dragan
Professional
PRUGA BEOGRAD-BAR NAJZNAČAJNIJI PRAVAC POSLE KORIDORA 10
RTS : http://www.rts.co.yu/jedna_vest.asp?belong=&IDNews=187774Pruga Beograd-Bar je najznačajniji pravac posle Koridora 10, izjavio je Tanjugu generalni direktor Železnica Srbije Milanko Šarančić povodom sutrašnje proslave 31. godišnjice postojanja te pruge i najavio dalja ulaganja u taj deo železničke infrastrukture.
On je istakao da je italijanska vlada veoma zainteresovana da u saradnji sa našom obezbedi sredstva za dalje ulaganje, kao i da će projekat vredan 350 miliona evra zajednički raditi institut CIP i italijanski Evrofer.
'Ukoliko Vlada Srbije obezbedi potrebne garancije, narednih godina ćemo imati investicije koje će pomoći da se otklone deonice sporih pruga i prošire tuneli, što će otvoriti nove mogućnosti za prevoz', rekao je direktor.
On je podsetio da se pruga do sada pokazala značajnom u putnom i teretnom saobraćaju kao i da je nedavno osposobljena i za prevoz kontejnera koji pristižu brodovima u Barsku luku.
Šarančih je ocenio da je pruga od značaja i za 14.000 italijanskih preduzeća koja posluju u Rumuniji, jer će se njenim korišćenjem rasteretiti saobraćajna gužva na severu Italije.
Kada je reč o Srbiji, višedecenijsko funkcionisanje pruge pokazalo se važnim u privrednom i turističkom smislu, jer povezuje Beograd, Valjevo, Požegu, Užice i Bijelo Polje, a za turiste je veoma značajan i pravac Mokra Gora sa Šarganskom osmicom, podsetio je Šarančić.
Pomoćnik crnogorskog ministra saobraćaja Srđan Vukčević rekao je Tanjugu da je održavanje, rekonstrukcija i unapređivanje uslova saobraćanja na pruzi Beograd-Bar na prvom mestu prioritetnih projekata koje će Vlada Crne Gore realizovati u narednih deset godina.
On je istakao da se pruga posmatra kao jedinstvo sa lučkim sistemom, odnosno Lukom Bar, što na ovom prostoru čini najbolju vezu prekomorskih destinacija sa čitavim regionom.
Vukčević smatra posebno značajnim što je pruga zajedno sa Lukom Bar uvrštena u Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom [EU] kao ruta od značaja za čitav region.
On je kazao da je procena Vlade Crne Gore da bi ulaganje u rekonstrukciju pruge na crnogorskoj teritoriji, da bi se ona dovela na projektovani standard, trebala da budu oko 100 miliona evra.
'U gruboj kalkulaciji, isti zahvat bi Srbiju za njen znatno duži deo pruge koštao dvostruko više, tako da bismo zajedno, sa oko 300 miliona evra, mogli da dovedemo čitavu prugu do projektovanih brzina i tehničkih standarda', smatra Vukčević.
On kaže da će u finansiranju projekta rekonstrukcije i revitalizacije pruge Crna Gora ići na kreditno zaduživanje.
'Međutim, to kreditno zaduživanje treba značajno da se olakša uvođenjem više operatora koji će plaćati naknadu za trase, tako da će to smanjiti budžetska davanja za tekuće i investiciono održavanje', objasnio je Vukčević.
Gradnja pruge Beograd-Bar pocela je 1966. godine, a završena je 27. novembra 1975. godine kada su spojene šine desetak kilometara južno od Kolašina.
Pruga je dugačka 476 kilometara i prolazi kroz tri države - Srbiju, Republiku Srpsku u BiH i Crnu Goru.
Na barskoj pruzi je izgrađeno 250 tunela, ukupno dugačkih 115 kilometara. Najduži je tunel Sozina - 6.170 metara.
Podignuto je 206 betonskih i 28 čeličnih mostova, dugačkih 15 kilometara. Most iznad Male Rijeke je najviši u Evropi, visok je 200 i dugačak 500 metara.
Tom železničkom trasom sada dnevno saobraća 12 putničkih vozova. Godine 2006. 8.100 vozova prevezlo je 750 hiljada putnika.
U poslednjih nekoliko godina 'Železnice Srbije' rekonstruisale su i modernizovale više deonica na pruzi.