Градски и приградски ваздушни саобраћај

[Meyraf]

Помену @GOJE пре коју недељу како би био спреман да стоји у авиону, али само нпр. до Гроцке. Иако је ова примедба била само контрапункт широј дискусији о комфору авионских путника, у контексту најаве да Ер Србија планира да угура још једну колону седишта на А330, она такође дотиче и једну од тренутно најдинамичнијих области у авио-индустрији – градски и приградски ваздушни саобраћај.

Зашто је ово тема?
Са изласком дронова из скривених лагума авио-моделарства на светла позорнице масовне комерцијалне употребе, врло брзо је отворена и дискусија о коришћењу нових типова електричних летелица за превоз људи. Бројне нове компаније су се појавиле на (још непостојећем) тржишту тврдећи да су откриле нову комерцијалну нишу и почеле да обећавају револуционарни производ са још револуционарнијом добити, само им фали:

• новац за развој, и
• регулаторна (читај "политичка") подршка.

Новац је врло брзо почео да притиче. Неки од кључних играча у овој новој игри су постали једни од највећих магнета за прикупљање инвеститорског и шпекулативног капитала; многи сањају да на време уложе у нови Гугл или Амазон. Како год, Џоби (Joby), Лилијум (Lillium) и Волокоптер (Volocopter) су кроз разне канале већ прикупили више милијарди долара за развој, сертификацију и почетак производње. Ово су, наравно, само нека од кључних имена, а има их сијасет.

Политичка подршка се лако лепи на новац, а још лакше на обећање о великом новцу; ЕАСА је поручила (од McKinsey) и 2021. добила Студију о друштвеној прихватљивости напредне ваздушне покретљивости (што је политички опортун назив за, простонародски речено, градски и приградски ваздушни превоз). Студија је, гле чуда, закључила да европски живаљ о овоме има позитивно мишљење (студија, наравно, није тривијална и упозорава на неке критичне елементе, али о томе у дискусији), те се ЕАСА одмах дала у акцију и већ ове године организовала "Високу конференцију о дроновима" у потпуности посвећену управо овом виду превоза.

Зашто је ово тема за Форум?
Све и кад склонимо у страну бајке које нови индустријалци причају старим инвеститорима и вечитим политичарима, остаје чињеница да нове технологије отварају пролаз за бржи, јефтинији и еколошки прихватљивији превоз људи кроз урбани простор у односу на традиционални хеликоптерски превоз. Међутим, тај пролаз се отвара у нашем заједничком, јавном простору, користећи јавне ресурсе, делећи са свима своје негативне последице (колике год биле), као што су бука и визуелно загађење, док је врло упитно да ли се тај пролаз отвара за све или само за неке.

Шта је јавни интерес у градском ваздушном саобраћају, колико је допуштено користити јавне или заједничке инсталације (паркинге, кровове зграда...) за то, шта је права мера јавног инвестирања у ово, колика је допуштена мера утицаја на животну средину свију нас – све ово су теме које не смеју да буду резервисане за политичке и инвеститорске кулоаре, већ су сви позвани да се о њима изјашњавају.

Зашто је ово посебна тема?
На Форуму већ постоје теме о ваздушном саобраћају, о дроновима и о будућности градског превоза. Мислим, међутим, да ниједна од њих не дотиче довољно прецизно ову област. Чак ни најватреније присталице градског ваздушног превоза не сугеришу да ће он заменити конвенционални авио-саобраћај; тема о дроновима је неадекватна због тога што ће градски ваздушни саобраћај, барем у првој деценији, сигурно бити са људском посадом, док је тема о будућности градског превоза сувише широка и начелна да би се у њој причало о врло конректним детаљима градског ваздушног превоза.

Зашто сада?
ЕАСА је већ издала прототип Техничке спецификације за изградњу вертипорта (по аналогији са "хелипортом", односно уређеном локацијом за полетање и слетање хеликоптера). Истовремено, Џоби је већ ушао у програм сертификације америчке ФАА за модел S4.

