Представљен нацрт плана Косанчићевог венца
Монмартр са душом Београда
Од Улице Косанчићев венац до Карађорђеве простираће се ново репрезентативно здање за потребе културе
Косанчићев венац сасвим сигурно ће у наредних неколико година постати центар културног живота главног града. На горњем платоу ће доминирати меморијални центар Народне библиотеке, док ће у зони око Карађорђеве улице осим обновљене Ђумрукане бити подигнуто ново репрезентативно здање, такође, за потребе културе. Визура најстаријег дела града остаће нетакнута, али нови архитектонски стилови и примена савремених материјала утиснуће му сигурно ововремени жиг.
Тим стручњака из различитих области који је неколико година учествовао у сачињавању Нацрта плана детаљне регулације поставио је услов да се нови објекти културе и пословна зона око Карађорђеве улице, у којој се иначе очекује највише новина, складно повежу са постојећим, како не би нарушили карактер културно-историјске целине.
Плато Косанчићевог венца означен је као зона малих интервенција, речено је при представљању Нацрта плана у Општини стари град.
– Најзначајнија тачка је простор некадашње Народне библиотеке. Све институције које имају нешто да кажу сложиле су се да на том месту буде подигнут меморијални центар, али не само као споменик ненадокнадивом благу интелектуалне баштине страдале у бомбардовању 1941. године, већ као потенцијално ново жариште културе – казала је Вера Михаљевић, представница Урбанистичког завода.
Али зато простор око Карађорђеве улице има највише потенцијала за нову градњу. Према речима обрађивача плана надлежни из Завода за заштиту споменика културе су се сагласили да буде порушено неколико кућа и замењено новим.
– Од Улице Косанчићев венац до Карађорђеве простираће се нови репрезентативни објекат за потребе културе. Будући да је реч о јавном земљишту, условљена је изградња видиковца и отварање пешачке везе, тако што ће бити изграђено ново степениште. На том месту Београд има реалну шансу да сиђе на реку и то директно из центра града – објаснила је Михаљевићева.
Планирана је и обнова Ђумрукане, царинарнице, од које су остали само темељи. Некада је она представљала симбол обновљене српске државе, јер је то била прва институција коју је Србија изградила када је добила аутономију у оквиру турске царевине. С обзиром на то да су у њој одржане прве позоришне представе у ослобођеном Београду, очекује се да ће то поново бити простор јавне намене у којем ће доминирати садржаји из културе. То здање, како се чуло, имаће четири спрата од по 1.000 квадрата.
Падина од платоа на Косанчићевом венцу до Карађорђеве склона је клизању, нагласила је Михаљевићева. Будући да зграде у тој зони пуцају, приоритет у реализацији плана је заустављање клизишта.
Уређење овог простора подразумева обнову Карађорђеве улице од Бранковог моста до Улице војводе Бојовића тако што ће бити повећани тротоари од пет до 10 метара.
Урбанисти су се позабавили и приобаљем, иако се оно налази изван зоне Косанчићевог венца. На том простору који тренутно има непримерену намену убудуће ће доминирати пристаништа за путничке бродове и мање барке. Бетон хала би требало да буде претворена у нови градски центар културе, трговине и осталих атрактивних садржаја. Поред ње биће формирано велико озелењено паркиралиште за туристичке аутобусе. Трамвајска окретница неће бити измештена, већ само обновљена.
Људи из струке, али и шира јавност позитивно су оценили Нацрт плана који је толико прецизно урађен да третира простор на нивоу појединачних локација, а урбанистички услови су дати на нивоу кућног броја, што није уобичајено.
Будући да је рушење неколико пута поменуто, становнике Косанчићевог венца углавном је занимало које ће куће бити уклоњене. Михаљевићева им је објаснила да план може да услови само рушење које је у функцији јавног интереса.
– Завод је одобрио уклањање неколико стотина квадрата у Карађорђевој улици, јер куће нису под заштитом. Када је реч о осталом грађевинском земљишту, постоје неке теоријске препоруке да објекти буду замењени новим, али никога не можете натерати да то уради ако не жели – објаснила је Михаљевићева.
Постављено је питање да ли уопште и колико простора има за нове инвестиције. Представница Урбанистичког завода је прецизирала да је задржано 100.000 постојећих квадрата, али је отворена могућност за изградњу 77.000 нових.
