„Tamo gde se spaljuju knjige, na kraju će se spaljivati ljudi."
Нису имали намеру ни да Југославија потраје (устав 1974) тако да су се и сами прибојавали да ће једног дана храм бити довршен. Отуда и ово силовање локације и целе панораме града. Чисто да се осигурају.laki72":2j2emsbr je napisao(la):@Rasho62
Prijatelju, mislim da si u zabludi jer brozovci nisu ni imali nameru da se hram zavrsava, tako da ni zaklanjanje pogleda sigurno nije motiv.
Mala napomena za ove garaze. Sprat na garazi je zbog nagiba terena ulaz u garazu sa druge strane tako da su to ustvari garaza na garazi ali sa ulazima na dve strane.Саша":1vbl5ygm je napisao(la):Петлово брдо, гараже на спрат:
Драма квин.Homer Jay":2ztpnywk je napisao(la):Teško mi je da nađem pristojne reči da opišem svoj revolt prema stavu da Narodnu biblioteku treba srušite jer, eto, zaklanja delić pogleda na Hram koji se, btw, vidi gotovo iz celog grada. To, po mom mišljenju, u najmanju ruku pokazuje nepoštovanje prema jednoj od najznačajnijih (ako ne i najznačajnijoj) kulturnih institucija u Srba.
Cela ideja dobija još tragičniju dimenziju kada se stavi u širi kontekst i sveopšti odnos prema kulturi u ovoj zemlji - a postaje već izlizano stalno pominjanje Muzeja savremene umetnosti koji zarasta u korov i Narodnog muzeja čija je gotovo jedina svrha postala da bude oslonac onoj skeli. Nije sve to samo stvar novca, nego je stvar i volje. A bez tog novca, i bez te volje - besmisleno je uopšte verovati da je moguće izgraditi novu i bolju Narodnu biblioteku, a onda ovu srušiti do temelja i spucati par desetina miliona evra, samo kako bi se otvorio pogled na Hram.
Tako da bila Narodna biblioteka pozicionirana ovako ili onako, bila ona lepa ili ružna, i sagradiše li je komunisti, Marsovci, iluminati ili neko sasvim deseti - ona je danas tu i čuva naše neprocenjivo kulturno blago i molim vas, ostavite je na miru.
Здање на Косанчићевом Венцу је ипак било репрезентативније од овога сада и ту првобитна намена објекта нема никаквог утицаја на било шта. Па и ЈДП је у 19 веку било ни мање ни више него штала. Поврх свега КВ као прво урбано језгро у Срба и као локација саборне цркве је и те како прикладно место за народну библиотеку. И не можемо на то гледати пластично. Ако се убаци временска компонента у целу ствар и чињеница да храм тада није ни постојао те да је држава тек била у повоју. Ајмо објективно да сагледамо економску моћ Србије из 1920 године (одмах након великог рата и погибије преко милион Срба) и снагу и могућности Србије из 1973. године када је изграђена ова библиотека. Е из тог угла се стиче један потпуно други утисак.stf":29qso476 je napisao(la):Ја не видим ништа спорно у позицији библиотеке која је одмах поред Храма и на симболичан начин указује на то да су те две институције везане код Срба одувек.
Сама зграда је обликована по угледу на српско народно градитељство што је опет помало чудно имајући у виду да је грађена у време антиидеологије.
У сваком случају, "комуњаре" су српско писано благо далеко више испоштовале градивши наменску зграду од "либералних монархиста" који су откупили зграду фабрике од ондашњег тајкуна и ту потрпали књиге.