Неће Ѕ4 полетети за две године, како Џоби обећава инвеститорима, и како ЕАСА обећава Европској Комисији да би искукала већи буџет. Међутим, полетеће за пет до седам година, до ког тренутка ће већ увелико бити потребна и неопходна инфраструктура – земаљска инфраструктура и посебни ваздушни коридори. У смислу урбаног планирања, као и у смислу дефинисања и артикулисања јавног интереса, пет до седам година је, практично, сутра.

Због свега тога, наздравље нам дискусија!

 

[boca-ica]

Vau tema,
Imade sada : deciji, uobicjeni, trkački pa električni ....
eto nama i letecih biciklova

 

[ika]

Све ће све да нам падне на памет пре приградског воза, можда воз треба да се преименује у "hyper rail-driven pod".
Замисли само сву ту буку коју трпео јер на небу немаш путева па би ти свако летео било где стигне, а ако то регулишу онда би направили само лошије и небезбедније возове - ограничени правци којима се можеш кретати и ограничен број места са којих можеш полетати.
Морам рећи да не знам колико високо и дубоко протеже власништво парцеле, али претпоставио бих да је још увек слично као "wegova je до раја и до пакла" што би само правило још више проблема око логистике.

 

[boca-ica]

Leteći bicikl nije neobično vidjeti u naučno-fantastičnim filmovima, ali vidjeti ga u stvarnom životu je zapanjujuće.

Ta kompanija je napravila uzbudljivu demonstraciju, testirajući hoverbike u Sapporo Domeu u Japanu prije utakmice Hokkaido Nippon-Ham Fighters.

“Xturismo” snagu dobija od konvencionalnog motora i četiri elektromotora. Može letjeti zahvaljujući setu propelera - dva primarna i četiri sekundarna propelera u svakom uglu, koji djeluju kao stabilizatori.

“Xturismo” se kvalifikuje kao ultralaki avion, što znači da vozač ne mora biti sertifikovani pilot da bi njime upravljao.

Procjenjuje se da će maksimalna brzina bicikla doseći ambicioznih 100 kilometara na sat, s očekivanim vremenom leta između 30 i 40 minuta.

To je izuzetno za takvo vozilo, ali još nije dovoljno dobro da zamijeni druge načine prevoza.

Letećem biciklu nije dopušteno korištenje na ulicama, za sada “Xturismo” se može koristiti samo na privatnim posjedima i trkačkim stazama.

Cijena ovog vozila iznosi 680.000 dolara.

Izvor vijesti: Klix
08.04.2022

 

[Bender Rodriguez]

Bas je povoljan.

 

[lukander01]

Transport vazdusnim putem izmedju 2 unapred odredjene tacke jedinicama u koje staje nekoliko ljudi iliti zicara.

 

[Meyraf]

Leteći bicikl nije neobično vidjeti u naučno-fantastičnim filmovima, ali vidjeti ga u stvarnom životu je zapanjujuće.

Мислим да ће летећи бицикли, као и летећи аутомобили, и остати углавном у домену научне фантастике и проналазачке екстраваганце. Летећи аутомобил је нарочито био у средишту пажње развоја концепта градског ваздушног саобраћаја, али је убрзо пао под теретом врло овоземаљских питања.

Да би неко возило било ”летећи аутомобил” или “летећи бицикл”, оно мора да буде хомологовано и за друм и за ваздух, једном речју, регулаторна ноћна мора уклапања производа у два врло различита и умногоме некомпатибилна стандарда. Истовремено, и најјефтиније возило за градски ваздушни саобраћај неће коштати мање од два милиона евра, а треба да буде изложено ризику да се у њега на семафору закуца југић. Ко би то осигурао, ко би то сервисирао, колико би коштали резерви делови - због свих ових питања је концепт летећег аутомобила генерално напуштен, и фокус је пребачен на возила посебно и искључиво пројектована за ту сврху.

Тренутни фокус произвођача ових возила је на тзв. eVTOL (electric vertical take-off and landing) концепту, где би летелица имала и пропелере и крила, па би полетала и слетала као хеликоптер, а у хоризонталном лету се кретала као авион. Тиме пројектанти планирају да убију више мува истим ударцем - омогуће полетање и слетање у густом урбаном ткиву, уз истовремену већу брзину и енергетску ефикасност авиона током хоризонталног лета.

 

[Meyraf]

Морам рећи да не знам колико високо и дубоко протеже власништво парцеле, али претпоставио бих да је још увек слично као "wegova je до раја и до пакла"…

Власник парцеле није власник ваздушног простора изнад ње. Нисам правник, али мислим да је у ваздушном простору проблематичан и сам концепт власништва. У сваком случају, ваздушни простор Р. Србије је под суверенитетом Р. Србије, а коришћење тог простора је регулисано Законом о ваздушном саобраћају.

Закон прописује и минималне висине за летење. Тако, осим у току полетања и слетања, не може се летети (по визуелним правилима) изван насељеног подручја ниже од 150 м, а у насељеном подручју ниже од 300 м у односу на највишу препреку у кругу од 600 м. За инструментално летење ограничења су већа. С друге стране, то значи да свако (ко сме да лети) има право да прелети моју њиву не питајући ме ни за какву дозволу.

Тим пре је значајније да ова тема буде део јавног дијалога јер појединац ту не може ништа сам да регулише, већ можемо да регулишемо искључиво као друштво.

 

[Пантограф]

Mojih 5 centi: mislim da bi ovako nešto davno već postojalo - pomenu neko prigradski voz, koliko bi nas koštala kvalitetna pruga do Grocke, tj. posle koliko godina bi se isplatila u odnosu na helikopterski saobraćaj, budući da od infrastrukture potonji zahteva dve nevelike ravne površi? - ali je problem dosad bila ipak nedovoljna bezbednost helikopterskog prevoza.

Naime, nije da se nije pokušalo u SAD, u vreme prejeftine nafte (šezdesetih), ali, koliko znam, neki 'čoperi' na liniji za Diznilend su se srušili - može li gora linija za vazdušnu katastrofu? - a valjda je bio i neki nesrećan slučaj na Pan Am bildingu u NYC-u.

Po meni, dakle, ekonomska računica je sigurna, posebno sa električnim pogonom; ali stvarnu održivost može da pruži pojačana, da ne kažem apsolutna bezbednost sietema, a to bi moglo da se ostvari uz pomoć potpune automatizacije leta. Dakle, nipošto nije SF.

Takođe bi, sa elektro pogonom, moglo da dođe u obzir i korišćenje aviona, na nešto daljim relacijama. Npr. napravi se pista uz Dunav kod Krnjače, i odatle za Kovin, Sm. Palanku, S. Mitrovicu, Divce kod Valjeva, ili gdegod se napravi kakvo letelište.

 

[Meyraf]

problem dosad bila ipak nedovoljna bezbednost helikopterskog prevoza.

У праву си да је хеликоптер међу најнебезбеднијим, али у контексту ваздушног саобраћаја. Летење хеликоптером је, међутим, и даље безбедније него (или, у зависности од методологије, бар једнако безбедно као) вожња колима (узимам у обзир само комерцијални хеликоптерски саобраћај).

Po meni, dakle, ekonomska računica je sigurna, posebno sa električnim pogonom; ali stvarnu održivost može da pruži pojačana, da ne kažem apsolutna bezbednost sietema, a to bi moglo da se ostvari uz pomoć potpune automatizacije leta. Dakle, nipošto nije SF.

Ја мислим да је економска рачуница кључ ове проблематике. Џоби и слични тврде да ће летење њиховим летелицама бити упоредиво са Убером, и по концепту и по цени, па тако кажу да ће нпр. лет од Мирјева (у њиховом примеру Менхетна) до аеродрома коштати око 6000 динара. Тај аргумент користе да привуку инвеститоре, али тај аргумент, мени се чини, крије једну опаснију замку, а то је имплицирање да сви (друштво) финансирају изградњу неопходне инфраструктуре (вертипорти, системи за управљање тим саобраћајем и спречавање судара, и свашта нешто), јер ће, ето, сви од тога имати користи.

Међутим, како један мудро рече, Џоби и друштво своје цифре базирају искључиво на делу оперативних трошковима, где њихова машина заиста и неће сагорети струје (плус можда и наднице за пилота) за више од 50 долара на десет минута лета. Међутим, права цена лета се крије у инвестиционим трошковима и прикривеним оперативним трошковима, пре свега осигурања. Због тога је много вероватније да ће лет од Миријева (или, рецимо, БнВ) до аеродрома коштати 25 000 динара, где онда долазимо до питања - ко ће да користи тај превоз (а неко сигурно хоће), и ко ће од тога имати користи?

Једно је сигурно - градски ваздушни превоз неће никада бити масован, и у том смислу неће никада бити конкурентан земаљском масовном превозу (воз). Међутим, он крије истински потенцијал за општу добит (замислимо само летећу хитну помоћ), али и за елитистичку злоупотребу јавних ресурса.

 

[Пантограф]

Razvijen helikopterski taksi saobraćaj već postoji u nekim megapolisima, recimo u Sao Paulu. To će se sigurno širiti sa novim tehnologijama.

Mimo ovih aktuelnih projekata, bilo bi zaista zanimljivo uporedno analizirati upotrebu gigantskog helikoptera tipa Mi 26 i gradnju metro ili metrolike linije do 25 km udaljenog naselja/mesta. Jer, za ovo drugo znamo da ne može da otplati kapitalne troškove nikad, osim u 5-6 najvećih gradova Azije. Koliko helikopteru treba da potroši 3 milijarde € potrebne za prugu? I još kada se uvedu napredna tehnološka rešenja, manje članova posade, pogon...

 

[Дошљак]

Ваљало би осмислити мрежу хелиодрома за ВИП и туристички превоз, типа до Авале, Винче, неких салаша и сл.

 

[Пантограф]

Sa postojećom tehnologijom, pitanje je može li to da zaživi. Inače, još u originalnim planovima za NB su predviđali 'razvoj helikopterskog saobraćaja', pa ništa.

Po meni je vrlo bitno da se u slučaju Beograda i njegovog regiona razmišlja out of the box, jer sam siguran da efikasan javni prevoz ovde više ne možemo da uspostavimo konvencionalnim rešenjima; previše je vozova prošlo, tj. šansi propušteno. Bojim se da smo osuđeni na beskonačan haos, makar i najpametniji ljudi održali vlast u kontinuitetu (što se u Srbiji u principu nikad ne dešava).

 

[Meyraf]

Razvijen helikopterski taksi saobraćaj već postoji u nekim megapolisima, recimo u Sao Paulu. To će se sigurno širiti sa novim tehnologijama.

Ту се апсолутно слажем. Главни аргумент трезвењака у дискусији о новом градском ваздушном превозу је да то неће бити ништа више од (мало) јефтиније и (много) еколошки прихватљивије верзије хеликоптера.

Mimo ovih aktuelnih projekata, bilo bi zaista zanimljivo uporedno analizirati upotrebu gigantskog helikoptera tipa Mi 26 i gradnju metro ili metrolike linije do 25 km udaljenog naselja/mesta. Jer, za ovo drugo znamo da ne može da otplati kapitalne troškove nikad, osim u 5-6 najvećih gradova Azije. Koliko helikopteru treba da potroši 3 milijarde € potrebne za prugu? I još kada se uvedu napredna tehnološka rešenja, manje članova posade, pogon...

