Šta je novo?

Дан жалости и сећања на страдање и прогон Срба

#МУЗЕЈ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА ПОДСЕЋА
У ове дане навршила се тужна 81. годишњица једног од најстравичнијих злочина које су хрватске усташе починиле над српским цивилима. У питању је ,,машвинско дечје мртво коло".
Учесник народно-ослободилачке борбе Милан Гаћеша, у трећем делу своје књиге под насловом ,,Строј завичаја", писао је о стравичном злочину на Кордуну, јула 1942. године, у селу Машвина, познатијем по називу ,,дечје мртво коло".
Двадесет првог јула 1942. године навече кренуо је командант 4. батаљона Кордунашког одреда Никола Басара са још 14 бораца да обиђе поприште борбе која се одиграла 18. јула 1942. у шуми Машвина.
👇

Ово је потресно сведочанство о томе:
,,Када се разданило 22. јула 1942. са те косе (шума Машвина) видела су се готово сва села од Цазина до Раковице. Куће све гореле. Остала је пустош. У воћњацима је било понеко говедо, а на воћкама кокоши. Ове животиње кад би нас угледале беже и дрече, а говеда ричу као подивлјала.
Поред изгорелих кућа понеки људски леш жене, детета или неког старијег мушкарца. Шума Машвина протеже се неколико километара кроз коју води пут од Брезовца ка Кордунском Љесковцу.
Када смо ушли у шуму и кренули путем наишли смо на страховите призоре дужином читавог пута са обе стране до 2 км разбацани лешеви деце, жена и старијих особа. Затим поубијане ситне и крупне стоке.
Обзиром да су летњи дани са јаким сунцем, а лешеви већ четврти дан у распадајућем стању. Исти је случај и са животињама. То све заједно смрди до те мере да је немогуће ту боравити. Покушали смо бројати лешеве, али то није било могуће. Због великог смрада и расутих лешева. Поставља се питање колики је број жртава на овој дугачкој и отвореној гробници.
На простору је разбацана имовина коју су избеглице са собом понеле. Испревртана кола, разбацани предмети, поњаве, шаренице, покривачи, јастуци. полјопривредни алат и друго.
Свеукупна слика је више него стравична.
Посматрајући ове силне лешеве унакажене на све могуће начине, као нпр. беба стара свега неколико месеци заклана лежи преко груди своје мајке. Требало је имати тврдо срце, а да се не заплаче што се неће моћи поднети у следећем призору. Враћали смо се кроз шуму у правцу села Брезовац и прешли на леву страну пута у шуми идући у колони по један.
Челни друг који је први наишао на један пропланак величине 50x50 м застао је и до њега следећи па редом до последњега правећи круг око ,,мртвог кола". Терен на овом пропланку покривен је зеленом травом на којој је лежало 20 деце старости 1 године. Од ово 20 деце 10 је женских, а 10 мушкараца. На њима и око њих нема ни једног комада њихове одеће или пелена. Деца су поређана у коло - ножице прстима унутра, а главе према вани на размерном растојању.
Девојчице су на трави раширених ножица и ручица а дечаци на девојчицама - трбух на трбух. Свако дете је заклано, тј. пререзано ножем испод врата, али се не види да су ту на лицу места клана. Не виде се ни трагови крви што значи да је тај чин учињен негде на другом месту па су их овде донели и поређали у коло. Код ове деце уста су отворена, а рана клања осушена тако да читави ројеви мува праве свој лет на уста и грло. Ми смо немо стајали око ове деце читавих 15 минута док се један од другова присетио да погледа у лице сваког детета не би ли препознао да неко дете није његово.
Био сам најмлађи без породице, а сви остали били су жењени и неко од њих имао је тако малу децу. Сада више нисам могао одолети па су ми сузе неконтролирано текле низ образ, а брада почела да дрхти. То је мој први плач након једне године ратовања и виђања свакојаких трагедија. Нисам само ја плакао, већ су сви плакали."
...
 
>San o izlasku na Jadransko more zavojevanjem Albanije pripada prošlosti, ali njegova senka će dugo vremena pomračavati nebo nad srpskim narodom. Srbija je htela i izlazak na more i >jednu svoju koloniju, pa je ostala bez izlaska na more a od zamišljene kolonije stvorila je krvnoga neprijatelja

Tacno je to, ali ideja nije bila ideja Srbije. Bila je to ideja jednog lopova, jednog kriminalca, zacetnika kriminalne familije - Nikole Pasica.
Zbog permanentne krizxe upravljanja, tada, kao i danas, zemljom je vladao bogati olos, a ne vecina, obicnih i siromasnih ljudi.
Da li je neko pitao srpske seljake zele li da osvajaju Albaniju i porobljavaju Albance?
Ne. To je bila ideja nekoliko ljudi iz tadasnje srpske politicke (dakle lopovske elite).
O cemu to pricate?

Pa najveca greska Srba i petra I je sto posle I balkanskog rata, konacnom oslobodjenju od turske, sa proterivanjem turske vojske NIJE PROTERANA NJENA VAZALNA VOJSKA - albanci sa kosova.

Da bas tako. Ostwvljena je turska vazalna vojska, nasi krvnici koji su nas ubijali i tlacili kao vazali turcina. Trebali su na putu za instanbul povesti i vazalnu vojsku za sva vremena. Logika zar ne?

Time smo sebi ostavili problem koji nas je kostao gubitkom 99te
 
Inace, gore pomenuti film o jasenovcu iz 1945. je jedini na kome se zaisat vide raskomadani lesevi i jedini direktni dokaz onog sto se tamo desavalo.
Snimili su ga komunisti.
Velikim Srbima, evo za sve ove godine koliko postoje programi za bojenje i restauraciju filma, nije palo na pamet da ga restauriraju.

Cak i nas bolesni Vodja, setio se Jasenovca da malo popravi rejting, u letnje dane.
komunisti tj titoisti su cinili sve da se jasenovac minimizira a hrvati aboliraju. Dokaz za to je opasna simetrija tita, ustase - cetnici=jasenovac - foca

tom mantrom abolirao ustasku hrvatsku.
 

У Земуну одржано молитвено сабрање за Србе побијене у логору Земун 1942-1944. године​


 


 
 
 
Izuzetan tekst. Bivsa direktorka Spomen podrucja Jasenovac koja je i sama bila zrtva NDH.
Govori o tome koliko su Hrvati sabotirali istrazivanje logora i koliko Srbe to nije zanimalo.

 
veoma interesantno svedocenje o situaciji u JAsenovcu u maju 1945.

"Тамо као да још нико није улазио, откако га је војска ослободила, па смо хтјели што прије да уђемо. Кажу да се нико не усуђује да оде у логор и види шта све тамо има, јер људи не могу да поднесу тај ужас."
 
Веома потресно, свако треба да прочита овај текст.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_

Ilija Jakovljrvic: "Konclogor na Savi"
A tek smo se iščupali iz proslave Ilijinog imendana, petorica ustaša s njim pijuu sobi, igra uobrazilje zbog pukog preživljavanja, ispod njih kolege čujno koljudruge zatvorenike. Kad odlaze svi se s rukuju s Jakovljevićem, osim jednog koji„kao da nešto promišlja, a onda reče: ‘Pa hvala!’
„Moje se, dakle, ruke dotaknuše ruku koje su bile zagađene još svježim zločinom ilikoje će se valjda za koji čas njime zamazati. Tko bi znao po koji put? O tomusu i sami davno prestali voditi računa. No, zašto se Dugonja nije sa mnomrukovao? Ili to nije bio njegov običaj ili me je smatrao nedostojnim da se dotaknemnjegovih plemenitih prstiju? Možda je mislio kako će upravo njegove snažne rukejednoga dana prebaciti žicu preko moje glave i stegnuti me oko vrata. Možda ćeme baš ti jaki prsti zadaviti jedne noći, dok budem spavao?
Uhvatihse rukama za sljepoočnice… ispod njih je tuklo mahnito, grozničavo. Bandazločinaca kakvih nijedno pero nije opisalo, do prije koji je čas sjedila samnom. Utjelovljeni kriminalac kucao se sa mnom, đavo u ustaškoj uniformipohodio me. Uzica, dobro skrivena, dozivala me, davljeničko uže pitalo me:dokad ćeš oklijevati, kada ćeš već sa sobom obračunati? Sve je većpripremljeno. Čak je i zapirač pribijen na vratnicu da možeš iznutra zatvoriti.Nema smisla odgađati. Sasvim je sigurno da će doći po tebe. Odluči se većjednom!
 
Oбично би се очекивало да овакви текстови буду гориво за мржњу, али мени су изазвали осећај велике туге због патње и разочарења какве звери могу бити људи.
 
Oбично би се очекивало да овакви текстови буду гориво за мржњу, али мени су изазвали осећај велике туге због патње и разочарења какве звери могу бити људи.

da. I Jakovljevic je imao tuznu sudbinu. 1948. uhapsen je i trebalo je da bude lazni svedok protiv hrvatskog staljiniste Hebranga, da bi se dokazalo da je isti bio sardnik ustasa dok je bio u logoru, kada i I Jakovljevic.
Medjutim Ilija J. se obesio u zatvoru.

Imoa je neki posebam smisao z ahumor "ispod njih kolege čujno kolju druge zatvorenike."

Knjiga "Konclogor na Savi" je posebna jer autor pise uglavnom o zlocincima, koje je upoznao, manje o zrtvama.
 
 
На овај дан 1942. године отпочело је најмасовније убијање људи у склопу покоља Срба у Старом Броду и Милошевићима.
Припадници усташке ,,Црне легије", под командом Јуре Францетића, у којој је био велики број локалних муслимана, заједно са снагама муслиманске милиције зверски су убили око 6.000 српских цивила.
Желећи да учврсте власт на источној граници НДХ хрватске и муслиманске усташе покренуле су офанзиву према Дрини, потискујући десетине хиљада српских избеглица.
У Вишеграду су прелаз у Србију блокирали Италијани па је део народа кренуо према Старом Броду и Милошевићима, по тешком терену и изложен нападима хрватских усташа и муслиманске милиције.
У таквим околностима су Србе, окупљене и окружене на обали реке, нападали, убијали, мучили, силовали жене и бацали у воду. Убијања су трајала чак до почетка маја 1942. године.
 
 
Vrh