Историја београдског урбанизма

[Delija]

Након одличног Јовиновог предавања у просторијама ЦЕП-а и обиља занимљивих информација отворићу нову тему. Сада смо покрили само период до 1972. године

Данас смо од Јовина добили низ веома занимљивих па и шокантних информација.Директор и Карло су такође били присутни па нек ме допуне или исправе у детаљима ако сам нешто битно изоставио или пермутовао.

ПРОКОП

Оно што данас имамо од новог железничког чвора је скрнављени па добуџени Добровићев план из првих послератних година.Касније се замерио политичарима па су га склонили на факултет.Запрепастио ме је податак да је станица првобитно планирана на Аутооманди и да су већ били урађени темељи станице када је директивом станица померена на "ничију земљу", ни на уатокоманди ни уз мостарску петљу. Чак је Јовин због лакше денивелације закривио мало трасу "аутопута" како би железнички надвожњаци секли аутопут под што правилнијим углом и тиме били јефтинији и лакши за изградњу. Јовин је рекао да и дан данас постоји један потпорни зид те станице,испод Аутокоманде. То практично значи да прокоп нисмо правили два већ чак три пута.Исто тако,велика је лаж да је прокоп требао да буде једина главна железничка станица. Прокоп и НБГ станица су требале да буду равноправне и то по ГУП-у још из 1950. године.

ТАКОЗВАНИ АУТОПУТ КРОЗ БЕОГРАД

Такозвани зато што му је претходио савезни закон који је наложио градњу "аутопута братства и јединства" а предвиђао је саобраћајницу попречног пресека од само 7.5 метара.Тада је наш предусетљиви и најбољи градоначелник у историји Бранко Пешић увидео прилику и Јовину наложио да крене у пројектовање а дотадашњи назив,по ГУП-у (Добровићу) већ планиране главне градске саобраћајнице (трећа лонгитудинала) промени у "аутопут братства и јединства" како би од државе извукли паре за "нашу ствар" тј за пун профил булевара у ширини од преко 20м.Занимљиво је да је оригинални Јовинов пројекат предвиђао потпуно денивелисану главну НБГ осу (СИВ - НБГ Жел. станица) тј аутопут би ишао испод ње читавом ширином блока од 400метара како би тај практично главни урбани потез у читавој Југославији још више дошао до изражаја и био још квалитетнији.Такође изведене,како их Јовин назива,јајасте денивелације код арене нису биле тако планиране.Јовин је инсистирао на пејзажним петљама и што мање бетонских сзубова,зидова итд. Оно што је за неповеровати је то да је он дуж целог аутопута предвидео двоструки дрворед са обе стране аутопута што су спречили идиоти са претече данашњег шумарског факултета који су тврдили да то више није модерно те да треба дрвеће поставити "пејзажно" или ти у преводу - местимично.

МОСТАРСКА ПЕТЉА

Вероавали или не на конкурс за мостарску петљу су пристигла два рада: Јовинов који је и изведен и други који је предвиђао кружни ток у који би се сливале и Кнеза Милоша и Савска и "аутопут". Лично Бранко Пешић је пресекао и изабрао Јовиново решење.

По завшетку пројекта 9.5км главне саобраћајнице кроз град Бранко Пешић је са Јовином отишао да Кардеља да испоставе рачун. Кардељ их је глатко одбио говорећи: "Како буде у Љубљани и Загребу тако ће и у Београду" мислећи на 7.5метарски (полуауто )пут. Бранко Пешић је истог момента кренуо да напушта састанак уз речи да Београд не жели да буде паланка.Кардељ је попустио а остало је историја.

ЛУКА БЕОГРАД

Још од Добровића и ГУП-а из 1950. године лука је планирана низводно од панчевца но неким сумњивим одлукама је премештена узводно. Да је урађено како је планирано у полетку Београд би данас практично имао излаз на море. Касније се за реч јавио пројектант садашње Луке Београд који не да је није бранио него чак тврди да Београду ни не треба лука,с чиме смо се сви сложили јер лука панчево са већ издвојених 220 хектара(најпрометнија амстердамаска има само 120) и далеко бољим положајем може бити далеко кориснија за Београд.У каснијим плановима,пре него што је лука изграђена планираана је још више низводно како би била ближе планираном мосту код Винче. У том случају сав теретни саобраћај би био измештен из центра града.Имали бисмо железничку обилазницу,од луке ка Макишу,мост преко Саве је већ ту,око Сурчина,Батаја и то је то. Но,неко нас је уканалио.

(БЛИСКО)ИСТОЧНА ДИВЉА НАСЕЉА ОКО СТАРОГ ГРАДА

На одлично питање Карла зашто је источни део града запостављен мислећи на све оне уџерице,уске кривудабе сокаке по Вождовцу,Душановцу,тадашњем малом мокром лугу који је почињао од Цветка,старој Карабурми... Добили смо невероватан одговор. Наиме,на вишем ниову је одлучено да сва тадашња периферна,сиротињска насеља по ободу старог града једноставно буду прескочена.Знали су да не могу сву новоградњу да стрпају на НБГ па су тако прескочили та несрећна насеља и изградили Коњарник,Карабурму,Бањицу...Зато је Јовин у покушају санирања проблема гурао СМТ (онај прави,не крњи који је актуелан) а не сулуди УМП.

МЕТРО

Нисмо стигли да се дотакнемо у већој мери али због неких наших интерних распарава изнеђу нас овде поделићу с вама оно што је битно.Јовин тврди да се он од краја 60их не бави урбанизмом те да је од тада само пројектант.Метро из 1976. године је последица претходно урађеног регулационог плана који није радио Јовин који већ био напустио урбанистички завод (рад на пројекту "аутопута") а на инсистирање Бранка Пешића,због њихове одличне сарадње је добио задатак да уради машински пројекат и пројекат станица.Пешић је основао секор за метро и прича је кренула.

Све у свему,многи форумаши овде током година критиковања Јовина у ствари су критиковали нашег најбољег градоначелника у историји као и људе из сенке или врха власти који су неке од кључних пројеката скрнавили или стопирали.

Наставиће се...

 

[stf]

Значи сазнали смо да је Београд урбанистички скрнављен и у "најбоље време" због сулудих политичких одлука и да заправо ништа није другачије него данас, тј. да данас није ништа гора ситуација него тада.

Ето, примера ради, померање станице Прокоп са потпуно функционалне локације на "чардак ни на небу ни на земљи" је већи урбанистички /политички/ промашај од УМП-а. Барем по мени.



За луку се може наслутити. Панчево је Војводина а не Београд и то је сепаратистичка политика из сенке која постоји одувек. То је разлог, не морамо много лупати главом.

 

[spatiotecte]

Delija, hvala na ovim informacijama iz prve ruke, mislim da su to veoma dragocene uspomene planera koje sada donekle razjasnjuju aktuelnu sliku grada.

 

[Пантограф]

1) Железничка станица

Одустало се од Аутокоманде из формално суманутих разлога, попут "очувања драгоцене Мокролушке долине" (читај Маринкове баре) и сл. (ово сам научио из једног статрог примерка часописа "Архитектура-урбанизам" који ми је позајмио становник Карабурме - арх. Јовин ) Стварни разлог, заправо, лежи у чињеници да је та варијанта изискивала градњу новог моста на Дунаву, јер би се возови ка Банату кретали дуж Аутопута, па онда северно, ка Банату (према ГУП-у из 1950. Панчевац је требало да остане за "брзу градску железницу").

Прокоп је превара века, не само због идиотске локације, него и због лажног пројекта, који испрва није предвиђао било какав мост код Винче, јер су пројектанти тврдили да ће сав теретни саобраћај моћи да иде кроз Врачарски тунел (зато је и његова веза са Дедињским тунелом испрва била предвиђена као једноколосечна). У супротном, и тај пројекат био пао, из истог разлога као и варијанта "Аутокоманда".

