Velimir Ilić uz pomoć SANU hoće da gradi "srpske nacionalne kuće" za 600 do 800 evra po kvadratu
Tanjug | 20. 01. 2013. - 12:04h
Ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić pokrenuo je akciju projektovanja autentične srpske nacionalne kuće, čija bi gradnja koštala 300 evra po kvadratu, a projekti bi se besplatno davali građanima i lokalnim samoupravama.
Ilić je rekao da je ovih dana zaživela ideja o projektovanju srpske nacionalne kuće i da se u taj posao uključuje i Srpska akademija nauka i umetnosti i mnogi zainteresovani za taj projekat.
Ministar je kazao da bi gradovi i opštine to trebalo da podrže tako što će davati povoljnije lokacije i infrastrukturu ističući da bi čitave ulice, pa i naselja, mogli da budu izgrađeni pravim srpskim kućama, na kojima su nam nekada zavideli u svetu.
- To Srbija odavno traži i radim na tome. Napravio sam tim ljudi koji se time bave -rekao je Ilić navodeći da bi opet mogli da plasiramo svetu ono što je nekada bilo cenjeno u Evropi, "umesto što pravimo neke bezvezne kuće koje nisu naše".
Reč je o kvalitetno izgrađenim starim srpskim kućama, koje su prilagođene našem podneblju i potrebama.
- Sada imamo jedan arhitektonski bućkuriš. Ako se gradovi jave uradićemo pilot projekte, na primer za gradnju 100 srpskih kuća sa pratećim objektima- istakao je Ilić.
"Najlepši su manastirski konaci iz doba Obrenovića"
On je napomenuo da su najlepše kuće u Srbiji sagrađene u doba Obrenovića, kao na primer konaci po našim manastirima. Ilić je kazao da bi sama gradnja autentične srpske kuće koštala oko 300 evra po kvadratu, ako se izuzmu troškovi koji se plaćaju lokalnim samoupravama.
- Naš cilj je da svaka porodica u Srbiji dobije jeftinu kuću- istakao je ministar građevine i urbanizma.
Ilić je kazao da izgradnja socijalnih stanova u Srbiji, koja je planirana ove godine, takođe, košta između 300 i 400 evra po kvadratu.
- Nema srećne porodice bez krova nad glavom, niti bez posla i bez toga ne možemo pričati o natalitetu. U Srbiji ima mnogo beskućnika i to je šansa za građevinarstvo, ali ti stanovi moraju biti jeftini -, rekao je on dodajući da ima puno lokacija, ali da lokalne samouprave ne treba na njima da 'zelenaše'.
Cena u Beogradu do 800 evra po kvadratu
Pojedini gradovi su, kako je rekao, nekada besplatno davali pojedinim institucijama lokacije koje sada žele da zarade na tom zemljištu.
Cena stambenog kvadrata u Beogradu ne bi smela da bude veća od 800 evra po kvadratu, a unustrašnjosti oko 600 evra, naglasio je Ilić.
Pravi podsticaj građevinarstvu će, prema njegovim rečima, biti kada građevinske firme budu mogle da izađu na tržište sa jeftinim stanovima.
- Mora da postoji Srpska razvojna banka koja bi kreditirala jeftinim kreditima i malim kamatama takave poslove u građevinarstvu i u putnoj privredi. Sa komercijalnim kreditima ne može da se preživi - istakao je Ililć i dodao da građevinarstvo ne može da 'trpi' kamatu veću od pet ili šest odsto.
10 najlepših kuća u srpskom stilu
Slavoljub Zakić | 12. 12. 2010. - 20:01h BLIC
10 najlepših kuća u srpskom stilu po izboru Ing.Slavoljuba Zakića urednika edicije Srpskekuce.com
1 Kuća Stojanovića
Vlasinsko jezero
Vlasnik kuće Jovo Stojanović, poslovni čovek i ugledan domaćin, iz Vlasotinca kupio je plac na obali Vlasinskog jezera i dugo se dvoumio oko izbora projektanta. Odlučio se za arhitektu Božidara Petrovića, od koga je zatražio da predvidi u projektu da zidanje u kamenu pri realizaciji bude isključivo u lomljenom kamenu. “Preporučio sam im mlađeg inženjera Acu Jakovljevića, koji ima svoju firmu u Ljigu i koji može, pošto ima svoj majdan kamena, da im obezbedi i majstore i kamen. Tako su se oni snašli”, priča arh. Pertrović. Tako je nastalo malo remek delo od kamena peščara koji je ugrađen u objekte, u popločavanje staza pa i kamin-roštilj u dvorištu.
2 Kuća Filipovića
Ašanja
Vlasnik ove kuće u Ašanji, skromni i vredni Slobodan, želi da se povuče na ovo pitomo imanje i da gaji koze. Vlasnik je jedne od najpoznatijih štamparija u Srbiji koju polako prepušta sinu Dušanu, a on polako sebe pronalazi u novom poslu, gajenju koza. Ova kuća ima oko 300 kvadrata u dva nivoa, sa velikom slavskom sobom u prizemlju. Pored ovog objekta, na proleće 2011. planira izgradnju još nekoliko vajata i proširuje delatnost na bavljenje seoskim turizmom, jer će na svojoj farmi imati dovoljno mesa i mleka kao i prerađevina od njih.
3 Kuća Lukića
okolina Ljiga
Zvonko Lukić, beogradski advokat, rodom iz okoline Ljiga, ima u selu roditelje koji tamo žive, rade i privređuju. Oni imaju sređeno domaćinstvo potpomognuto od njega, Zvonka, i brata mu Miloša, agronoma koji sa porodicom živi takođe u Beogradu. Oni rešili da preurede neke stvari oko domaćinstva, pa i oko postojeće kuće. Kuća je posleratna građevina u dobrom stanju i od tvrdog materijala, ali sa izvesnim nedostacima, kako u prostornoj organizaciji tako i u “likovnom smislu”. Arhitekta Petrović je prvo isprojektovao pomoćnu zgradu u dvorištu koja je odmah izvedena na opšte zadovoljstvo. Potom se, pre dve godine, prešlo na obnovu kuće.
4 Kuća Miloradovića
Božurnja kod Topole
Vlasnik ove kuće podno Oplenca Zoran radi i živi u Topoli, ali mu je u selu Božurnja očevina i stara očeva kuća. Kako je ova stara kuća dotrajala, on odluči, ne dirajući je, da joj pridoda ovu svoju. Majstore i neke materijale doveo je i doterao od Ljiga gde je u poslednje vreme sve više majstora za rad u kamenu. I to dobrih majstora koji su srasli sa svojim glasovitim ljiškim peščarom. I kao što se na slici vidi, sve je urađeno kako treba - znalački i profesionalno.
5 Kuća Ristanovića
na Drini, kod Ljubovije
Pogled, koji sa svog imanja ima vlasnik ovog objekta eteričnog imena “Karađorđe”, je skoro nestvaran prema Drini i preko Drine. Ovo je jedno od onih mesta gde je vidljivo da je Drina voda koja spaja. Vlasnik ove kuće iz sela kraj Ljubovije, ima svoju pekarsku industriju u Irigu sa kojom podmiruje potrebe Iriga i okoline. U svom rodnom selu on je odluči da napravi manju kuću za odmor. Parcela je na strmom terenu i na njoj postoji stara napuštena kuća i od ranije formirano domaćinstvo. Kad je kuća bila gotova napravila je izazov te vlasnik, u njenoj blizini napravi za svoje najbliže zemljake i crkvu sa crkvenom kućom (konakom).
6 Kuća Sotirovića
Banjički venac
Na padini Banjički venac nedaleko od „Marakane“, arhitekta Miša Veselinović je pokazao da pored tradicionalne srpske kuće, , suvereno vlada i takozvanom gradskom kućom, koju u našim uslovima možemo nazvati „srpskom vilom“. Do ulice je ostavljen prostor za zelenu cvetnu oazu, a prema dvorištu vrt sa fontanom, bazenom, podzemnom garažom povezanom i toplom vezom sa kućom, i roštiljom u dnu parcele. Ulična ograda je od kamena i kovanog gvožđa. Isprojektovana zgrada je u postmodernom stilu sa istaknutim antama u stubovima, uz primenu dekorativnih arhitektonskih elementa po uskoj vertikali fasade, ali uravnoteženo, elegantno i nenapadno.
7 Kuća Stankovića
Vlasotince
Pošto je video projekt za svoju kuću na Vlasinskom jezeru, ugledni poslovni čovek iz Vlasotinca, Dragan, odlučio se za gradnju još jednog objekta u samoj varoši Vlasotince. Kuća ima oko 150 kvadrata, ali je na fascinantan način uklopljen vajat, kao nezaobilazni deo srpskih domaćinstava. Za one koji ne znaju, vajat je „fabrika za decu“, jer su se u njega smeštali sin koji se oženi i novopridošla snaja.
8 Kuća Stanojevića
Beograd
U naselju “Braća Jerković”, na prisojnoj i blagoj padini, arhitekta Miša Veselinović isprojektovao je jednu od najlepših kuća u duhu narodnog graditeljstva u Beogradu. Kuća je prizemna, sa suterenom na celoj površini, koji je preko osunčanog trema na nivou terena povezan sa vrtom. U nastojanju da ispoštuje zahtev investitora i njegove potrebe, i integriše ga u tradicionalno srpsko graditeljstvo, arhitekta čika Miša je napravio mali arhitektonski podvig, i napravio savremenu srpsku kuću za 21. vek.
9 Kuća Aksentijevića
Rodelj kod Leposavića
Ova kuća, od oko 400 kvadratnih metara, nalazi se u selu Rodelj na trasi starog Banovskog puta na padini Kopaonika. Smatra se jednom od najlepših kuća od Kosovske Mitrovice do Kraljeva. Arhitekta Božidar Petrović kaže da ju je podigao “inženjer, radan i preduzimljiv čovek, koji ima svoju firmu u Beogradu, a rodom je iz Leposavića, pa je rešio da u zavičaju napravi sebi i porodici kuću”. Kad je došao kod arhitekte, vlasnik je znao tačno šta hoće, jer je pre toga dve godine obilazio po Srbiji kuće podignute u tradicionalnom stilu.
10 Majstori graditeljstva
Dići kod Ljiga
Ovaj restoran, u završnoj fazi gradnje, nalazi se u ataru sela Dići uz Ibarsku magistralu. Građen je od nekoliko starih vajata i magaza a pored restorana, trema i kuhinje, poseduje i smeštajne kapacitete. Tako je tim starim vajatima, na neki način produžen život u jednoj novoj, a sličnoj formi. Tako su postupili i majstori amateri Miliša i Joviša čije je delo prikazano na ovoj fotografiji koje je u celini njihovo od plana do izvođenja. I jedni i drugo su veličanstveni skoro do neverice.
Tanjug | 20. 01. 2013. - 12:04h
Ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić pokrenuo je akciju projektovanja autentične srpske nacionalne kuće, čija bi gradnja koštala 300 evra po kvadratu, a projekti bi se besplatno davali građanima i lokalnim samoupravama.
Ilić je rekao da je ovih dana zaživela ideja o projektovanju srpske nacionalne kuće i da se u taj posao uključuje i Srpska akademija nauka i umetnosti i mnogi zainteresovani za taj projekat.
Ministar je kazao da bi gradovi i opštine to trebalo da podrže tako što će davati povoljnije lokacije i infrastrukturu ističući da bi čitave ulice, pa i naselja, mogli da budu izgrađeni pravim srpskim kućama, na kojima su nam nekada zavideli u svetu.
- To Srbija odavno traži i radim na tome. Napravio sam tim ljudi koji se time bave -rekao je Ilić navodeći da bi opet mogli da plasiramo svetu ono što je nekada bilo cenjeno u Evropi, "umesto što pravimo neke bezvezne kuće koje nisu naše".
Reč je o kvalitetno izgrađenim starim srpskim kućama, koje su prilagođene našem podneblju i potrebama.
- Sada imamo jedan arhitektonski bućkuriš. Ako se gradovi jave uradićemo pilot projekte, na primer za gradnju 100 srpskih kuća sa pratećim objektima- istakao je Ilić.
"Najlepši su manastirski konaci iz doba Obrenovića"
On je napomenuo da su najlepše kuće u Srbiji sagrađene u doba Obrenovića, kao na primer konaci po našim manastirima. Ilić je kazao da bi sama gradnja autentične srpske kuće koštala oko 300 evra po kvadratu, ako se izuzmu troškovi koji se plaćaju lokalnim samoupravama.
- Naš cilj je da svaka porodica u Srbiji dobije jeftinu kuću- istakao je ministar građevine i urbanizma.
Ilić je kazao da izgradnja socijalnih stanova u Srbiji, koja je planirana ove godine, takođe, košta između 300 i 400 evra po kvadratu.
- Nema srećne porodice bez krova nad glavom, niti bez posla i bez toga ne možemo pričati o natalitetu. U Srbiji ima mnogo beskućnika i to je šansa za građevinarstvo, ali ti stanovi moraju biti jeftini -, rekao je on dodajući da ima puno lokacija, ali da lokalne samouprave ne treba na njima da 'zelenaše'.
Cena u Beogradu do 800 evra po kvadratu
Pojedini gradovi su, kako je rekao, nekada besplatno davali pojedinim institucijama lokacije koje sada žele da zarade na tom zemljištu.
Cena stambenog kvadrata u Beogradu ne bi smela da bude veća od 800 evra po kvadratu, a unustrašnjosti oko 600 evra, naglasio je Ilić.
Pravi podsticaj građevinarstvu će, prema njegovim rečima, biti kada građevinske firme budu mogle da izađu na tržište sa jeftinim stanovima.
- Mora da postoji Srpska razvojna banka koja bi kreditirala jeftinim kreditima i malim kamatama takave poslove u građevinarstvu i u putnoj privredi. Sa komercijalnim kreditima ne može da se preživi - istakao je Ililć i dodao da građevinarstvo ne može da 'trpi' kamatu veću od pet ili šest odsto.
10 najlepših kuća u srpskom stilu
Slavoljub Zakić | 12. 12. 2010. - 20:01h BLIC
10 najlepših kuća u srpskom stilu po izboru Ing.Slavoljuba Zakića urednika edicije Srpskekuce.com
1 Kuća Stojanovića
Vlasinsko jezero
Vlasnik kuće Jovo Stojanović, poslovni čovek i ugledan domaćin, iz Vlasotinca kupio je plac na obali Vlasinskog jezera i dugo se dvoumio oko izbora projektanta. Odlučio se za arhitektu Božidara Petrovića, od koga je zatražio da predvidi u projektu da zidanje u kamenu pri realizaciji bude isključivo u lomljenom kamenu. “Preporučio sam im mlađeg inženjera Acu Jakovljevića, koji ima svoju firmu u Ljigu i koji može, pošto ima svoj majdan kamena, da im obezbedi i majstore i kamen. Tako su se oni snašli”, priča arh. Pertrović. Tako je nastalo malo remek delo od kamena peščara koji je ugrađen u objekte, u popločavanje staza pa i kamin-roštilj u dvorištu.
2 Kuća Filipovića
Ašanja
Vlasnik ove kuće u Ašanji, skromni i vredni Slobodan, želi da se povuče na ovo pitomo imanje i da gaji koze. Vlasnik je jedne od najpoznatijih štamparija u Srbiji koju polako prepušta sinu Dušanu, a on polako sebe pronalazi u novom poslu, gajenju koza. Ova kuća ima oko 300 kvadrata u dva nivoa, sa velikom slavskom sobom u prizemlju. Pored ovog objekta, na proleće 2011. planira izgradnju još nekoliko vajata i proširuje delatnost na bavljenje seoskim turizmom, jer će na svojoj farmi imati dovoljno mesa i mleka kao i prerađevina od njih.
3 Kuća Lukića
okolina Ljiga
Zvonko Lukić, beogradski advokat, rodom iz okoline Ljiga, ima u selu roditelje koji tamo žive, rade i privređuju. Oni imaju sređeno domaćinstvo potpomognuto od njega, Zvonka, i brata mu Miloša, agronoma koji sa porodicom živi takođe u Beogradu. Oni rešili da preurede neke stvari oko domaćinstva, pa i oko postojeće kuće. Kuća je posleratna građevina u dobrom stanju i od tvrdog materijala, ali sa izvesnim nedostacima, kako u prostornoj organizaciji tako i u “likovnom smislu”. Arhitekta Petrović je prvo isprojektovao pomoćnu zgradu u dvorištu koja je odmah izvedena na opšte zadovoljstvo. Potom se, pre dve godine, prešlo na obnovu kuće.
4 Kuća Miloradovića
Božurnja kod Topole
Vlasnik ove kuće podno Oplenca Zoran radi i živi u Topoli, ali mu je u selu Božurnja očevina i stara očeva kuća. Kako je ova stara kuća dotrajala, on odluči, ne dirajući je, da joj pridoda ovu svoju. Majstore i neke materijale doveo je i doterao od Ljiga gde je u poslednje vreme sve više majstora za rad u kamenu. I to dobrih majstora koji su srasli sa svojim glasovitim ljiškim peščarom. I kao što se na slici vidi, sve je urađeno kako treba - znalački i profesionalno.
5 Kuća Ristanovića
na Drini, kod Ljubovije
Pogled, koji sa svog imanja ima vlasnik ovog objekta eteričnog imena “Karađorđe”, je skoro nestvaran prema Drini i preko Drine. Ovo je jedno od onih mesta gde je vidljivo da je Drina voda koja spaja. Vlasnik ove kuće iz sela kraj Ljubovije, ima svoju pekarsku industriju u Irigu sa kojom podmiruje potrebe Iriga i okoline. U svom rodnom selu on je odluči da napravi manju kuću za odmor. Parcela je na strmom terenu i na njoj postoji stara napuštena kuća i od ranije formirano domaćinstvo. Kad je kuća bila gotova napravila je izazov te vlasnik, u njenoj blizini napravi za svoje najbliže zemljake i crkvu sa crkvenom kućom (konakom).
6 Kuća Sotirovića
Banjički venac
Na padini Banjički venac nedaleko od „Marakane“, arhitekta Miša Veselinović je pokazao da pored tradicionalne srpske kuće, , suvereno vlada i takozvanom gradskom kućom, koju u našim uslovima možemo nazvati „srpskom vilom“. Do ulice je ostavljen prostor za zelenu cvetnu oazu, a prema dvorištu vrt sa fontanom, bazenom, podzemnom garažom povezanom i toplom vezom sa kućom, i roštiljom u dnu parcele. Ulična ograda je od kamena i kovanog gvožđa. Isprojektovana zgrada je u postmodernom stilu sa istaknutim antama u stubovima, uz primenu dekorativnih arhitektonskih elementa po uskoj vertikali fasade, ali uravnoteženo, elegantno i nenapadno.
7 Kuća Stankovića
Vlasotince
Pošto je video projekt za svoju kuću na Vlasinskom jezeru, ugledni poslovni čovek iz Vlasotinca, Dragan, odlučio se za gradnju još jednog objekta u samoj varoši Vlasotince. Kuća ima oko 150 kvadrata, ali je na fascinantan način uklopljen vajat, kao nezaobilazni deo srpskih domaćinstava. Za one koji ne znaju, vajat je „fabrika za decu“, jer su se u njega smeštali sin koji se oženi i novopridošla snaja.
8 Kuća Stanojevića
Beograd
U naselju “Braća Jerković”, na prisojnoj i blagoj padini, arhitekta Miša Veselinović isprojektovao je jednu od najlepših kuća u duhu narodnog graditeljstva u Beogradu. Kuća je prizemna, sa suterenom na celoj površini, koji je preko osunčanog trema na nivou terena povezan sa vrtom. U nastojanju da ispoštuje zahtev investitora i njegove potrebe, i integriše ga u tradicionalno srpsko graditeljstvo, arhitekta čika Miša je napravio mali arhitektonski podvig, i napravio savremenu srpsku kuću za 21. vek.
9 Kuća Aksentijevića
Rodelj kod Leposavića
Ova kuća, od oko 400 kvadratnih metara, nalazi se u selu Rodelj na trasi starog Banovskog puta na padini Kopaonika. Smatra se jednom od najlepših kuća od Kosovske Mitrovice do Kraljeva. Arhitekta Božidar Petrović kaže da ju je podigao “inženjer, radan i preduzimljiv čovek, koji ima svoju firmu u Beogradu, a rodom je iz Leposavića, pa je rešio da u zavičaju napravi sebi i porodici kuću”. Kad je došao kod arhitekte, vlasnik je znao tačno šta hoće, jer je pre toga dve godine obilazio po Srbiji kuće podignute u tradicionalnom stilu.
10 Majstori graditeljstva
Dići kod Ljiga
Ovaj restoran, u završnoj fazi gradnje, nalazi se u ataru sela Dići uz Ibarsku magistralu. Građen je od nekoliko starih vajata i magaza a pored restorana, trema i kuhinje, poseduje i smeštajne kapacitete. Tako je tim starim vajatima, na neki način produžen život u jednoj novoj, a sličnoj formi. Tako su postupili i majstori amateri Miliša i Joviša čije je delo prikazano na ovoj fotografiji koje je u celini njihovo od plana do izvođenja. I jedni i drugo su veličanstveni skoro do neverice.
