Да вам кажем, нисте далеко од истине, макар за приградски и локални превоз. Пре десетак година, кад сам имао више времена, кренуо ја први пут за Живковац, с намером да одем до окретнице. Остадох једину у бусу у моменту, кад код школе уђе једна девојка. Возач се окрене и пита ме, да ли ћу до пута за Смедерево ка Водњу, реко, не, враћам се натраг. Стигли ми до окретнице, возач рече, буразеру ај ти изађи мало прошетај, док се ја будем дружио с овом малом. Мислим се у себи, где да прошетам, оно крај села, нема више нигде ништа. Одем мало даље, погледам у аутобус, он се гиба к`о у филмовима. Вратим се ја у 14. 30, кад треба да крене. Возач и цура се враћају, намештају, све у најбољем реду
