Неће смањење аутомобила доћи само од себе, нигде није и никада неће. То мора да се спроводи кроз активну политику која директно пркоси постојећој и једнако је агресивна.
Саобраћај једног града се заснива на ограниченим ресурсима и задовољава ограничену тражњу, град мора активно да среже једно да би друго могло да процвета. И да отежава једно да би супротна алтернатива била примамљивија. Због тога је покушај да се саобраћај унапређује улагањем у оба суштински осуђен на пропаст, свако улагање у аутомобилски саобраћај је на штету пешака, бициклиста итд. и обрнуто.
Постоје већ успостављене и доказане праксе како се решава проблем саобраћајних гужви у граду, не морамо да измишљамо топлу воду. Ако домаћи планери не разумеју како нека се консултују са планерима из Мадрида, Барселоне, Амстердама итд.
Примера ради, Мадрид није могао да успостави свуда бициклистичке стазе па је успоставио систем да бициклисти возе средином коловоза, присиливши све аутомобиле да споро возе иза њих. Уместо да гурају пешаке под земљу гурнули су аутомобиле а простор над земљом озеленили и препустили грађанима. Малтене нигде нема паркинга али има прегршт зелених џепова и пешачких зона препуних кафића и садржаја за људе. У центру, тамо где морају да имају да имају приступ колима су оборили брзину кола на апсурдно ниску брзину (неких 10-20 километара на сат ако се не варам) и натерали да се пешаци слободно крећу калдрмисаним улицама да аутомобили морају да стану на свака два метра кад год неко пређе са једне стране улице на другу. Другим речима, проширили су свуда пешачке зоне а тамо где баш мора да иду кола су присилили кола да возе споро кроз пешачку зону и подређују се пешацима. Сваки град који је успешно решио саобраћај и ревитализовао историјске / културне целине је то урадио тако што је кренуо финансијски и временски да кажњава путовање аутомобилом а паре кренуо да улаже у друге видове кретања и то је једини начин да се проблем решава.
Но код нас се деценијама уназад предлаже неки као "компромис", да град допушта аутомобилизацију да цвета јер је за борбу против исте предуслов "улагање у јавни превоз", па се предложи неко млако "компромисно решење", онда се то решење изгуби у мутној води бирократије и ситне политике, па се разводни у неколико итерација и онда се "улагање у јавни превоз" сведе на типа куповину 10 аутобуса. А све то време се вредно радило на бетонирању нових паркинга и ширењу улица за аутомобиле.
Минимум минимума што би требало урадити за решавање саобраћаја у граду је
- Да се зонира цела територија Београда и наплаћује месечно свако заузимање јавне површине ради паркирања,
- Да се од тих пара драматично прошири и унапреди јавни превоз,
- Да се смањи број паркинг места у центру тако да буду резервисана само за људе који имају пријављено боравиште у тој улици а између тих паркинг места свуда да се засаде дрвореди, да свака улица буде зелена и има хлад
- Да се прошири смислена бициклистичка мрежа кроз цео град,
- Да се јавни превоз и шински саобраћај свуда издвоји од аутомобилског и прошири шинска мрежа.
И наравно да се среди Беовоз као функционалан, поуздан и брз вид транспорта.
То је буквално минимум минимума да се мало поправи саобраћај у Београду, све остало су шупље приче које слушамо 70 година.
Аутобуски саобраћај и јесте тај који прави гужве,
*Аутомобилски