После одустајања од "Аутокоманде", а пре "Прокопа", београдски урбанисти, међу њима и Јовин, били су прво за градњу подземне станице на Славији (Цветни трг), а потом за преуређење постојеће Главне станице. Прокоп им је наметнут од лобија којима је било стало да се у земљи граде што већи (и што скупљи) пројекти (прича се да је академик Бранко Жежељ био активан у тим круговима).

Наравно, станица Нови Београд је равноправна Прокопу, а имаће и више путника, па је, као што већ више пута писах, треба упристојити пре Прокопа.


2) Код аутопута кроз Београд и Газеле треба рећи да су на крају Београд и СР Србија "улетели" с великим парама, и да је вероватно то био разлог да Кардељ "смекша", а не нека генијалност Пешићева, у коју ја, да се разумемо, уопште и не верујем (у ондашње време је било 50 пута лакше водити, а посебно градити град него у данашње).


3) Лука
Постојећа локација је, очигледно, последица деловања хрватског (антибеоградског) лобија, који је бринуо за интересе јадранских лука и није му одговарало да бродови који могу да плове кроз Суецки канал долазе до Београда. Уосталом, спречавали су и градњу београдског аеродрома, и да не би тврдоглавог Батрића Јовановића који се задуживао без покрића ризикујући затвор, ко зна кад би млазни авиони могли да слете у Београд, а дотле би га загребачко "Плесо" прешишало, а и ЈАТ не би никад постао то што је био.

Итд.

 

[MilisaV]

sve ukazuje na to da je delija u pravu kad kaže da postoje neki lobiji u beogradu čiji je moto "što skuplje - što neefikasnije"

 

[Express]

Значи сазнали смо да је Београд урбанистички скрнављен и у "најбоље време" због сулудих политичких одлука и да заправо ништа није другачије него данас, тј. да данас није ништа гора ситуација него тада.

Ето, примера ради, померање станице Прокоп са потпуно функционалне локације на "чардак ни на небу ни на земљи" је већи урбанистички /политички/ промашај од УМП-а. Барем по мени.



За луку се може наслутити. Панчево је Војводина а не Београд и то је сепаратистичка политика из сенке која постоји одувек. То је разлог, не морамо много лупати главом.

To sam rekao pre 100 godina. Dzabe vuce linije sa prirodnih najkracih trasa zahtevajuci distribuciju sto smanjuje maksimalni kapacitet po liniji da bi kad se desi nesto van te centralne sekcije bilo kuku lele.

Ajde jos Jovinu da skinemo kapu jer je predvideo 2+2+2 formaciju sa vagonima duzine 17,5m ako se ne varam. Pomenute kompozicije imaju daleko veci kapacitet od 2-3 debela tramvaja. Mozes da zamislis kakav je tek promasaj bilo kakav distributivni LRT.

Da sramota bude jos veca zagovornici nakaze od LRT-a na sav glas reklamiraju svoj najveci propust - nizak pod koji smanjuje kapacitet i fleksibilnost enterijera vozila i pored manje sirine i duzine istih automatski negirajuci prednost smanjenja kapitalnih troskova kada ceo sistem resava probleme (ili ih uopste ne resava) kratkorocno.

Sramota da ne moze biti veca.

 

[direktor]

Da i ja dodam koji

Mostarska petlja bilo je 30 tak rijesenja za petlju gdje je jovinov tim pobjedio prirpreme i studije su pocele daleko renije nego sama gradnja .Tu se onda pojavila ekipa koja je htjela da ustedi pare jer njihovo rijesenje sa kruznim tokom bi kostalo 10 puta jeftinije .
Tu je Pesic odigrao kljucnu ulogu i nije podlegao pritiscima da se negradi petlja mostar ,Za uzvrat je trazio da se postave tri bandere na brdascetu galovica ako nebude sve kako treba kad dodje drug stari da vise tu .Ekipa koja je bila protiv petlej je vikala da je to amerikanizam da to beogradu netreba sa tako malo stanovnika itd.