Као што рекох раније, градски ваздушни превоз не може да буде масиван. Ми26 заиста може да превезе 90 људи, али пржи 200-300 литара горива по минуту. Од Болеча до Каленића, нпр, то би било преко 20 литара горива по путнику. С друге стране, eVTOL возила се пројектују за далеко мање капацитете; тренутно ни цртежи немају више од седам путника, а прототипови који лете су пројектовани за четири. Истобремено, воз ће да вози и по магли, снегу, грмљавини…

Ако буде расла енергетска ефикасност, а падала цена инвестиције у eVTOL, исто ће се дешавати и са железничким саобраћајем, тако да не мислим да ће икада бити конкурентни.

 

[Bender Rodriguez]

Čovečanstvo u zadnjih 10-20 godina se strastveno bavi izmišljanjem besmislenih izuma i tehnologija za neke probleme za koje već znamo i imamo rešenja, samo nema mozga i volje da se primene i sprovedu u delo.

Čovečanstvo šatro ne zna kako nastaje glad u svetu i kako da je reši, pa se izmišlja veštačka inteligencija (veštačka, ne virtuelna) sa svim njenim opasnostima da nam otkrije odgovor.
Čovečanstvo takođe šatro ne zna da napravi kopiju nečega u 10.000 primeraka i rasturi ih po svetu uz konstantan nadzor i verifikaciju, pa se izmišlja BLOKČEJNNNN koji ždere struje kao jedna Poljska (u vreme najgore energetske a i socio-ekonomske krize) da bi na gotovo isti taj način čuvao podatke i obrađivao transakcije. Vau, sač brilijens.
Ne zna čovečanstvo da pocepa atom, stavi filter na termoelektranu i ugradi solarne panele na one milione krovova širom sveta koji su u tropskim predelima, pa se izmišljaju plutajući solarni paneli koji reke i jezera pretvaraju u polja crnila i polja smrti za sve ekosisteme vezanih za njih.
Ne zna čovečanstvo ni kako da sprovede kablove pod zemljom oko sveta pa se izmišljaju lanci satelita koji će da kruže oko Zemlje, prave svetlosno zagađenje onima na Zemlji i još gore - prave smrtonosno plutajuće zagađenje astronautima i opremi u svemiru koji će da naleću na njih.

Isto tako, u polju saobraćaja i urbanizma, čovečanstvo šatro ne zna zašto i kako nastaju gužve u gradu, i ne zna da već postoje konvencionalne metode i tehnologije da se isti unaprede, pa se izmišljaju kojekakvi bicikopteri, jet pack-ovi, leteća kola i slične gluposti jer ljudi kao kolektiv ne žele dug, postepen i sistematičan rad na rešavanju nekih problema (glad u svetu, klimatske promene, saobraćaj, prenaseljenost...) nego bi radije da uzmu instant neproverene i besmislene predloge od rešenja koja mogu da naprave još veću štetu.

Ljudi su kao kolektiv prsli, mnogi ne znaju više šta će sa sobom, jer su svima urezane ideje da ''nikad nije dosta'' i ''nemoj da gledaš šta imaš, nego gledaj šta nemaš! To je put ka sreći!'' Te da se ne treba baviti rešenjima koja iziskuju metodičnost, strpljenje i napor. Nego daj ako ima nešto instant i catchy, jer svi znamo da instant rešenja obično daju najbolje rezultate.


I da, znam, ja sam sad zbog ovoga informatičar - ludista, hodajući paradoks, i uz to i ksenofob, teoretičar zavere i još svašta nešto. Znam da sam partibrejker što uviđam kako je ovo sa aspekta nauke i tehnologije isto besmisleno njesra kao i ovo, samo odvedeno na mnogo viši nivo.

 

[Bender Rodriguez]

P.S.

Zašto nisam iznenađen da ovakve stupidarije najviše razrade i pažnje imaju u Japanu... Zemlji ekstrema i - uz Ameriku - domu nekih od najbesmislenijih i najopičenijih vizija i izuma, poput ovakvih gluposti:

Japan, zemlja gde ljudi od degeneracije više ne umeju ni da stupe u seksualne odnose, a žive u kavezima i kutijicama kao životinje u laboratoriji. Ali hej, j'š to, bitnije je kako da se ožive fantazije iz anima i distopijskih filmova. Jer to je smisao života, zar ne? Anime, futurizam, profit, rad i beskrajna odricanja od svega što nas čini ljudima.


No dobro, na stranu opičeni Japanci i Ameri, nego mene fasciniraju pojedini ljudi ovde, koji kukaju da im je metro skup pa i nepotreban u Beogradu, a s druge strane se već uveliko razrađuju planovi za linijski helikopterski, pa jednog dana - i bicikopterski prevoz po Beogradu. Jer svi znamo da Beograd i Srbija pršte od civilnog helikopterskog saobraćaja, znači ja svake godine vidim čak 3 civilna helikoptera kako lete iznad Beograda. Tako da se slažem da je krajnje vreme da se poseju helidromi po Beogradu i piste preko postojećh šuma i rezervata oko reka, te da se uspostave novi linijski prevozi raznih vidova.


Beograd ne može svoj javni prevoz da uvede u 2000. godinu, puca sistem po šavovima samo tako, a uz to nam sledi nekoliko godina velikih odricanja i mučenja na mnogim nivoima (govorim o celokupnom društvu i zemlji, pa i svetu) a ovde se fantazira o kojekakvim bicikopterima, helikopterskim linijama, pistama uz reke i šta ti ja znam... Taman kad sam mislio da nema glupljeg i luđeg od elektro-fanatizma (''SUS bed, elektromotor i baterija for d vin!'') ludilo ode korak dalje - elektormotor + baterije + elise + bicikl! JEAAA BEJBE! Nema šta, kao što rekoh, ljudi masovno prsli. Naučeni i indoktrinirani, sada već po refleksu svemu pristupaju sa pitanjem ''šta još nemamo?'' umesto da se fokusiraju na ono što imaju. Ne samo na komfore koje već imaju, nego i na neke probleme. Za koje takođe imaju i rešenja, ali ne i volje i mozga da ih implementiraju...

 

[Meyraf]

No dobro, na stranu opičeni Japanci i Ameri, nego mene fasciniraju pojedini ljudi ovde, koji kukaju da im je metro skup pa i nepotreban u Beogradu, a s druge strane se već uveliko razrađuju planovi za linijski helikopterski, pa jednog dana - i bicikopterski prevoz po Beogradu. Jer svi znamo da Beograd i Srbija pršte od civilnog helikopterskog saobraćaja, znači ja svake godine vidim čak 3 civilna helikoptera kako lete iznad Beograda.

Мислим да се нисмо разумели - нико не предлаже, тј. ја свакако не, да градски ваздушни превоз треба да се организује као јавни. У свим концептима који се тренутно разрађују, он се искључиво види као приватна иницијатива.

Међутим, чак и приватна инвестиција у градски ваздушни превоз ће:
1. тражити, макар делимично, јавне инвестиције у инфраструктуру. То је донекле оправдано јер и друге врсте приватног превоза подржава јавна инфраструктура, и
2. производити негативне ефекте за све, укључив и оне који га никад неће користити. И то је донекле оправдано, буку и гасове аутомобила трпе и они који их никад не користе.

Проблем је, и зато ова тема, пронаћи праву меру ствари, која ће поштовати приватне потребе а, истовремено, заштитити јавни интерес.

