Šta je novo?

Брза саобраћајница Крагујевац ↔ Баточина │ Brzа saobraćajnica Kragujevac ↔ Batočina

Nalazi se u podnožiju brda što omogućava policiji da peca ove koji sleću iz Kragujevca. U petak sam se uključio iz Badnjevca na taj KT i to je loše urađeno. Užasno je usko.
Ima po Srbiji puno primera gde je uključenje sporednog puta na neku magistralu urađeno usko. Skoro sam se uključivao iz mesta Krivi vir na put Paraćin-Zaječar. Čekao sam na znaku stop, a neki kamion je trebao da skrene. Pošto nema mesta čovek me pustio, ali je neki nestrplji lik iza njega krenuo. Vrlo nebezbedno.
Ne znam šta im je problem da puste nekih bar 25 metara širinu od bar 5,5m pa posle neka svedu na 4,5 ili već koliko.
Kad smo već kod uskih kružnih tokova, tek je katastrofalan onaj novi kružni tok u Koševima, šleper jedva prolazi, a ova "uvijanja" ispred i iza tek ne bih da komentarišem, kao da nije dovoljno samo postojanje kružnog toka za usporavanje (čitaj: umrtvljenje) saobraćaja... Kao da neko namerno zeza narod.

1733122950727.jpeg

1733122979720.jpeg

1733123013506.jpeg

1733123045182.jpeg

1733123064592.jpeg

1733123084972.jpeg



Nije mi jasan ni taj "projektantski mozak" kad je predvideo širinu traka na priključenju magistrale na petlju Trstenik, Radnička ulica, po mojoj slobodnoj proceni, širina svake trake je 4-4,5m što je potpuno besmisleno, široko za jednu, a usko za duplu traku u jednom smeru, a imalo je prostora za bilo koju širinu, npr. 5 ili čak 6 metara, što se vidi na slici:

1733123479824.jpeg
 
Neko bi rekao da nije imalo mesta, ali mogli su da naprave dosta veći kružni tok i da ga puste na pola, ako me razumete, da saobraćaj ide jednom polovinom, npr do pruge u Koševima, dok se druga polovina gradi, znači moglo je... Projektant se vodio time da je ovo jeftinije rešenje, a i kada se pusti ceo AP, vrv će tu malo teretnog saobraćaja da prolazi, što je besmisleno, al ajde, gotovo sad...
 
Treba da se smanji zemlja u sredini kružnog toka, da se podeblja sivi prsten i onda će automobili da ga obilaze jer nije kolovoz, a kamioni lako mogu da ga nagaze kada skreću.
 
Možda se nisam dobro izrazio.
Nije KT uzan, dobar je i širok.
Uska je pristupna saobraćajnica koja se na njega uključuje iz Badnjevca.
Meni je taj KT dokaz neplanske preraspodele sredstava u Srbiji. Više su dali na pasarelu u Vrnjcima nego na ovo.
I one arhitektonske zavrzlame od petlji na Moravskom i Milošu. Šta fali tipskim petljama sa X ???!

Treba da se smanji zemlja u sredini kružnog toka, da se podeblja sivi prsten i onda će automobili da ga obilaze jer nije kolovoz, a kamioni lako mogu da ga nagaze kada skreću.
Ima po inostranstvu tih fora gde je u centru zemlja (cveće, spomenik, šta god) onda ide ograda, pa prsten urađen u kocki ili tako nekoj podlozi koja omogućava da smotaju kamioni a da ipak ne može preko njega punom brzinom.
 
Možda se nisam dobro izrazio.
Nije KT uzan, dobar je i širok.
Uska je pristupna saobraćajnica koja se na njega uključuje iz Badnjevca.
Meni je taj KT dokaz neplanske preraspodele sredstava u Srbiji. Više su dali na pasarelu u Vrnjcima nego na ovo.
I one arhitektonske zavrzlame od petlji na Moravskom i Milošu. Šta fali tipskim petljama sa X ???!


Ima po inostranstvu tih fora gde je u centru zemlja (cveće, spomenik, šta god) onda ide ograda, pa prsten urađen u kocki ili tako nekoj podlozi koja omogućava da smotaju kamioni a da ipak ne može preko njega punom brzinom.
Kao što sam već ranije pisao, kružni tok u Badnjevcu nije trebao ni da postoji, prvobitno su bile urađene kompletne pristupne saobraćajnice (ulaz i izlaz na moto-put) za denivelisanu raskrsnicu (sa nadvožnjakom, ista kao na petlji Gradac/kamenolom), pa je zbog nedovoljno sredstava (iako je sve to na kraju koštalo ko sv. Petra kajgana), političkog uticaja, veza i vezica (vlasnika Enmona) taj projekat napušten i urađen kružni tok (i to dva puta isti), i sad se vide tragovi, odn. ostaci tih radova za denivelisanu petlju. Poenta moje priče je da mi je potpuno nezamislivo da iko makar i projektuje, a kamo li da i uradi, kružni tok na brzoj saobraćajnici (moto-putu). Navešću samo nekoliko razloga: prvi, i osnovni, je taj što je kružni tok, po definiciji, usporivač saobraćaja, što znači da potpuno ukida smisao brze saobraćajnice. Drugo, kružnim tokom se devalvira nivo brze saobraćajnice, odn. moto-puta, jer se njime izjednačuje sa bočnim putevima nižeg ranga koji se tu ukrštaju (npr. traktor koji ima pravo da se kreće lokalnim putem se dovodi na moto-put na kome mu je pristup apsolutno zabranjen). Dalje, konkretno za ovu deonicu, i pored samog prečnika i širine kolovoza na ovom kružnom toku, kao i na onom u Batočini, vrlo je otežan prolazak vangabaritnih vozila velike dužine, te ovakav prolazak izaziva obaveznu intervenciju policije, gužve i nepotrebno čekanje (prvenstveno mislim na vozila koja prevoze betonske konstrukcije, zatim velike delove za mnoštvo komponentaša iz kragujevačkih industrijskih zona, kao i prevoz tramvaja iz Simensa (park Milanović, Sobovica), dužine vučnog voza oko 40 metara, itd. Činjenica da se isti nalazi na početku brda je još jedan razlog zašto nije smeo da bude tu (primorava sve učesnike, a naročito teške kamione, da usporavaju, čime dodatno utiču na povećano zagađenje većom potrošnjom goriva, kočnica... na stranu to da i policija zloupotrebljava ovu poziciju da čestim radarskim kontrolama dodatno maltretira sve vozače, jer se brzina mora, sa 100km/čas koliko je dozvoljeno na moto-putu, smanjivati na 80, 60, 50 i 40 za prolazak kroz sami kružni tok, dok bi u situaciji da ga uopšte nema, svi normalno vozili do 100km/čas), tako da je denivelisana raskrsnica bila i ostala JEDINO ISPRAVNO I PRIHVATLJIVO REŠENJE bez obzira na cenu koštanja. Sve ove razloge naručilac, projektant i izvođač su ili prevideli ili namerno ignorisali i napravili na kraju ono što je najgore moguće rešenje, što me lično navodi da sumnjam u "struku", njihove vrednosti i kvalitete, stručnost i obrazovanje, takođe i na drugim "projektima"...
 
Ima po inostranstvu tih fora gde je u centru zemlja (cveće, spomenik, šta god) onda ide ograda, pa prsten urađen u kocki ili tako nekoj podlozi koja omogućava da smotaju kamioni a da ipak ne može preko njega punom brzinom.
Ima svašta na tim površinama. Francuska je odličan primer za to, kako po broju kružnih tokova, tako i po uređenosti središnjeg dela. Na primer, možda niste znali, ali čuveni Kip Slobode, koji je Francuska "poklonila" Njujorku, ima nekih 35 umanjenih kopija u samoj Francuskoj. Neke su takođe vrlo poznate, kao ona kod mosta Grenej na Seni u Parizu, dok su neke postavljene baš u sredini kružnih tokova, te su samim tim atrakcija i doprinose turističkoj ponudi tih mesta. Pored ove u Parizu, lično sam video još jednu, na jednom kružnom toku u Kolmaru.
1733306541653.jpeg

1733306593905.jpeg


Ono što je meni bitno, i logično, na primer, je da se ti kružni tokovi najčešće postavljaju na velikim trgovima u gradovima, ili na ukrštanjima puteva iste važnosti ili većeg broja smerova (5, 6, pa čak i 12, što ima smisla, zar ne?). Ne hvalim ih, imaju i oni svakakvih gluposti po putu, ali to sad nije tema. Mislim da svako ima pravo na svoje mišljenje, te da, ako je nešto dobro, to i pohvalim, ali ako nešto ne valja svakako ću kritikovati (argumentovano, podrazumeva se).
 
Vrh