Hotel jugoslavija jovin je radio setaliste ispred istog tj kej koji je tu kaskadan i spusta se ka rijeci jer je bilo planirano da se napravi jezero spajanjem obale sa velikim ratnim ostrvom cija vodena povrsina bi oscilirala visinski 80 cm .
Hotel nema podzemne etaze
Kej je nuje uradjen ddo kraja spojen sa zemuskim kako treba zbog glupih administrativnih linija

Luka je tu napravljena gdje je zbog lobija i zbog administrativnih linija SAPV i ostale gluparije kad se pogleda promet luka beograd i pancevo dovljna je jedna pancevo na 220 hektaraa sto je daleko vece od luke amsterdam ali eto moze nam se ili sto rece delija ukanalili smo se

Prokop ravnopravan sa stanicom novi beograd ,o nejmu opsirnije uskoro

Takodje o trnsparentnosti tada se znalo ko je pobjednik ko je projektant svakog projekta dok recimo za slaviju neznamo ko je imenom i prezimenom projektovao polozaj sina koji je ocajan kao i pristupne saobracajnice mostu na adi ko je projektovao petlju Radnicka

 

[Пантограф]

Губеревац, дишо, Галовица је канал у Бежанији...
Кеј код Југе није спојен са Земуном, јер је од њега требало да буде раздвојен - превлаком до ВРО.
За Мостар - били су у праву и противници "американизације", и ови други, који су мислили о будућем саобраћају. Ја ипак мислим да се нешто мора жртвовати, и да је боље што ту имамо петљу.

 

[Delija]

Ау Пантографе па како ти замишљаш кружни ток у који се сливају три од четири најпрометније саобраћајнице у граду од којих је једна практично најважнији и најпрометнији пут који повезује исток и запад и који је основа целог Београда?!

Управо изведена петља је пример размишљања за будућност (28.000 тада регистрованих аутомобиа) а кружни ток пример заосталости и кратковидости.Управо је њима био аргумент: Шта ће нама толика петља,имамо само 28.000 љутомобила?! Изнео си тешку контрадикторност.

ПС: Јовин је јасно рекао да је разлог крњег земунског кеја општинска граница НБГ-а.Можда човек није у праву али пре ћу веровати пројектатну самог кеја.

ПСС: Ето још једне Јовинове заслуге коју до сада нисам истицао.Човек је пројектовао скоро све што се подводи под уређење обала Београда јер је пројектовао и земунски и савски кеј.

 

[Karlo del Ponte]

Ја сам добио одговор зашто је она линија 2 по плану Метро-а из 1976. осмишљена онако змијолико, глупаво. Разлог су захтеви везани за повезивање самог Прокопа, што има неке логике сулудог крпежа сулудог плана.

 

[Delija]

Оно што је поражавајуће за мене је то да скоро све добро у Београду а да се тиче јавне инфраструктуре дугујемо неколицини појединаца који су некако прогурали своје идеје.Оно што је занимљиво је то да су управо ти људи углавном неславно завршили.Добровић је скрајнут и отеран на факултет а Јовин сатанизован и проглашен мегаломаном.

А једини препознатљиви систем који је опстајао и доминирао сво то време је управо опструкција свих смислених пројеката и планова.

 

[Пантограф]

@Delija
Нисмо се разумели, ја оправдавам постојање Мостарске петље, само сам хтео да кажем да је нужно зло, јер пресеца град.

Иначе, Хотел Југославија и кеј испред њега су на територији општине Земун, па административне линије баш никако не могу бити разлог зашто нису повезани са Земунским кејом, како Директор написа. Можда је Јовин хтео да каже да због тога кеј није продужен ка ушћу? То већ у потпуности има смисла.

О улози Добровића у београдском урбанизму ћу другом приликом, кад будем имао времена, али она ни изблиза није тако светла каквом се представља. Имали су добре разлоге зашто су га "скрајнули".


@Karlo
А онда је инж. Бранко Жежељ, присталица "варијанте Прокоп", у име САНУ, градоначелнику Унковићу предложио да друга линија метроа за Баново брдо иде преко Аутокоманде, мимоилазећи Прокоп... Тако је кад имаш кретенски пројекат - и национални великани се опеку о њега.

 

[JohnnyLee]

Можда је Јовин хтео да каже да због тога кеј није продужен ка ушћу? То већ у потпуности има смисла.

може бити да због тога није продужен. а опет, ту је и војска

 

[Delija]

Не,на слајду је била слика која гледа ка Земуну са које се јасно види онај прекид кеја.Ми смо га питали зашто је ту кеј прекинут,он је рекао због администрације тј границе општине.Можда је он то пермутовао.И онако је жива енциклопедија па неки податак може и да се изгуби а и у том периоду је био заоукупљен пројектовањем самог кеја а не дрндањем са администрацијом.

 

[spatiotecte]

Svakako je vrlo interesantno sto nam taj covek prenosi sve te podatke i njegova secanja, da se bar zna iz prve ruke kako su se neke stvari iz proslosti odvijale a ne da nagadjamo 30-40 godina kasnije, sta je kako bilo. :kk:

 

[Zuma]

Не,на слајду је била слика која гледа ка Земуну са које се јасно види онај прекид кеја.Ми смо га питали зашто је ту кеј прекинут,он је рекао због администрације тј границе општине.Можда је он то пермутовао.И онако је жива енциклопедија па неки податак може и да се изгуби а и у том периоду је био заоукупљен пројектовањем самог кеја а не дрндањем са администрацијом.

Vrlo je moguće da je opštinska granica nekada bila tu. Sudeći po zgradama, tradicionalna teritorija Zemuna se završavala negde oko Prve Pruge ili ulice Džona Kenedija (zbog fabrike). Dalje je bila samo železnička stanica, par objekata oko nje, i ništa više. Kad je počela izgradnja Novog Beograda, smatralo se da sve "nove" zgrade pripadaju "Novom" Beogradu. Moguće je da je i prvobitno razgraničenje sledilo takvo razmišljanje, a da je tek posle neko poželeo da Hotel Jugoslavija i taj deo obale pripadne Zemunu.

 

[hazard]

(БЛИСКО)ИСТОЧНА ДИВЉА НАСЕЉА ОКО СТАРОГ ГРАДА

На одлично питање Карла зашто је источни део града запостављен мислећи на све оне уџерице,уске кривудабе сокаке по Вождовцу,Душановцу,тадашњем малом мокром лугу који је почињао од Цветка,старој Карабурми... Добили смо невероватан одговор. Наиме,на вишем ниову је одлучено да сва тадашња периферна,сиротињска насеља по ободу старог града једноставно буду прескочена.Знали су да не могу сву новоградњу да стрпају на НБГ па су тако прескочили та несрећна насеља и изградили Коњарник,Карабурму,Бањицу...Зато је Јовин у покушају санирања проблема гурао СМТ (онај прави,не крњи који је актуелан) а не сулуди УМП.

Mene zanima šta bi Jovin (ili tako neko) imao da kaže o jednom sličnom tj. povezanom fenomenu vezane sa stare delove grada koji nisu bili sirotinjski, a to je urabnizam zvani ,,gde god nađeš mesta ti soliter posadi'' ili još bolje rečeno ,,posuj solitere svuda po malo pa šta košta''. Imamo raznorazne starije delove grada (na Vračaru, Krstu, Voždovcu, Zvezdari, Paliluli) koji nisu bili sirotinjski već dobrostojeći gde su živeli pripadnici od srednje do više klase uglavnom. Tu su bile ili solidne porodične kuće (od prizemnih pa sve do vila) ili čak međuratna stambena gradnja (4.-5. spratnice kao u centru). Naravno bilo je i udžerica ali nisu dominirale. Ulice su takve da su adekvatne širine za takvu gradnju (čak i sa kasnijim automobilskim saobraćajem koji u vreme projektovanja nije postojao), vidi se da tu je bilo organizovanog urbanizma.

I onda, posle rata, tu kreću da se grade soliteri (nekad baš i soliterčine) i manji stambeni blokovi. Ali ne masovno, organizovano već tu i tamo, po gore opisanom principu. Pritom ulice se uglavnom ne šire, nema prilagođavanja postojeće urbane matrice novom tipu gradnje. I pouzdano znam da te nove soc. stambene zgrade nisu građene samo tamo gde je bilo praznog prostora ili gde su bile neke udžerice, već da je rađena i eksproprijacija relativno novih višespratnih porodičnih kuća. Sa nekog urbanističkog gledišta sve to izgleda potpuno nerezonski, te zgrade i dan danas izgledaju kao da su tu pale s Marsa, ide kuća-kuća-kuća - soliter(čina) - kuća-kuća-kuća...tamo gde nisu ,,sađene'' ovakve zgrade, prizemne kuće i udžerice su zamenjivane od 60ih do 90ih višespratnim porodičnim kućama, a od 2000ih stambenom novogradnjom od ~4. sprata, što se sve manje više fino i razumno uklopilo. A soliteri i mini-blokovi iz 60ih i 70ih ostadoše da štrče.

Zašto je ovo rađeno? Zvuči još gore kada uzmemo u obzir tu odluku o ,,preskakanju'' sirotinjskih udžeričkih naselja. Negde si ekproprisao nečiju prostornu višespratnu kuću s dvorištem i dao mu društveni stan kao zamenu i time degradirao njegov kvalitet života, a negde si ceo kraj grada preskočio i to tamo gde bi takvom eksproprijacijom i preseljenjem znatno podigao nečiji kvalitet života.

Meni tu nešto smrdi na ideološko-određenu gradnju, na želju da se dobrostojeći predratni krajevi ,,razbiju'' ponekom novogradnjom u koju bi se uselila radnička klasa i lokalni funkcioneri. Je li samo to? Ili je uz to jednostavno bila neorganizovanost u planiranju?

 

[Delija]

Ти делови града су у највећој мери уништени тек после 2000. године али имаш право. Нпр три солитера код Каленића. Рађен је конкурс за то подручје и Јовин је предвидео да искористи конфигурацију терена и спусти једну ширу саобраћајницу испод тог гребена која би ишла ка аутокоманди и тако би добили више мирних блокова без великих саобраћајница између али са опет добром инфраструктуром испод њих. Дакле нису тек тако планирали да насаде те солитере и зграде без додатне инфраструктуре

Иако је његов предлог био победнички та денивелација није изведена,али три солитера и оне друге високе зграде са црвеном опеком на Врачару,ближе булевару су ипак изграђене.

И слажем се са тобом да је било и идеоологије ,посебно у првој послератној градњи. Прве зграде изграђене после рата су они црвени солитери код Олимпа на Звездари.Затим прве стамбене зграде на НБГ-у су црвени солитери (5 каплара) који тачно гледају на стари део града,Калемегдан итд. Ту нема дилеме да се радило о комуњарској перфидној пропаганди. Београд,па ни Србија никад нису били комунистички. Партизани су у већој мери у Србију ушли тек 1944. године и то заједно са Совјетима. До тада је регуларна ЈВуО била доминантна у Србији а конкретно у Београду никаквих партизана није ни било за време окупације. Морали су да пораде мало на својој промоцији по доласку у град.

