њени гости преселили у кафане на калдрми. Скадарлија је као стара „дама” била дом и инспирација многим књижевницима, глумцима, сликарима и новинарима. У њој је живео и умро познати српски песник и сликар Ђура Јакшић.

Д. М.

[објављено: 22/01/2009]
Kliknite za proširenje...

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Skadarlija-vraca-izgubljeni-boemski-duh.sr.html
 
bravo, bravo :kk:

Samo da od toga josh i neshto se ostvari... :rolleyes:
 
a pod tim geslom " revitalizacija" jel podrazumevaju obnovu fasada , koje se ljušte , odpadaju, ili su već odpalte, i bar krečenje one osnovne škole u donjem delu ulice. Ako je revitalizacija , farbanje klupa, popravka sijalica i uvođenja propisa vezano za izgled stolnjaka, onda izem ti promenu...
 
Obican svet, vlasnici lokala, susedi, strucnjaci, svi ustadose protiv ovog projekta. Evo i teksta iz Politike Giše Bogunovića, autora Arhitektonske enciklopedije Beograda

STAKLENA KOCKA NA KALDRMI

Kakav je to program zaštite jedne ambijentalne celine koji dopušta na desetine hiljada novoizgrađenih kvadrata u Skadarliji? Otkud toliko lakoće i spremnosti da se gaze principi koji su stvarani decenijama? Hoće li se svakom investitoru voljnom da „ulaže” dopustiti da udešava lice starog Beograda po meri svoga kapitala?

Skadarlija se zapustila i kopni. Kroz ulicu u kojoj se nekad živelo, noćivalo, danas se samo prolazi; prepuštena posetiocima, gostima, neznancima, iz nje su nekud otišli njeni stanovnici. Više ne kao čvorište i šetalište, ona je danas tek prečica – nadomak Ulice Strahinjića bana.

Ostavljena bez duhovne orijentacije, bez znanja kako i kuda s njom, bez živog kulturnog napora i tendencije, bez iskrene brige, bez domaćina. Svagda poluprazna, drži se na slabašnim kosnicima svog boemskog mita i dionizijske prošlosti, otrajava u pričama penzionisanih konobara kojima su u gustini roštiljskog dima svi gosti u slavno doba izgledali isto.

Skadarlija je danas tek mesto mitske izmaglice, lažnog ekskluziviteta, kome je tu ponajmanje mesto, namerno da naplati svoju najveću vrednost – nedirnutost svojih prostora. No zidovi skadarlijskih kafana više ne govore, duh mesta je odlutao sa onima koji su joj davali posebnost i gradili identitet. Prepušten komercijalizaciji, podatan i usiljen, skadarlijski duh je nestao.

Ostao je dekor za dramsku radnju koja tek predstoji.

Eutanazija

I upravo zato što je taj duh zaćutao, što nema branitelja, stanovnika i boraca skadarlijskih, negde i nekako je odlučeno da ubrzo ne bude ni same Skadarlije. Iz tranzicijskog bubnja izvučeni su brojni dobitnici, sveži vlasnici skadarlijske propasti: kafići, tuđa tela Skadarlije, strani konzorcijumi, nove gazde, kockarnica, hotel. Moderni trgovac bi još da naplati davnašnji sjaj Skadarlije, ali što više grabi manje hvata i svestan je da mu račun neće biti pozamašan. U konfuziji protivrečnih misli i interesa, raspet između želje da zaradi i nejasnog pojma o vrednosti i očuvanju Skadarlije, on će najpre Skadarliju srušiti.


Dugo vremena se u Skadarskoj i oko nje nije dalo graditi. Odluka da se pred kraj prošlog veka u delu Bipove pivare, u prostoru izvanrednih mogućnosti, gotovo htonskog i histrionskog zračenja, podigne tržni centar „Skadarlija pod krovom” započet je arhitektonskim, a okončan potpunim finansijskim debaklom. Ali ubrzo i čitav fabrički prostor biva prodat u bescenje, za cenu nekoliko dedinjskih vila, sve sa svojim vekovnim industrijskim nasleđem i prirodnim bogatstvom – starom kotlarnicom, lagumima, izvorima pitke i termalne vode. Skadarlija danas čeka da hektar i po zaštićenog bloka između Zetske, Cetinjske i Dušanove bude ispunjen „multifunkcionalnim sadržajima”. O Skadarsku će se osloniti gigantski sused, dva hotela, tržni i biznis centar, restorani, garaža, sve će se to u više nivoa rastvoriti pod zemljom i nad zemljom na pedeset hiljada kvadrata, spolja prevučenih staklom. Tobožnja briga prema zaštićenom ambijentu biće izražena očuvanjem kule stare pivare, kaptiranjem skadarlijskih izvora, obnavljanjem dva zida Bajlonijeve fabrike... Makoliko neko želeo spoj sa zatečenim, biće to koban sudar sa Skadarlijom, zasigurno i njen kraj. Da bi nekako ublažili posledice sudara, a porodicu bolesnika pripremili na najgore, projektanti su predvideli da se kafana „Stara Skadarlija” odene u staklenu kocku. Jer i poduhvat je, istini za volju, nemoguć: kako pomiriti staklo i kaldrmu?

Kapital i njegova mera

Nekadašnji aneks kafane „Dva jelena” danas je kockarnica, slot klub. Verovatno zato što je dobio nove i okretne vlasnike, ali i zato što je „prostorno istorijsko-kulturna celina Skadarlije” samo niz reči kojima su popunjeni prašnjavi elaborati. Činjenica da ta kuća, osim arhitektonskih, poseduje i određene simboličke i ambijentalne vrednosti, a danas, posle četrdeset godina trajanja, što ne i istorijske, za vlasnike, kao i za one koji odlučuju o zaštiti kulturnih dobara, nema nikakvu važnost. Podignuta je na pragu zlatnog doba Skadarlije, krajem šezdesetih godina, po projektu Uglješe Bogunovića – arhitekte koji se vredno i dobro više od dve decenije predavao njenom očuvanju, veselio svakom spasenom i oživljenom skadarlijskom kutku. Sva u malom prizemlju, bez sprata i sa otvorenom baštom pod ćeramidnim krovom, sazdana je pitomo, po propisima, u sazvučju sa ambijentom. Neshvatljivo jeste, ali naprasno je otkriveno da je podignuta van regulacije i da je treba srušiti. Istina je, kao i uvek, prostija: biće srušena radi sedam novih soba jednog hotela, koji se, ispotiha, poslednjih godina udevao u zaleđe „Dva jelena” i kuće Đure Jakšića.

Ništa zato što je razlog da se proširuje hotel bezmerno slabiji od razloga da se sačuva kuća, bar u Skadarliji. Ništa zato što će se prošireni hotel, već sad rogobatan i prevelik u tom dvorištu, kada se uzdigne na ruševinama starije kuće, i kada se dokopa ulice, uzvisiti i nad svim prizemnicama te ulične strane – nad Spasojevićevom pekarom, nad kafanama „Zlatni bokal”, „Dva jelena” i „Ima dana”, nad susednom Đurinom kućom. Ne mari što će svojom veličinom uspostaviti novi visinski i volumetrijski poredak u Skadarskoj i primerom obodriti sadašnje i buduće vlasnike prizemnica da i oni potraže put da svoju imovinu nadograde spratovima i potkrovljima. Ne mari takođe što će rušenjem „Dva jelena” biti demonstrativno bačena pod noge svaka plemenita obazrivost rekonstrukcije, prezervacije, reminiscencije, revitalizacije, i biti poništeni napori mnogih koji su izgarali za svaki kamen ili svetiljku u krošnji drveta Skadarlije.

Pitanja jesu: kakav je to program zaštite jedne ambijentalne celine koji dopušta na desetine hiljada novoizgrađenih kvadrata u Skadarliji? Otkud toliko lakoće i spremnosti da se gaze principi koji su stvarani decenijama? Hoće li se svakom investitoru voljnom da „ulaže” dopustiti da udešava lice starog Beograda po meri svoga kapitala? Zašto mu u susret izlaze upravo oni koji bi trebalo da ga u tome poduče, usmere, ako treba i odvrate: vlast, zaštitari, urbanisti, udruženje arhitekata…?

Sada je jedino na građanima Beograda da odluče hoće li Skadarlija biti neslavni primer stanja društvene anomije, moralne dezorijentacije, bezidejnosti, valjda ne i podmitljivosti. Ili će se možda desiti čudo: probudiće se savest javnosti, otpušiće se tranzicijski vrednosni vakuum zapušen kamarama novca – i Skadarlija će biti spasena od propasti.



Slobodan – Giša Bogunović
[objavljeno: 27/09/2008.]
 
eto jos jednog mitomana i idealizatora beograda-kao-palanke.

ako se htelo da se sacuvaju doticne stracare u skadarliji, trebalo ih je obnavljati svake godine, i to autenticnim materijalima, sve do naboja i cerpica. pa kome bude udobno da sedi u izvornom ambijentu sredine 19. veka, okej. ali ne, 'ugostiteljska preduzeca' i kafedzije su malo modernizovali, malo dogradjivali, pa smo vec u osamdesete (a mozda i ranije) usli sa jednim ruglom od ulice koje savrseno simbolizuje 'ljubav prema tradiciji' u srba. znaci, pusti kucu da se rusi, a kad bude na samrti onda sipaj armirani beton, stavljaj zakrivljeni a ne biber crep, i tako dalje. i takvo ponasanje je na kraju samo zakucao bip svojim smesnim 'trznim centrom'.

ovakvo razmisljanje mi je u istoj ravni sa pricom da treba graditi nove zgrade u skladu sa estetikom tridesetih. i jedno i drugo su pokusaji da se ozivi nesto cije je vreme neumitno proslo i nece se vratiti, i to sve zasnovano na idealizovanom, povrsnom pogledu na grad. eno ssc-a punog takvih tema. kome se ne svidja da zivi u gradu koji (mora) da se razvija, srbija je puna varosica, svaka konzervirana u odredjenoj deceniji 20. veka. to su sigurno mesta na kojima uspesnije moze da se sprovodi ovakva vizija.
 
Zastita ambijentalnih celina je kulturna tekovina civilizovanih naroda i pojedinaca, a gornji tekst samo poziva na postovanje zakona o zastiti koji se u slucaju Skadarlije prenebregava. Povrsan pogled nije onaj koji se zalaze za ocuvanje tesko izborenih ambijentalnih celina u Beogradu, vec upravo onaj koji drzi da put u progres vodi preko rusevina.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh