Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - svaštara

Генерално је у целој Европи село уништено са индустријализацијом, само негде пре а негде после.
 
Uništavanje sela je tekovina savremenog sveta usled povećanog životnog standarda i sveopšteg globalnog rasta posle Drugog Svetskog rata.
U to doba svaki narod koji je osetio blagodeti civilizacije je bežao iz sela u gradove u potrazi za boljim životom.
 
Pa nije baš da su sela uništena, već debelo subvencionjsana. Do oko 1950. su u SAD npr. prosečni prihodi na selu bili 7 puta niżi nego u gradu, a onda su počeli da se smanjuju. Praktično su ratari izdržavana kategorija - bez toga, u Evropi ne bi bilo poljoprivrede, izuzev vinogradarstva (koje se takođe smanjuje) i uzgoja pojedinih sorti voća i povrća.
 
Sigurno žive od par 100 eur po hektaru koji dobiju godišnje. O brate.... A ponedeljkom idu u javne kuhinje i td. lupetajmo po volji
 
Дошљак je napisao(la):
Генерално је у целој Европи село уништено са индустријализацијом, само негде пре а негде после.
Kliknite za proširenje...
Генерално села у Европи нису уништена.

Нико не спори природан ток миграција ка већим центрима али кад се то ради вештачки, неодрживо и из идеолошких разлога онда добијамо као код нас дупло голо - уништена села и губиташку, заосталу индустрију а потом следи и демографски и економски колапс.

Те ствари се у развијеној, капиталистичкој Европи нису десиле, само код нас и нама сличнима.

Притом, СФРЈ прима дотације од САД у храни до 1962. године, претходно су аграрном реформом успели да изазову чак и несташице хране и масовну глад у неким регионима, потом је уследила рецесија и милионски одлив радно способног становништва а већ од 70их смо на сиси Светске банке.
 
У западној Европи је индустријализација наступила пре него на Балкану, плус ми смо имали слободне сељаке још после устанка, док су по неким државама на западу имања укрупњена под феудалним сталежом.
Ми сада имамо фазу укрупњавања и гашења малих газдијстава у капиталистичким условима. Фаза колективизације у комунизму је релативно брзо одбачена 90их.
 
Delija je napisao(la):
Примарно је било уништити село, као и у свакој комуњарској творевини.
Kliknite za proširenje...
Разни политички системи могу имати своје предности и мане, али оно што је настало у Југославији после реформи Кире Глигорова и преласка на "тржишни социјализам", то је систем који се одрекао многих евентуално позитивних тековина система који су заиста били блиски ономе што је комунизам по дефиницији.

Живим у генерално социјалистичкој држави са секторским капитализмом (Белорусија), која се од СФРЈ разликује по следећем:
- Обавезан минималан јавни превоз по од државе контролисаној цени до најудаљенијег села, пруге су јавно добро које се не укида, а на свакој и најспореднијој прузи морају да буду бар два пара путничких возова дневно. СФРЈ се определила за тржишну, а не социјалну категорију основне услуге превоза, што нису урадиле ни многе идеолошки дубоко капиталистичке земље.
- Док у Србији у Мељаку 25км од центра Београда људи умиру због за градско подручје баналних болести, у Белорусији (као и у Холандији), постоји могућност медицинске авијације до најудаљенијих насеља. Да не говоримо о томе да ти за температуру 39 долази патронажа на кућну адресу (патронажа и хитна помоћ обједињени).
- Као и у Холандији, држава има монопол над продајом грађевинског земљишта и конверзијом истог. Последично, урбанистички хаос, који се развијао чак и у СФРЈ, немогућ је. Још у СФРЈ су сељаци продавали њиву за плацеве, па може ли трафо станица да издржи, често нема воде лети, фекална канализација у већином непрописне септичке, или цевима у шуму или директно у реку/поток...
- Свако село има државну продавницу са обавезним основним избором производа, апотеку, амбуланту која ради пар дана у недељи, Дом културе... Најнижа јединица самоуправе није општина него "селсавјет", имаш људе којима се директно обраћаш за решавање локалних проблема.

