Павиљон од дрвета и мост на Топчидерској реци на слици са претходне стране, који пропадају, али и врло прометне и бучне саобраћајнице, чак и паркинзи у некадашњем су дворском врту. У свету су такви простори ограђени, а на улазу стоји табла на којој је најпре назив врта, историјски подаци, али оно што је најбитније, а код нас не постоји - правни статус вртне површине са подацима о степену вредности и заштити.
Управо због изостајања обавештења о статусу и одговарајућег свакодневног рада на одржавању и заштити, код нас се вртови третирају као алајбегова слама, као нешто и свачије и ничије.Тако је и са Калемегданским вртом, али и новијим вртовима на новобеоградским обалама који су врхунског изгледа, а препуштени наруживању које превазилази машту.
Имамо само један једини врт, врт ту у близини, са којим то није случај - горе је на врх Дедињског брда, тамо је све савршено чисто и уредно... Може да га посети свако, али у одређено време и са улазницом која има цену...