 

[spatiotecte]

Hazard je potpuno u pravu i odlicno je objasnio taj problem sa socijalistickim soliterima koji su gradjeni po siroj centralnoj zoni grada. Oni definitivno najvise unistavaju sliku grada jer su bukvalno kao sto je hazard reko "pali s marsa".
Oni se mnogo MNOGO manje uklapaju sa urbanom matricom nego ono sto je izgradjeno posle 2000te jer iako kvalitet tih tranzicionih zgrada nije neki, bar se postuje matrica i blokovi se polako popunjuju i dobija se uiviceni blok, takodje kad se gleda sa visine (na bing-u na primer) vidi se da polako ali sigurno nestaju udzerice i da umesto te afrike nice grad sa ulicnim frontovima i zatvorenim skladnim blokovima. Arhitekturu tih novih zgrada treba samo podici do nekog pristojnog nivo-a, one nisu zlocin same po sebi jer postuju ulicnu matricu.

A solitercine su silovanje prostora starog jezgra jer su ih bukvalno sejali gde god su stigli i jednostavno se ne uklapaju sa orkuzenjem.

 

[Delija]

Не бих се баш сложио.Ни један од тих солитера по правилу не избија право на улицу већ има неки увучени простор,јавну површину итд.Много ми је прихватљивије 12-16 спратова са таквом организацијом блока него 7 спратова практично преко тротоара неке уске врачарске улице и тако свуда около у кругу од два километра.

 

[spatiotecte]

Organizacija bloka 7 spratova do trotoara postoji od 1850te i tako je trajalo od (okvirno) 1850-1939 pa onda 1989-2014 dok je organizacija 12-16 spratova pokusaj iz 50tih, 60tih da se pokaze sila jednog rezima.

Glupo je bilo ubaciti te kule u necemu sto se gradi vec 150 godina po mom. Propali pokusaj u startu menjanja matrice koja je takva i koja ce nastaviti da se siri do trotoara.

Istorija je pokazala da su soliteri izgubili bitku sa zatvorenim blokovima jer se sada prave ponovo zatvoreni blokovi u tim delovima grada kao i pre drugog svetskog rata. To je cinjenica.

 

[Delija]

Ја не знам о чему ти булазниш.80% Врачара су чиниле индивидуалне стамбене јединице П+1 које су управо Јовин и екипа планирали и да заштите. Те куће су замениле седмоспратнице тек у последњих 20ак година.

За разлику од тебе ја нисам искључив нити идеализујем било који од концепата.Сваки прстојни архитета полази од тога.А видим да немаш ни предтсаву како је Београд изгледао пре 150 година.

 

[spatiotecte]

Ја не знам о чему ти булазниш...

..За разлику од тебе ја нисам искључив нити идеализујем било који од концепата.Сваки прстојни архитета полази од тога.

Ok vidim da nema svrhe da nastavim da diskutujem sa tobom na ovoj temi... ...ti si kao po obicaju uvek u pravu i ko god ne deli tvoje misljenje bulazni ili lupeta gluposti. :?

A od cega polazi svaki pristojni arhitekta cemo moci da diskutujemo kad budes stekao diplomu arhitekte... :kafa:

 

[Delija]

Па није могућа никаква дискусија када причаш напамет и износиш разне неистине.Београд је до другог светског рата имао седмоспратница које су се могле избројати на прсте једне руке(ако их је имао и толико,Албанија 11 етажа,БИГЗ...?) а ти пишеш да се тако градило по целом Врачару од 1850е године. Па Косанчићев Венац као најстарији урбани део Београда се таквим начинио тек у другој половини 19. века а притом га чине приземне,П +1 и ретко П+2 куће.

Рекао бих да су управо твоји погледи на архитеткуру и урбанизам идеолошки обојени па отуда и такве контрадикторне тезе.Ја као велики мрзитељ комунизма и посебно наметнутог титоизма немам никакв проблем да похвалим оно добро што је струка из тог доба изнедрила или планирала.

 

[Feanor]

Ja ne mogu da verujem da ima nekoga ko gotivi 7 spratova od ivice do ivice bloka - danas?! Hvala istoriji sto smo negde dobili i te solitere sa Marsa...