 

[Пантограф]

@Bender Rodriguez
U regionu milionskog Beograda kojeg sa čitavom Srbijom-južno-od-Save-i-Dunava povezuju ukupno dva koloseka Dedinjskog tunela, mene niko neće ubediti da železnica može da reši pitanje javnog prevoza. Dok nije ukinuta železnica u centru - mogli smo da se nadamo, više ne. Region Beograda je osuđen na potpuni automobilski haos (osim u slučaju ekonomskog sloma, gladi i sl.) I jedino ga (neočekivan) tehnološki skok može spasti. Što reko onaj, to je tako. Bolje za nas da neko od sci-fi rešenja uspe.

Eto, za rečenu Grocku i Podunavlje, mogao bi i rečni ekranoplan.

 

[Bender Rodriguez]

Isto tako ni mene niko neće ubediti da će bicikopter rešiti saobraćajne probleme bilo gde, a kamoli u jednom Beogradu.

A Beograd je imao normalan saobraćaj do kraja 2010ih. E onda je ovde zavladao mentalitet i kult manite izgradnje bez ikakvog smisla i plana i isto tako mentalitet i kult manitog gomilanja automobilčina bez ikakvog razmišljanja o tome kako to utiče na ostatak kolektiva.

Ljudi će izgleda i leteća kola da pazare, samo da se ne odreknu svojih ljubimaca. Videli iz Američkih filmova kako svi vozikaju kola (naravno, gužve se retko kad prikazuju, ili se romantizuju, kao i sve u američkim filmovima) pa odlučili da moraju i oni. Automobil ili smrt.


Obest, kažem ja. Čovečanstvo se ponaša kao čovek kome je otpalo dugme s pantalona a on protraći vreme, pare i živce praveći ultrasofisticiranog robota od ultraskupih i toksičnih materijala da mu vrati dugme umesto da buzdovan sam uzme faking iglu i konac i zašije ponovo. Nešto što su do skora čak i deca umela.

Pre ili kasnije ćemo svi završiti kao ona brda sala i gluposti u filmu Wall-E. Nećemo moći ni da sednemo na stolicu bez pomoći robota i od silne atrofije i dekadencije. I još će ljudi da se raduju što se ta budućnost ostvaruje, kao što se raduju kad se ostvaruju druga distopijska predviđanja.

 

[Пантограф]

Ne možeš tu ništa da promeniš. Grad se razvija u širinu i tu nema pomoći.

 

[Bender Rodriguez]

Naravno da mogu, može svako. A sigurno neću ništa promeniti ako sedim i gutam svako vnogo koje mi neko uvaljuje.

A promeniće se i to saobraćajno st(r)anje kada grad kolabira pa kada svi obesni automobiličari pobesne što ne mogu nikuda da mrdnu. Ljudska istorija je puna kolektivnog udaranja kolcem u ledinu zato što gomila debila nikad ni u čemu ne mogu da nađu meru i razum.

 

[Express]

Pozdravljam otvaranje ovako važne teme.

Kratkolinijski regionalni avioprevoz (da ga nazovemo uslovno prigradskim) je postojao i postoji, a isti se obavlja konvencionalnim vazduhoplovima u okviru skromnog tržišta. VTOL sistemi su ograničeni na konvencionalne helikoptere poznate po buci i nestabilnosti (što se poslednjih decenija značajno poboljšalo), a čiji letovi nisu finansijski pristupačni većini putnika na kratkim relacijama.

Nove tehnologije otvaraju nove mogućnosti, pa obimniji lokalni avioprevoz postaje moguć tek primenom drugačijih tehničkih rešenja koja se tiču infrastrukture i letelica. Za usputne stanice najpogodnije su manje VTOL letelice kombinovane sa heliodromima, međutim mislim da najveću prepreku šire primene kocepta "Urban Air Mobility" predstavlja problem rojne buke čiji negativan uticaj na okolinu može biti višestruko veći od jednog autoputa ili opterećene višekolosečne pruge, pogotovo ako se let obavlja trodimenzionalno, odnosno u više nivoa. Utoliko gore ukoliko letelice prolaze pored stambenih oblakodera sa lošijom zvučnom izolacijom. Dakle zvučni profil letelica mora biti gotovo nečujan kako bi pristali na išta drugo osim recimo cyclocopter drona za hitnu pomoć ili drugu hitnu službu koji proleti jednom u par sati istom putanjom.

UAM ima očigledne prednosti u odnosu na ostale vidove saobraćaja, međutim treba izbeći vazdušnu verziju "Save Maškovića 2.0" u više nivoa na steroidima. Dosta nam je gužve na zemlji, samo nam još i u vazduhu fali.

 

[Дошљак]

Набавити из Кине више комада путничких авиона Y-5 (копија Ан-2) и организовати превоз између свих места са мањим аеродромима, као и унутар Београда између Лисичијег јарка, Земун поља, Прогара, размотрити и потенцијал хидроавиона да полећу са Саве и Дунава.

 

[Meyraf]

zvučni profil letelica mora biti gotovo nečujan kako bi pristali na išta drugo osim recimo cyclocopter drona za hitnu pomoć ili drugu hitnu službu koji proleti jednom u par sati istom putanjom.

Занимљиво је да произвођачи eVTOL највише истичу његове еколошке предности, док је у стварности то тешко доказиво.

Вертикал ероспејс, предводник британског националног конзорцијума за градски ваздушни саобраћај, пише у свом Предлогу за јавност да ће њихово eVTOL возило производити око 30% нижу буку у односу на хеликоптер, али се у ситним словима крије информација да је бука хеликоптера мерена на 30 м изнад тла, а бука њиховог возила на 100 м висине. У исто време једна студија тврди да ће eVTOL имати за 6% нижи (секундарни) утицај на испуштање штетних гасова у атмосферу од електричних аутомобила (по километру по путнику), али тако што рачуна да ће се eVTOL увек кретати правом линијом од старта до циља у идеалном профилу лета и са сва четири путника, док је рачуница за аутомобил сведена на реалност кривудавог пута, саобраћајних гужви и просечне попуњености од 1,54 путника по возилу. Колико су премисе уверљиве, толико је и закључак веродостојан, али тај закључак је већ продро и у шире јавно мњење (нпр. Гардијан), и тако директно утиче на доносиоце политичких одлука.

Плашим се да eVTOL никада неће бити толико нечујан да његово присуство буде занемарљиво, напросто због физике кретања кроз ваздух. Због тога ме охрабрује да поред студије ЕАСА о друштвеном прихватању коју сам поменуо у уводном посту постоје и другачији сигнали. Наиме, Немци су паралелно урадили своју студију која је истраживала општије прихватање дронова и дошла до битно другачијег закључка - немачка јавност прихвата такво летење искључиво у јавном интересу (полиција, ватрогасци, хитна помоћ), док има изразито негативан став према индивидуалној употреби (забава или такси превоз). Мали куриозитет - 3% више Немаца би било толерантније према летовима полиције него хитне помоћи.

Међутим, скоро сам сигуран да ниједна европска држава неће апсолутно забранити приватну употребу eVTOL и живо ме занима где ће се клатно зауставити.

 

[Bender Rodriguez]

Ako može industrija plastike i hemije da laže i obmanjuje svet na nekoliko nivoa, pa čak i da potkupljuje i pritiska vlade i izmišlja obmanjujuće standarde i simbole, ko će da spreči i industriju elektronike i električnih vozila da lažu o ekonomičnosti i ekologiji?


Danas je dovoljno da nečemu lupiš etiketu ''Green'' ili ''Eco'' ili sličan bullshit, izvučeš jednu jedinu brojku koja mu ide u prilog (a ostale izignorišeš) i naći će se horde korisnih idiota koji će se oduševiti time i besplatno lobirati za njega širom sveta. Neke korporacije više ne moraju ni da plaćaju skupocene lobiste, dovoljno je samo da nađu dovoljno zelenih fanatika i elektro-zaluđenika i imaće jači uticaj i pritisak nego naftaši u svojim danima vrhunca.