Šta je novo?

Železnice - svaštara

Ишао је шинобус Суботица - Хоргош - Кањижа до пре 10-ак година.

5031.jpg

Bila i Ruskinja čak.
 
Kakva mapa ljudske gluposti...

Obratiti pažnju na primer da je danas krajnje zabito područje (Sečanj, Jaśa Tomić) imalo uslove da bude povezano sa Beogradom tako da se u njega može na posao.

A tek sa Novim Sadom... Trebalo je samo da spoje od Žablja do Zrenjanina i od Starog do Novog Bečeja, a oni uzeli i poukidali pruge, time i naselja - i sabili ljude u Novi Sad (i Beograd).
 
Један од већих проблема и у краљевини и у СФРЈ била је лоша веза исток - запад.
У Аустроугарској скоро све главне пруге грађене су правцем север - југ.
Поред политике грађења пруга са усмерењем према Будимпешти ту су и природне препреке, Дунав и Тиса.
 
Друмски мост изграђен је тек 1977. када је грађена брана.
Зашто није био друмско-железнички и мени је мистерија али одговор је увек исти - новац.
Изгледа да муке са мостовима мучимо сви.
Железнички мост на Дунаву код Богојева изграђен је 1911. или 1912. иако је пруга до Богојева дошла још 1870.
Друмски мост Бездан - Батина тек 1974. и био је, мислим, једини мост на коме се наплаћивала мостарина јер је било проблема око финансирања.
 
Poslednja izmena:
Могуће да су пруге трасиране у Аустроуграској према oрганизацији Мађарских жупанија.
 
Inače je pruga Vinkovci - Bogojevo - Sombor - Subotica - Kikinda - Temišvar bila jedan od glavnih pravaca. Njom je išao i Orient Ekspres u jednoj od svojih varijanti (kada je išao preko Bukurešta, a ne Beograda). Kasnije je u SFRJ postojao voz Bukurešt - Rijeka koji je išao ovom prugom.
 
Идеја је била да се све пруге крећу и завршавају у Будимпешти.
Све што иде према нама до изградње пруге Будимпешта - Београд било је везано за Сегедин или Бају.
Повезивање исток - запад јужније од Суботице а и генерално није био прироритет.
Правац исток - запад Бечеј - Врбас - Црвенка - Сомбор грађен је међу последњима, 1906. године, пре свега због индустрије, повезивања на остале пруге.
 
Друмски мост изграђен је тек 1977. када је грађена брана.
Зашто није био друмско-железнички и мени је мистерија али одговор је увек исти - новац.
Изгледа да муке са мостовима мучимо сви.
Железнички мост на Дунаву код Богојева изграђен је 1911. или 1912. иако је пруга до Богојева дошла још 1870.
Друмски мост Бездан - Батина тек 1974. и био је, мислим, једини мост на коме се наплаћивала мостарина јер је било проблема око финансирања.
Meni je još veća misterija zašto most Kovin-Smederevo nije građen kao drumsko-železnički. Naravno da bi bilo skuplje ali benefiti bi bili ogromni, Beograd bi već 50 godina imao istočnu železničku obilaznicu. Inače posedujem neku staru geografsku kartu Kraljevine Jugoslavije i na njoj je ucrtana pruga preko Dunava između SD i KO. Prvo sam mislio da je greška u pitanju ali posle sam našao na internetu podatak da su Austro-Ugari za vreme okupacije Srbije tu sagradili neki privremeni (možda pontonski) železnički most i da su zaista terali vozove tuda. Zna li neko da li je taj most preživeo rat i da li je možda neko vreme korišten i za vreme Kraljevine Jugoslavije?
 
Meni je još veća misterija zašto most Kovin-Smederevo nije građen kao drumsko-železnički.
Претпостављам да се рачунало на нови железнички чвор.
Да је све ишло по плану и Прокоп и железничка обилазница били би готови још осамдесетих.
Концепт новог железничког чвора усвојен је '71. или '72. а градња моста Ковин - Смедерево започета је, чини ми се, '73.
За железнички мост за време другог светског рата нисам знао али, рецимо, пре него што је трасирана пруга до Ниша једна од варијанти била је да иде Банатом и да Дунав пређе код Смедерава јер је терен много лакши.
Са друге стране, оставити главни град без железнице било би бесмислено.
 
Моја грешка, не други већ први светски рат.
Према овом тексту мост је био понтонски, за потребе кретања трупа у првом светском рату.
 
Ова наранџаста маневарка би требала да је ДХЛ 600 из Ђуре, а зелена скроз напред ваљда тзв. Швабица.
 
Vrh