Денивелације

[spatiotecte]

Sasavija u kom smislu??? Tehnicki je potpuno izvodljiva.

 

[times12]

Eh da su oni pametni kad se zavrsi obilaznica oko Beograda da pocupaju asfalt na autoputu koji prolazi kroz centar i postave tu dvokolosecnu prugu sa stajalistima, Beograd bi dobio jednu novu liniju gradske zeleznice za jako malo para posto bi se koristili zemljani radovi od koridora autoputa a i mostovi su dovoljno visoki da ispod prodje elektro vuca.

Ево још једног шашавог коме је ово пало на памет.
Само што бих ја укопао пругу на оним местима где смета другим видовима саобраћаја.

Мислим да је идеја за размишљање и да је не треба унапред одбацивати.

 

[medjutim]

Prvo, koji autoput kroz centar? Autoput ne prolazi kroz centar, koliko ja znam.

Drugo, teško da bi sve to bilo jeftino, čak i uz zemljane radove. Kako mislite da pruga jeftino prođe preko Gazele?

Treće, kako mislite da sredina autoputa odjednom postane blizu recimo stanovnicima Ustaničke?

I na kraju, zašto bi u Novom Beogradu pravili novu prugu na 500 metara od postojeće, koji bi bio dobitak?

Trebaće Beogradu putevi i posle obilaznice i posle metroa. Ne vidim razlog da uništavamo ovo što imamo zbog nečeg što ne bi rešilo skoro ništa od problema..

 

[spatiotecte]

@medjutim

Pa cela poenta je u tome sto nema zemljanih radova jer su oni vec izvedeni, koridor je tu ali trenutno samo u vidu autoputa. Kad se uradi obilaznica, autoput koji prolazi kroz grad gubi na znacaju i bilo bi pametno iskoristiti taj koridor za neki vid zeleznickog prevoza dakle voz ili metro.

Svuda gde prolazi trasa autoputa je gusto naseljeno i dostupnost stanovnistva bi bila izuzetno velika.

Ovde postavljas sine, napravis stajalista i kupujes garniture. (ima to svoju cenu naravno, ne kazem da je dzabe) i dobijas nezavisnu trasu istok zapad od nekoliko kilometra koja prolazi kroz naseljena mesta.

Mislim da ne postoji jeftinije resenje od ovoga da bi se prosirila mreza gradske zeleznice, ali najrealnije.

Ovde nemas sta da pravis, jer vec sve postoji, jednostavno preusmeravas automobilski saobracaj na zeleznicki.

Ja samo dajem ideju kako prilagodjavati postojecu infrastrukturu da bi dobio zeljeni rezultat NEZAVISNOST TRASE!

Mi smo siromasni da kopamo tunele, zato iskoristimo ono sto imamo, ovaj koridor autoput-a je prava razvojna sansa za nas!!!

 

[times12]

Можда не мора воз, него неки "трамвај на стероидима" са трећом траком уместо пантографа.
Тамо где су станице могло би да се врши укопавање/спуштање линије и да се провлаче пешачки
тунели до стајалишта.

 

[spatiotecte]

Znaci bilo koji vid prevoza na sinama, Voz, Metro, ili tramvaj na steroidima
Sto se tice denivelacija sa ostalim saobracajem, pa nema sta da se radi, sve je vec tu, plavi most, autokomanda, mostarska petlja itd, ne bi smetao nikom, dakle samo da se urade prilazi, odnosno staze od ulica u blizini do stajalista na trasi.

Od Malog Mokrog Luga do Bezanijske kose za 20-25 minuta,
Bez Krtica, bez Cut and cover kopanja, bez viadukta, ko kaze bolje?

 

[Wile E. Coyote]

S tim što bi most na Adi onda preuzeo ulogu Gazele, pa smo ponovo na manjku mostova. Ideja nije za apriori odbacivanje, ali ne znam koji bi dobitak tu bio, pošto metro ili štagod ne bi išao do centra.

 

[spatiotecte]

Pa realno moguce je postaviti 2 koloseka na jednom kolovozu autoputa i ostaviti drugi kolovoz u funkciji za automobilski saobracaj koji bi dakle postao postao dvosmerni. Automobilski kapacitet bi bio 50% od sadasnjeg ali uloga nove obilaznice bi preuzela ostatak procenta.

Dobilo bi se kompromisno resenje, dakle na mestu autoputa bi se dobila jedna gradska saobracajnica + sinski koridor, a kod pozicije Gazele, 2 zeleznicka koloseka bi uz denivelaciju pri ulazu i izlazu mosta zauzimali 2 trake u sredini mosta a ostale 4 trake bi se i dalje koristile za automobilski saobracaj te bi Gazela i dalje ostala u funkciji za automobile sa kapacitetom od 66% danasnjeg protoka.

Sto se tice trase koje ne ide kroz centar, ovim resenjem bi lako moglo da se poveze taj nov sinski koridor sa postojecom trasom Beovoza kod lokacije Autokomande tako sto bi se dva koloseka izdvojila ka stanici Karadjordjev park i povezali sa Vracarskim tunelom.

Beovoz bi na taj nacin dobio razgranatu mrezu i 4ti krak ka istoku grada koji mu danas realno fali. Time bi se upotpunila mreza Beovoza/BG:Voza

 

[stf]

Ovo i nije tako lose. Zapravo, autoput bi postao Bulevar 2+2 + neka vrsta metroa. Postavljaju se dva pitanja:
1. Koliko bi Igla rasteretila Gazelu. Treba sacekati, pa videti. Takodje, tranzitni saobracaj se vec krece kvaziobilaznicom, tako da taj procenat rasterecenja ne teba racunati.
2. Da li Gazela moze izdrzati vozove?

 

[spatiotecte]

Mislim da Gazela moze da podnese opterecenje jer je pre par meseci postavljen clanak u novinama gde su uzimali u obzir mogucnost da se Gazela prosiri za jos 4 traka, 2 sa obe strane tako da izgleda da je "upgrade" moguce postici.

 

[stf]

Mislim da Gazela moze da podnese opterecenje jer je pre par meseci postavljen clanak u novinama gde su uzimali u obzir mogucnost da se Gazela prosiri za jos 4 traka, 2 sa obe strane tako da izgleda da je "upgrade" moguce postici.

Da, ali bi to bila 2 nova mosta. Nebi Gazela primala opterecenje tih dodatnih traka. Kao npr. Brankov most. On nije jedan most, vec dva jedan pored drugog.

 

[vucko]

Mislim da Gazela moze da podnese opterecenje jer je pre par meseci postavljen clanak u novinama gde su uzimali u obzir mogucnost da se Gazela prosiri za jos 4 traka, 2 sa obe strane tako da izgleda da je "upgrade" moguce postici.

Radilo se o po jednoj traci,to jest 2 dodatne,koje bi sluzile samo od iskljucenja do iskljucenja.

Zvuci mi veoma zanimljivo ta ideja o metrou ili sinskom saobracaju preko gazele umesto 2 srednje trake!!!

 

[misHic]

Malo je mrtva ova tema, jedva je nadjoh...
U svakom slucaju, evo jednog studentskog rada na temu denivelacije Ruske i Vojvode MisHica. Ne znam da li se planira ovako nesto ali rad je iz nekog razloga okacen na pano u hodniku gradjevinskog faxa. Iako je nekakvo resenje neophodno, ovo mi deluje kao overkill, pogotovo sa petljom radnicka u blizini, bilo bi sve beton do betona.

 

[stf]

Зар није планирана забрана скретање из Руске према Обреновцу и због тога израђена она полукружна рампа испод Мостара? Тј. ко буде хтео из Руске лево, скретаће десно до Мостара па полукружно назад.

 

[brdjanin]

Звучи логично.
То би било добро.
Онда би ту могла доћи пешачка пасарела

 

[MilisaV]

pošto sam živeo na senjaku mogu da kažem da realno već sad mogu da ukinu taj semafor kod ruske, i da vozila skreću desno, a oni koji idu levo morali bi da kruže. realno čak i u špicu broj vozila koji skreće levo je veoma mali.

za ovu petlju bolje je napraviti nekoliko kružnih tokova gde su potrebni.

 

[Mačvanin]

Само денивелација Србина спасава.

Чињеница је да су кружни токови са више од 2 траке јако проблематични и то нема везе искључиво са нашим навикама у вожњи, непознавањем прописа итд. Велики вишетрачни кружни токови постоје с разлогом да убрзају саобраћај на критичним локацијама сабирања огромног протока возила, али то ништа не вреди ако тамо негде даље од улаза и излаза из кружног тока не функционише прилив и одлив саобраћаја из кружног тока, а то је случај сада код Ушћа.
За ефикасно одвијање саобраћаја, Београду недостаје приличан број петљи, тј. денивелисаних раскрсница. Уместо великих кружних токова у граду који се свакодневно зачепе и не раде оно за шта су предвиђени, требало је те критичне градске тачке денивелисати. Славија, Ушће, општина Нови Београд - сваки од ових кружних токова је морао бити денивелисан. Е сад, да ли би естетски било прихватљиво да постоји петља у центру града насред трга Славија - можда не, али би сигурно било функционално. Верујем да је неко од инжењера то и предлагао кад се реконструисала раскрсница код Ушћа и трг Славија, али да су такви предлози одбијени зарад очувања естетског социјалног мира у граду. Да су на спољним тачкама ових кружних токова направљене пасареле или подземни пролази и то би допринело колико-толико убрзању саобраћаја на улазу и излазу из кружних токова и то ми је за сада највећа мистерија зашто макар то није урађено. Славија је чист пример неизбалансираног кружног тока који практично има 3+2 траке и више улазних тачака од излазних, сама логика намеће закључак да ће такав кружни ток зачепити саобраћај у критичним интервалима током радних дана и лоших временских услова.
Пешаци и бициклисти ће можда имати замерку због овога што сам написао, али погледајте модерне светске метрополе које су пријатељски оријентисане према пешацима и бициклистима и поред толико петљи и денивелација усред центра града које понекад изгледају дистопијски, али ипак се већина људи диви функционалности и одрживости таквих градова. Сингапур, Хонг Конг, Шангај, Токио...
Закључак: Београд ће прогледати кад буде успостављен независан шински саобраћај, масовна денивелација моторног саобраћаја где год је то могуће и строго контролисана градња нових стамбених и пословних објеката. Саобраћај у Београду ће наставити да колабира све док не буду испуњена макар два од ова три услова. Уз константно ширење града и прилив нових становника, једино то може учинити живот у Београду подношљивим.

Денивелација, браћо моја, денивелација, а не звона и прапорце.

 

[Express]

Denivelacija je samo jedna od mera koja je primenjiva na mestima najvećih zagušenja, ali grad uopšteno ima više urbanistički problem manje matrice blokova, nagomilanih tesnih raskrsnica i uključenja, kratkih proširenja na istim, slabe fragmentacije tokova evidentne i na mreži linija JGP (na Banovom brdu imaš gomilu u Požeškoj, par u Radničkoj i jedan antibiotik u Kneza Višeslava i Petra Martinovića dok uz Beogradskog bataljona narod planinari pola veka, Lješka služi za ne daj Bože, a Gogoljeva za nepropisno parkiranje i školski zastoj koji naprave dok trepneš.

Pored toga, umesto da uz UMP i SMT kao osu sever-jug grade (dominantno) tunel Ada-Vladimira Popovića-Dorćol (linijski park)-Pančevac s nadzemnom vezom do Ade Huje oni se izmotavaju s onim 2+2 patrljkom bez zaustavnih (ček da vidiš kad dođe do kvara ili sudara kako će biti "efektivan" u stvaranju zastoja u Nemanjinoj, Savskoj i na Brankovom) s malo širim mostom koji će preuzeti mali deo putovanja, a ubrzati najviše samo između Karađorđeve i Despota Stefana, usput ponudivši samo obećan metro malog kapaciteta (20k vs. 90k za Jovinove metroe preko Prokopa i Savske).

Isto tako, umesto da ukinu desno skretanje kod Bigza (izgradnjom vijadukta) i levo skretanje u Ruskoj, "uvuku" tramvaj i obezbede traku za uključenje ka Mostaru, oni (jednostrano) uključuju novu bulevarčinu kod Bigza i prosecaju prečice na Mostaru, ne mareći za zagušenja na postojećim semaforima i stajalištima (žrtvovali glavni pravac K. Miloša-Sajam radi pristupa molu, i to zahvaljujući prethodno zakrčenim isključenjem ka Savskoj zbog Bljuca na Vodi).

Mestimična denivelacija će kratkoročno malo poboljšati situaciju, ali dugoročno povećanje protočnosti, pouzdanosti i brzine drumskog saobraćaja i javnog prevoza može biti postignuto samo razvojem šinskih sistema i alternativnih denivelisanih koridora, samo i samo ako se uskladi sa intenzitetom gradnje i hijerarhalno primeni prvo na projektima sa najvećim prioritetom (što sigurno nije surčinski atar). U suprotnom ponuda neće ispratiti tražnju i ostaćemo još dugo u koloni, i pored ogromnih ulaganja.