Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - teretni saobraćaj

Neko je pomenuo plave vagone
20250607_091907.jpg

20250607_092020.jpg


20250607_091901.jpg
 
Lep dan i vikend, ništa lepše za neku akciju, no Koridor uvek razočara.

Ipak jedan voz je privukao pažnju..

Srbija Kargo 193 - 910 na vozu sa Habinsima prolazi kroz Ralju.

DSC_6805.JPG

DSC_6807.JPG


A "pozadi" pravo iznenađenje. Potisak sa Vectronom 193 - 906
DSC_6810.JPG

DSC_6813.JPG


Prvi put vidim ovakvu kombinaciju.

Za to vreme poznati YT influenser skuplja materijal. :)
DSC_6809.JPG
 
Nemam informaciju o težini bruta konkretno za ovaj voz, ali uzima se potisak po potrebi.
13 Promila ima od Sopota do Ralje, posle je spuštanje do Resnika. Ralja se nalazi na 225 m nadmorske visine što je čini najvišom stanicom na pruzi Beograd - Niš.

Za potisak u Kargu se uzima "mala" lok 441 / 444, eto ovde je ispalo ovako, da kažem izuzetno, Vectron.
 
Da li se još negde koristi potisak u kod nas? Ja odrastoh na barskoj, nikad ne videh tako nešto?
 
stex_pb je napisao(la):
Da li se još negde koristi potisak u kod nas? Ja odrastoh na barskoj, nikad ne videh tako nešto?
Kliknite za proširenje...

Bilo je na Barskoj, ali samo na delu Resnik - Vreoci kada se vozio ugalj iz Indonezije za EPS, voz je imao 2000t.

441-512 (1).jpg


Kombinovani prevoz redovno koristi potisak sa lokomotivama 647. U protivnom bi morali da dele vozove zbog vučnih karakteristika lokomotiva te serije.

647 - 005
647-005 (1).jpg

647 - 004
647-004 (2).jpg


Pored gore pomenutog Raljskog i nekadašnjeg uspona na Čortanovce koji više ne postoji, sve ostalo je jako retko, mada vidim da se na alternativnom pravcu Koridora između Sombora i Novog Sada povremeno koriste potiskivalice.
 
Jelancha je napisao(la):
Bilo je na Barskoj, ali samo na delu Resnik - Vreoci kada se vozio ugalj iz Indonezije za EPS, voz je imao 2000t.

Pogledajte prilog 241696

Kombinovani prevoz redovno koristi potisak sa lokomotivama 647. U protivnom bi morali da dele vozove zbog vučnih karakteristika lokomotiva te serije.

647 - 005
Pogledajte prilog 241698
647 - 004
Pogledajte prilog 241699

Pored gore pomenutog Raljskog i nekadašnjeg uspona na Čortanovce koji više ne postoji, sve ostalo je jako retko, mada vidim da se na alternativnom pravcu Koridora između Sombora i Novog Sada povremeno koriste potiskivalice.
Kliknite za proširenje...
Pozdrav,

poslednje dve fotografije su iz Zaječara? hipodrom ispod Kraljevice? 😏😏

pozdrav,

Petar
 
Na osnovu čega se bira da li ide sinhron lokomotiva ili potiskivalica?
 
Pretpostavljam da je potisak bolji od zaprege.
Da li ima onda neko ograničenje zašto se koristi zaprega u slučajevima kada nije maksimalno naprezanje teglećih uređaja?
 
А како a како се синхронизује рад локомотива на почетку и на крају? И дали се уопште синхронизује?
А ако су две напред?
 
+381 je napisao(la):
Pretpostavljam da je potisak bolji od zaprege.
Da li ima onda neko ograničenje zašto se koristi zaprega u slučajevima kada nije maksimalno naprezanje teglećih uređaja?
Kliknite za proširenje...
Sve je u organizaciji plana korišćena predmetne lokomotive. Da li ona nastavlja kao zaprega do krajnje stanice ili se koristi samo da bi se pomoglo da se voz popenje na vrh nekog uspona.
Potisak je praktičniji, jer nema potrebe za dodatnom manevrom u stanici gde prestaje potreba za potiskivanjem. Već se potiskivalica samo otkači i spremna je da se vrati nazad bez potrebe za prebacivanje na slobodan kolosek.
Прле je napisao(la):
А како a како се синхронизује рад локомотива на почетку и на крају? И дали се уопште синхронизује?
А ако су две напред?
Kliknite za proširenje...
Potiskivalica svakako mora biti posednuta zbog tehničke nemogućnosti upravljanja radio kontrolom kao što je to slučaj u Americi ili Kanadi.
Kod nas se sinhronizacija vrši radio vezom između mašinovođa vozne lokomotive i potiskivalice mada ni to nije potrebno ali je svakako komforniji rad kada je moguća komunikacija između njih dvojice.
Potiskivanje nekog voza zahteva da mašinovođa potiskivalice mora da poznaje konfiguraciju pruge i da zna kada i gde treba da započne i gde treba da prekine guranje voza svojom lokomotivom.
U slučaju da ne postoji mogućnost radio sporazumevanja,mašinovođa mora u toku guranja(potiskivanja) i da prati parametre na instrumentima na svom pultu da bi video da li je mašinovođa vozne lokomotive izbacio vuču i da se priprema da započne kočenje. U tom momentu usled smanjivanja vuče na čeonoj lok. dolazi do povećavanja struja na vučnim motorima potiskivalice,pa je to jedan od indikatora da se voz sprema za zaustavljanje i da potiskivalica mora da prestane sa guranjem. Takođe i pad pritiska u glavnom vazdušnom vodu je nedvosmisleni indikator da voz kreće sa zaustavljanjem ili usporavanjem i mašinovođa potiskivalice to vidi na svom manometru u upravljačnici.
Sve u svemu,mašinovođa potiskivalice mora biti iskusan u tim poslovima i ne praktikuje se da se novajlije upućuju da odrađuju taj posao. Osim naravno u nekim nepredviđenim i izuzetnim situacijama.
 
mvbg1 je napisao(la):
Potisak je praktičniji, jer nema potrebe za dodatnom manevrom u stanici gde prestaje potreba za potiskivanjem. Već se potiskivalica samo otkači i spremna je da se vrati nazad bez potrebe za prebacivanje na slobodan kolosek.
Kliknite za proširenje...

I u odnosu na sinhron nema bakćenja sa kablovima i onim najgorem, prepoznavanjem sinhrona kod lokomotiva kada se spoje grrrrr 😵‍💫
 
Jelancha je napisao(la):
I u odnosu na sinhron nema bakćenja sa kablovima i onim najgorem, prepoznavanjem sinhrona kod lokomotiva kada se spoje grrrrr 😵‍💫
Kliknite za proširenje...
Takoe. Mada problem sa prepoznavanjem je u gotovo 100% slučaju kod emv/dmv zbog "scharfenberg" automatskog kvačila,dok kod povezivanja kablovima između lokomotiva taj problem je minoran.
 
spatiotecte je napisao(la):
Veoma zanimljiva tema i hvala na objasnjenjima @mvbg1
Da li je ikada postojala situacija umetnute potiskivalice medju vagonima?
Kliknite za proširenje...
Saobraćajni pravilnik kaže ovo:
-"Radne lokomotive u službi uvrštavaju se u voz kao vozne, zaprežne, međulokomotive u sastavu voza i potiskivalice".
Ali ja nisam imao prilike za ovih četvrt veka bavljenja ovim poslom kod nas da vidim ili čujem za primer da je korištena međulokomotiva u redovnom saobraćaju.
 
Video sam slučajeve da u BiH potiskivalica uopšte ne bude zakvačena već samo gura voz i na kraju uspona oduzme gas i vrati se nazad.
 
stex_pb je napisao(la):
Video sam slučajeve da u BiH potiskivalica uopšte ne bude zakvačena već samo gura voz i na kraju uspona oduzme gas i vrati se nazad.
Kliknite za proširenje...
Takoe. To se zove "nezakvačena potiskivalica" i koristi se u slučajevima kada voz treba potiskivati do nekog mesta na otvorenoj pruzi gde se nalazi prevoj. Ali to je slučaj kada se to radi na kraćoj deonici.
U Sloveniji takav vid potiskivanja se radi od Divače do TK stanice Rodik. Cca 7km.
 
Jelancha je napisao(la):
Bilo je na Barskoj, ali samo na delu Resnik - Vreoci kada se vozio ugalj iz Indonezije za EPS, voz je imao 2000t.

Pogledajte prilog 241696

Kombinovani prevoz redovno koristi potisak sa lokomotivama 647. U protivnom bi morali da dele vozove zbog vučnih karakteristika lokomotiva te serije.

647 - 005
Pogledajte prilog 241698
647 - 004
Pogledajte prilog 241699

Pored gore pomenutog Raljskog i nekadašnjeg uspona na Čortanovce koji više ne postoji, sve ostalo je jako retko, mada vidim da se na alternativnom pravcu Koridora između Sombora i Novog Sada povremeno koriste potiskivalice.
Kliknite za proširenje...
Како мислиш успон код Чортановаца који више не постоји? Ту се и даље користи потисак на тежим возовима јер је успон 13 промила од распутнице Карловачки Виногради до Бешке. Потискивање се обично врши до Инђије.
Такође, од како је у функцији нов колосек, постоји и потисак на деоници Футог - Нови Сад (некада и обратно) ранжирна тј. на делу испод подвожњака нове пруге. Ту је успон од 14 промила на дужини од 467m у кривини и испред самог заштитног сигнала распутнице Сајлово. У другом смеру је 11 промила у дужини од 355m.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh