U Grockoj je pre petnaestak godina, na brežuljku iznad Fabrike 'Kluz', započeta izgradnja naselja sa nekoliko stotina stanova. Četiri lamele, sa nekoliko hiljada kvadrata. Završeni su, uglavnom, grubi građevinski radovi, a onda su finansijer i izvođač 'pukli' i dalja izgradnja je obustavljena. Već deset godina to naselje, koje zovu i Sunčani breg, jer sa njega puca pogled po Dunavu, zvrji prazno. I čeka bolje dane. Ili već nešto drugo. Ili nekog drugog.
Ispod Gazele naselje od papira. Zidovi od kartona, od daščica, od celofana. Svuda okolo odbačene stvari - stare veš-mašine, iznošena garderoba, olupine automobila... Iza svega toga, koliko je to god moguće, uređena dvorišta. Tih dva-tri kvadrata ispred papirnatih domova.
- Ovog sekunda, ne danas, nego baš ovog istog sekunda, otišao bih odavde bilo gde, samo da tamo ima vode i struje. Gde god da nas presele, od ovoga gore nema. Živimo u strahu od zaraze, troje dece mi ide u školu 'Sedam sekretara SKOJ-a', niko sa njima neće da se druži jer su odavde, odbačeni su od najmanjih nogu. Vodu uzimamo preko pruge, iz fabričkog dvorišta, kada se stražari smiluju da nam to dozvole. Svetlo imamo kada je jaka mesečina. Zimi se grejemo gumama ili papirom, deca se guše, često poneko i zapali. Izgori. Sa celim stanom. Ovako ni st*** ne bi mogla da živi, a mi živimo. I zavidimo kučićima po stanovima, koji su za nas plemići, gospoda - priča Ljubiša Ibišević, stanar ispod Gazele.
Ovi ljudi uskoro bi, ako je suditi prema gradskim pričama, trebalo da dobiju krov nad glavom. Kao mesto trajnog zbrinjavanja sve češće se pominje naselje Sunčani breg.
'Naselje Kluz? Ono u kojem bi trebalo da se nasele beskućnici', komentariše nam prva osoba na koju smo naišli u Grockoj, i priča dalje. 'Jeste li došli zbog onih ispod Gazele?', odgovara pitanjem žena koja izlazi iz fabrike. I druga. I treća. U Grockoj svi znaju da neko hoće u njihovo naselje zvano Kluz da preseli Rome koji žive ispod beogradske Gazele. Ispod Gazele niko ne zna da neko hoće da ih vodi u Grocku. 'Te nam spominju Zemun, te Čukaričku padinu, te Ledine, za Grocku nismo čuli. Ne znamo ni gde je to', kažu.