Pa dobro, moguće da se ne može povratiti više od 10% energije, ali isto tako neće ni potrošiti ništa na spustu, tako da bi to trebalo da anulira povećanju potrošnju struje na usponu. Mislim, slično je i kod vozila na konvencionalni pogon.
Електрични аутобуси / Elektricni autobusi / E-buses
- Začetnik teme Somi303
- Datum pokretanja
Za razliku od običnih autobusa, električni mogu da se sklapaju kao lego kockice! Još da industrija to generalno prihvati i na konju smo! jedna baterija litijumska od 300 kwh rešava problem autonomije a zadržava mogućnost jako brzog punjenja. pogotovu ako se upari i sa malo kondezatora. a prave količine treba neko stručan da odredi. Što se tiče snage vozila i tu je laganica, ima firmi koje prodaju električne motore koji se bukvalno spajaju jedan na drugi pa ako ti treba više snage samo nakalemiš još jedan elektro motor. a regenerativno kočenje vadi nazad onoliko energije koliko je ima u kinetičkoj odnosno u kretanju koje se sputava. el bus svakako troši manje jer dok stoji ne mora da troši ništa a one špiceve pri polasku delimično nadomešćuje tim regenerativnim kočenjem. Nema nekih realističnih granica za električni autobus. meni je malo čudno da onih fora sa trolama nema više po svetu. mogle bi postojati žice između npr 2-3 stanice za svrhu dopune, to je 5 minuta punjenja. pa tako na 2-3 puta između terminusa i na samim okretnicama. ikarbus je to mogao do sada da pasolvira daj e bilo pameti u državi. osim samih baterija ništa nije problem za električni pogon. a i sve može da se naruči/kupi ako ne od drugih onda od kineza
Gaspar18":322xrsnf je napisao(la):
Ne vidim razlog zašto ne bi mogao. Jeste da su sve linije kružne (ne mogu da se setim kuda tačno ide 87, iako sam preko deset godina živeo na Banovom brdu), što znači da trasa nije istovetna po pravcu, ali sve se da izračunati i predvideti. Za svaki električni autobus proizvođač predviđa autonomiju, u proseku između 200 i 300 kilometara, koja, naravno, zna da bude manja za trećinu, pa i polovinu u zavisnosti od složenosti terena. No, svi, takođe, nude mogućnost ugradnje pantografa za dopunjavanje baterija na terminusima. Zna se koliko kilometara dnevno autobus prelazi na određenoj liniji, a svakako da se i vanredne okolnosti moraju uzeti u obzir. Bez obzira na složenost trase pojedinih linija, potrošnja struje, kao i goriva kod klasičnih autobusa, u mnogome zavisi od stila vožnje. Kod onih na konvencionalni pogon, doziranje gasa je ključno na svim usponima, što zbog potrošnje goriva, što zbog čuvanja mehaničkih komponenti. Nije isto dal će autobus ostati u nižem stepenu prenosa pri umerenijem gasu, i naravno, optimalnom broju obrtaja, ili će se forsirati da se izvuče maksimalna brzina na svakom usponu. Podrazumeva se da je autobus ispravan, odnosno, da mu ne nedostaje snage, kao u slučaju naših Solarisa, koji pritom nemaju ni kick down funkciju, kako je ovde bilo rečeno. Isto je i kod onih na elektro pogon. Naše trole mogu "poleteti" i na jačim usponima, al to ne znači da bi se trebalo "potpisati" pri svakom polasku iz mesta. Stare "Zijače" su valjda imale, da tako kažem, prekidač koji je uvek davao maksimalan pogon, dok se kod BKM-ova gas može normalno dozirati. Sigurno da je potrošnja struje veća pri većim brzinama na usponu, tako da bi trebalo da optimalna vožnja malo smanji odliv energije iz baterija e-buseva.
Hvala na odgovoru. Pa dobro, jeste to sve brdovit teren, ali se tuda i vozila kreću manjim brzinama, što je, opet, bitno za potrošnju struje. Verujem da se mogu održavati e-busevima uz dobru turažu. Sve su relativno kratke, pa bi se neophodno vreme za dopunjavanje baterija na terminusima, verovatno, moglo obezbediti bez problema.
U gradskoj sredini brzina kretanja nije neki bitan faktor jer pri brzini od 50 kmh otpor i dalje nije ključan faktor. Mnogo više goriva ode na kreni-stani saobraćaj.
za postojeći higer autobus:
Brzo punjenje traje oko šest do sedam minuta, a autobus u jednom smeru potroši oko 60% baterije. U slučaju nepredviđenih okolnosti, servisno vozilo je uvek spremno da dopuni neki od autobusa na trasi.
samo nije baterija već kondezator štop znači da duže linije zahtevaju više kondezatora i jaču struju da bi se punili istu količinu vremena. Dok je mana kondezatora velika zapremina. Brdovit teren samo zahteva jači motor koji će imati veći obrtni momenat što zbog ubrzanja/kretanja što zbog rekuperativbnog kočenja.