Развукао би тему са набрајањем, али суштина јесте да је тај вид хибридног социјализма својом политиком укидања пруга и пребацивањем јавног превоза у тржишну категорију извршило у пракси етничко чишћење многих сеоских подручја.
Delija je napisao(la):
Генерално села у Европи нису уништена.
Те ствари се у развијеној, капиталистичкој Европи нису десиле, само код нас и нама сличнима.
Kliknite za proširenje...
У 20-том веку је без обзира на праведност и неправедност одређених аграрних политика дошло до огромног смањења потребе за радном снагом на селу. Ако је у 18-том веку просечно домаћинство тек 10-30% производа продавало, остало сами трошили, сада једно домаћинство може да храни по неколико десетина породица. Чак и земље које су јако улагале у регионални развој (рецимо Швајцарска), бележиле су одређени пад становника села.

Од успешних политика да се колико-толико сачува сеоско становништво, главне су:
- приградизација села, за шта је суштина политике у транспортним везама не само обавезним јавним превозом, него и безбедним бициклирањем, одређеним квалитетом путева и не прескупим горивом.
- мултифункционална пољопривреда. То је тежња да се производ у селу преради, да се у селу развије занатство, туризам, мање фабрике, транспортна предузећа...
- образовна политика. Ако у селу намерно омогућиш да многи постану дунђери, камионџије, машиновође, и слична занимања ван села где са одсуством из истог не ствараш стални боравак негде другде, ти људи се враћају у село.
- социјално-институцијални минимум у сваком селу...

Ово нису све мере, чисто као пример свеобухватности проблема.
Delija je napisao(la):
Притом, СФРЈ прима дотације од САД у храни до 1962. године, претходно су аграрном реформом успели да изазову чак и несташице хране и масовну глад у неким регионима, потом је уследила рецесија и милионски одлив радно способног становништва а већ од 70их смо на сиси Светске банке.
Kliknite za proširenje...
Баш везано за "сису светске банке", производња "Југославија за Југославију", и релативно задуживање су били далеко повољнији од ових постјугобананарепублика. Имала је Југославија неких нездравих и промашених политика, поред свега везано и за железнице. Имали су најгоре и најгоре искоришћене железнице од свих европских земаља које су званично биле социјалистичке/комунистичке. Садашња Белорусија са преко два пута мање становника него СФРЈ има више и путника и терета на железници него што је СФРЈ имала у најбољим годинама.
 
Миграције село-град код нас постају изражене још почетком 20. века а проценат сеоског становништва код нас је и даље већи него у већини европских држава.
Миграције у другој половини века су природан ток ствари услед индустријализације много више него некаква намера или завера.
Миграције село-град трају и данас, још су израженије него пре 70 година и нису последица само недостатка инфраструктуре и повезаности са градом.
Данас су разлике између села и града много мање него што је то био случај пре 70 година када већина села није имала ни елеметарне ствари као што су струја или водовод.
О асфалту и путевима да и не говоримо.
Наводио сам већ примере села по Бачкој у мојој близини која имају све оне ствари које су потребне за неки минимум нормалног живота у 21. веку али се без обзира на све то из године у годину празне.
Једно време сам размишљао о пресељењу на село али сам после много размишљања и вагања схватио да живот у граду и даље ипак има много више предности него мана.
 
Није завера него револуција и као и свака револуција нема скоро никаквих додира са природним миграцијама село-град.

Осим ако мислите да је 20к уместо 2к запослених у застави природан, рационалан процес.
 
Комунистичка индустријализација је била трапавија од капиталистичке. Отуд и чувени "гиганти" са прекобројним радницима.
 
Није она трапавија у првим фазама, док се подиже базична индустрија, него после, кад треба правити технолошки сложене производе за тржиште. Код нас је основни проблем био - као и увек - толико жељени концепт дрвене фуруне: тржиште, али да не може нико да изгуби посао. А то не може и зато је и прсло. Штета, изгубили смо силно време.
 
Zahebali nas radnici u Cikagu pre 150 godina, trazili neka prava, zamisli.

Nego postoji i bolji koncept. Uzmes roba, pa kad rob crkne, od gladi, bolesti ili zato sto si ga npr. pogodio stolicom, nabavis novog roba.

Troskovi sitni, profit raste, trziste cveta.
 
Madari polozili zadnji metar pruge za Beograd u Kiskörös.
Screenshot 2024-10-11 182222.jpg
462370697_1067166648209961_8151228610887747162_n.jpg
462615955_1067166818209944_4689024653048897115_n.jpg
462622868_1067166768209949_1200027407161920486_n.jpg
462534542_1067166874876605_4261903041798600503_n.jpg
462594309_1067166838209942_5146614867043704538_n.jpg
462672594_1067166628209963_4051493294575326702_n.jpg
462694889_1067166711543288_5002400996829703823_n.jpg
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh