Ту је проблем кадровске политике врло дубок, на жалост. Када и ако се појави млад човек са идејом, или га искоришћавају-цеде на текућим пословима нижег ранга, или га киње због његове иницијативе, и потенцијалног угрожавања неких на вишим позицијама. Ту има и оних ауторитета пар деценија у фирми, који су једва средњу завршили, а надређени неком младој талентованој особи са факултетском дипломом. То је било још у СФРЈ у индустрији, где су радили моји родитељи, а сада је још горе са полуписменим партијски постављеним људима, којима је та позиција највећи домет у животу.
Из тих разлога у Србији ја бих пристао на рад у системима типа ГСП, Дирекција за јавни превоз, Железница и слично једино ако бих на лицу места постао генерални директор са неограниченим кадровским овлашћењима, и законском подршком у виду помоћи суда и полиције у забрани приступа појединих садашњих запослених тим институцијама. Или ако бих на одређени озбиљан положај ступио у сарадњи са особом или тимом који би по истом принципу спровео такву дубоку кадровску реформу.
На Западу, није ми никакав проблем да почнем као нечији асистент, и полако се изграђујем, јер су по кадровском питању, ствари постављене на свом месту.
А када је у питању евентуални повремени нерад дисплеја, превозника Конексјон у Холандији, мислим да је у питању да газда не жели да плати како треба дефицитарну радну снагу. Сами радници сваких пар месеци организују штрајкове по дан-два.