evo nekih tehničkih specifikacija, mislim da ovih ima sad u holandiji:
http://www.vdlbuscoach.com/Producten/Op ... aties.aspx
za postojeći higer autobus:
Brzo punjenje traje oko šest do sedam minuta, a autobus u jednom smeru potroši oko 60% baterije. U slučaju nepredviđenih okolnosti, servisno vozilo je uvek spremno da dopuni neki od autobusa na trasi.
samo nije baterija već kondezator štop znači da duže linije zahtevaju više kondezatora i jaču struju da bi se punili istu količinu vremena. Dok je mana kondezatora velika zapremina. Brdovit teren samo zahteva jači motor koji će imati veći obrtni momenat što zbog ubrzanja/kretanja što zbog rekuperativbnog kočenja.
evo nekih tehničkih specifikacija, mislim da ovih ima sad u holandiji:
http://www.vdlbuscoach.com/Producten/Op ... aties.aspx
Dart
Advanced
- Učlanjen(a)
- 13.09.2018.
- Poruke
- 3.003
- Pohvaljen
- 4.075
Zapravo mana superkondenzatora je težina. Nemam tačan podatak za Higer ali je vrlo verovatno ispod 10 w/kg. Danas ugljenicni superkondenzatori imaju gustinu energije 10 do 20 wh/kg. Ako uzmemo srednju vrednost to je samo 15 kwh po toni . Situacija je nešto bolja sa grafen superkondenzatorima, ali oni su i dalje ekeperimentalnoj fazi... Tako da zaboravite na brda sa tom težinom.
Sa druge strane li ion baterije imaju znatno veću gustinu energije ali njih ne možete puniti na svakom terminusu.
Sa druge strane li ion baterije imaju znatno veću gustinu energije ali njih ne možete puniti na svakom terminusu.
grafen neće skoro. ALi zaboravljanje na autobuse na uzbrdicama je isto nešto što ne pije vodu. što zbog litijuma kao dodatak što zbog toga što se kod nas autobusi ne penju na 5000m, za te stvari ćemo imati gondolu. cenim onako laički da je dovoljno imati 100kw za većinu linija sem 95 i njoj sličnim linijama. to je eto 7 tona. ali ako nam uopšte treba 100kwh. poveća litijumska baterija bi isto poslužila, ona se može brzo puniti na 50% kapaciteta npr i opet rešavamo taj problem, a kombinacijom ta 2 dobijamo verovatno najoptimalnije rešenje što se i primenjuje npr u sportskim hibridima i el vozilima.
Dart
Advanced
- Učlanjen(a)
- 13.09.2018.
- Poruke
- 3.003
- Pohvaljen
- 4.075
Kod li ion baterija nije toliko problem brzo punjenje već životni vek (broj punjenja). Ako ih punite na svakom terminusu neće sastaviti ni jednu godinu...
Koji konkretno elektricni automobili koriste kombinaciju super kondenzatora i baterija? Mislim da si ih zamenio sa startnim / radnim kondenzatorom koji je potreban većina elektro motora ali njihov kapacitet je beznačajan.
Koji konkretno elektricni automobili koriste kombinaciju super kondenzatora i baterija? Mislim da si ih zamenio sa startnim / radnim kondenzatorom koji je potreban većina elektro motora ali njihov kapacitet je beznačajan.
DA li će sastaviti zavisi od dosta nekih parametara, ta baterija može komotno trajati dosta duže, zavisi kolika je, koliko je opteretiš i sl. kod baterija situacija itekako nije crno-bela, ima različitih hemija, opterećenosti namena i sl. ako bi bila samo litijumska morala bi biti dosta velika u kapacitetu da bi izdržala sve to.
što se tiče kombinacije kondezatora i baterija mislim da je Rimac ima, međutim ja sad ne mogu da nađem taj podatak konkretno jer mnogi kriju to. Ali i dalje kad vidiš intervijue sa onim hrvatom vidiš da kaže da auto može da isporuči 1900 konja ili tako nešto ali samo sekundu-2 ili tako nešto, tu je caka.
Isto se nagađa da će tesla raditi ubuduće i da su zato kupili firmu maxel. a logika je sledeća, npr taj busu u ovoj našoj situaciji naleti na uzbrdicu dugu 100m koja je strma i tad joj treba 10kw energije, toliko iscrpi iz kondezatora jer odatle može da povuče poveću struju, 10kw za 100m iz litijuma tešk oda može a da baterija ne izgori. i onda kad dođe naravno ili na manju uzbrdicu troši litijum, e onda u povratku npr niz tu nizbrdicu treba kočiti pa kondezatori lagano povuku tih 10kw nazad. gore dole neki kw. to je poenta kombinacije ta 2. e sad tačne količine kilovata stvarno ne bih znao
što se tiče kombinacije kondezatora i baterija mislim da je Rimac ima, međutim ja sad ne mogu da nađem taj podatak konkretno jer mnogi kriju to. Ali i dalje kad vidiš intervijue sa onim hrvatom vidiš da kaže da auto može da isporuči 1900 konja ili tako nešto ali samo sekundu-2 ili tako nešto, tu je caka.
Isto se nagađa da će tesla raditi ubuduće i da su zato kupili firmu maxel. a logika je sledeća, npr taj busu u ovoj našoj situaciji naleti na uzbrdicu dugu 100m koja je strma i tad joj treba 10kw energije, toliko iscrpi iz kondezatora jer odatle može da povuče poveću struju, 10kw za 100m iz litijuma tešk oda može a da baterija ne izgori. i onda kad dođe naravno ili na manju uzbrdicu troši litijum, e onda u povratku npr niz tu nizbrdicu treba kočiti pa kondezatori lagano povuku tih 10kw nazad. gore dole neki kw. to je poenta kombinacije ta 2. e sad tačne količine kilovata stvarno ne bih znao
Dart
Advanced
- Učlanjen(a)
- 13.09.2018.
- Poruke
- 3.003
- Pohvaljen
- 4.075
Teško je očekivati superkondenzatore kod sportskih automobila gde je svaki gram težine bitan.
Superkondenzatori stvarno mogu primiti i isporučiti u trenutku nekoliko puta veću energiju od li-ion baterije iste veličine. Stvar je u tome što superkondenzator od 10 kw/h ima istu težinu kao kao li ion baterija od 200 kw/h. Baterija te veličine ima slične performanse kao superkondezator, a kapacitet je 20 puta veći.
Superkondenzatori stvarno mogu primiti i isporučiti u trenutku nekoliko puta veću energiju od li-ion baterije iste veličine. Stvar je u tome što superkondenzator od 10 kw/h ima istu težinu kao kao li ion baterija od 200 kw/h. Baterija te veličine ima slične performanse kao superkondezator, a kapacitet je 20 puta veći.
Е-бус треба увести на линије које су од неког значаја као што постоји у Будимпешти, где имати линију којe иде од центра Пеште (ваци улица) до старог Будима уским уличицама. По истом принципу е-бусеве треба увести на 24, 36 и 66.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 33.926
- Pohvaljen
- 56.264
Да имамо десетак мањих линија по центру са електробусима (24, 36,44, 66, 30 али да се продужи од Славије до нове окретнице на Дорћолу преко Краља Милана, Теразија и Француске, па онда 60, 67, па да се направе линије које би ишле типа Поп Лукином, Царице Милице, Краљице Наталије и Гаврила Принципа, онда пар линуја које би окретале унутар круга КЦС које би ишле Ресавском).
Главни проблем 67 , 68 и Еко1 је тај, што се у било које доба дана са редом вожње не могу ускладити... Код Ерпорт Ситија прођу сва три у 5 минута, па чекаш пола сата, а већ у тим тренуцима прођу 85 и 73 и 610 до Општине Нови Београд... Идеално би било направити трасу Еко1 да смер у коме иде од Белвила, да долази, или да иде од Бранковог Моста до Општине Нови Београд, па Омладинских Бригада трасом 85 до гараже Нови Београд, јер су зграде на Булевару Хероја са Кошара почеле са изградњом... Али добро, директор и појединци знају више о токовима путника од мене касира из Махија у Блоку 61...
Не Дошљак, поента је само код Еко1 направити трасу линије, да оном од Белвила и гараже до Вука, иде и у смеру са Вуковог Споменика, или понављам ти да иде као некад чувени 68Е, да иде право до Општине Нови Београд, па одатле у Омладинских Бригада и до Белвила, јер са горње стране блокова тамо има већ трамваји, 89 и 95 и 85, а овде ништа сем 67 и 94!
OK. Ajde da uvedemo erlektrobuse na linije 40 , 41 , 95... , za početak. Pošto već elektrobusevi mogu da zaobilaze prepreke , taman oda lepo mogu da zaobiđu potez od Jaše Prodanovića do Glavne pošte , koji zna i po 40 minuta da se prolazi u špicu , da zaobiđu Kneza Miloša , gde zna i po 30 minuta da se ide od Mostarske petlje do Beograđanke , da se zaobiđu svi kolapsi duž trase 95... Nakon toga prelazimo na linije koje saobraćaju od Yu biznis centra ka Zelenom vencu i Savskom trgu , gde se i po 30 - 35 mninuta prelazi pomenuto parče...[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=617065#p617065:34oagouo je napisao(la):
Дошљак да уведеш Електробус дуж 95? Па за то требаш бити гори од било ког лаика... Па за 95, је двозглобни аутобус као створен да вози од јутра до мрака... Да од 32 зглобна аутоуса направиш 60 и више соло? Људи шта вам пада на памет? Смета и 95 па хоћете од тога соло?
95 prvo mora da dobije žutu traku. pa onda možemo da ga elektrifikujemo. ali pre neku trolejbus varijantu nego elektro autobus jer je baš dugačka tura. plus zastoji plus veliko opterećenje. Nije loš kandidat ni za šinski saobraćaj
