[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=498157#p498157:1m8ytq41 je napisao(la):
EUKALIPTUS » Pon Dec 04, 2017 10:00 pm[/url]":1m8ytq41]Bumbarevo brdo, ne razumeš, iako ti je Norexan lepo objasnio činjenice, samo što je Norexan napravio jednu grešku. Borča jeste gradska četvrt.
Ja ću pokušati da ti objasnim na jednostavan način, jer je stvar vrlo jednostavna i nema dvosmislenosti, niti bilo kakvih ličnih tumačenja i stavova, već samo jedne činjenice.
GRAD BEOGRAD je jedan od okruga Srbije, a kao i svaki okrug, čini ga više naseljenih mesta. Naravno, najveće naseljeno mesto je Beograd (to je sve ono što ti google maps zaokruži, kada ukucaš Beograd). Sve ono što ne zaokruži jesu druga mesta unutar okruga, bez obzira kojoj opštini pripadaju.
Ja ću ti sad navesti primere.
Batajnica je deo Beograda, dakle, gradsko naselje, u istom rangu kao i Senjak i Dedinje. Isto važi i za Borču, Železnik, Zemun Polje...
Čukarička Padina je takođe, kao i gore navedeno, gradsko naselje Beograda (pripada opštini Čukarica), ali Umka (koja isto pripada opštini Čukarica) nije naselje Beograda, već je zasebno mesto.
Ajmo i na primeru opštine Zemun, gde živim. Batajnica je deo Beograda, Ugrinovci su zasebno mesto.
Ajmo na teritoriji opštine Palilula (Karaburma i Borča su delovi Beograda, Padinska skela je zasebno mesto).
Opštine Surčin, Obrenovac, Sopot, Mladenovac, Obrenovac, Lazarevac i Barajevo su zasebna mesta, kao i sva naselja koja pripadaju ovim opštinama.
Kada su u pitanju Voždovac i Grocka, situacija je takođe mešovita, i pojedina naselja koja pripadaju ovim opštinama su delovi Beograda, a pojedina naselja su zasebna mesta. Neću navoditi primere jer nisam tako dobar poznavalac ovih opština, ali mislim da sam dovoljno primera dao.
Zašto je to sve baš ovako, ne znam ni ja, ali je tako, i slična je situacija i u mnogim svetskim metropolama, kao što je npr. Moskva. Ideja onog, koji je još 80-ih zamislio ovakav koncept (koji se vremenom dosta modifikovao, ali ipak ostao suštinski na istu foru) jeste verovatno da se jednog dana okrug GRAD BEOGRAD integriše u jedno jedino mesto, Beograd, koji će biti te veličine. To se možda dogodi, možda ne, sve zavisi od političko-ekonomskih prilika, ali ima bezbroj primera u svetu gde su se stvorili mnogo veći gradovi, a za kraće vreme, tipa 20 godina. Ako doživimo, shvatićemo da li je ovakav koncept imao smisla, ali je sada tako i to je činjenično stanje i ne daje prostora za diskusiju.
Ne sporim ja, druze, tu administrativnu podelu, koja pritom, kao sto i sam kazes, nema blage veze sa realnoscu, ali razlika izmedju de jure i de facto je, u ovom slucaju, OGROMNA. Mogu oni i zvecku da proglase za gradsku cetvrt, ona fakticki to nikad nece biti, ili bar ne skoro.
Urbanisticki karakter jednog naselja i jasna fizicka razdvojenost od urbanog gradskog jezgra daju daleko realniju sliku o tome sta je FAKTICKI grad, a sta prigrad.
To je jasna slika, kao sto je nekada davno, uz pomoc zdravog razuma koji je danas zamenjen politickim nepotizmom, napravljena jasna podela na gradske dvocifrene i prigradske trocifrene autobuse, jer prosto i jednostavno, sistem tako bolje funkcionise, prigradska naselja su po prirodi stvari, vise rezidencijalnog karaktera i ne mogu da generisu celodnevnu frekvenciju razmene putnika kao urbano jezgro. Iz tog razloga, je potpuno uobicajena stvar da VAN SPICA linije 47, 88 tandaraju prazne kad krenu za resnik i zeleznik, posto se isprazne na miljakovcu tj u zarkovu, jer preostali putnici ne mugu da popune ni polovinu sedista na liniji sa intervalom od 5 min. Ovo je NEOSPORNA cinjenica koju svako moze proveri u pomenuto vreme. I nemu tu kompleksa, ni nizih ni visih, prosto, stvari su daleko bolje funkcionisale i bile EKONOMICNIJE sa takvom podelom linija.
Numeracija nije zastarela, i NE TREBA da se modifikuje, jer postoji nesto sto se zove tradicija i navika ljudi, iako se djp bas trudi da zasere mnoge stvari koje su postavili neki daleko strucniji prethodnici.
Naselja tipa zeleznik, resnik, borca, batajnica, zemun polje, realno NIKO ne dozivljava kao gradske cetvrti i tako ce biti jos jako jako dugo, ako uzmemo u obzir natalitet i cinjenicu da vise nece biti nekog veceg vestackog migratornog priliva stanovnistva kao '90-ih.
A ako uzmemo u obzir i ogroman broj neiskoriscenih i nedovoljno iskoriscenih parcela u urbanom jezgru, ne verujem da ce se u skorije vreme beograd nesto preterano siriti i konvertovati svoje prigradske satelite. Ni to urbano jezgro nije ni priblizno zaokruzeno i popunjeno na nacin kako bi trebalo i moglo.
Dakle, prosto mahanje politickim (de jure) kartama, nema bas mnogo veze sa (de facto) stanjem na terenu.
Sigurno bi se i sami batajnicani nasmejali da im neko kaze da su gradska cetvrt, 'ugarski' deo beograda je uvek bio manje iskompleksiran, po tom pitanju, od 'turskog'.
I BiH je de jure drzava, fakticki, hvala bogu na tome, to svakako nije. Banalan primer, jasno je da su razlozi drugi.
I da se vratimo temi, u prigradskim naseljima trocifrenog segmenta NE TREBA da se prave okretnice za dvocifrene gradske linije.
