Šta je novo?

Železnice Srbije........uticaj na razvoj Grada

Кад стручњаци укинуше приобалну пругу пре изградње обилазнице са мостом код Винче.
 
Neće nedostatak mosta da sprečava razvoj grada. A i ako se nešto zapali u Vračarskom tunelu, šta da se radi, dešavaju se akcidenti svuda po svetu, što bismo mi bili izuzetak. Bitno je da MUP neće biti odgovoran jer nije dao saglasnost.

Sent from my JSN-L21 using Tapatalk
 
Ali će neko sa železnice biti debelo odgovoran i moraće u zatvor na mnogaja ljeta.
 
Па и овако су њихови шефићи показали да немају кичме и још неке парне органе, што значи да су погодни за жртвеног јарца.
 
Jesu, nije sporno. Da imamo opoziciju, ona bi im stalno skretala pažnju da takve poput njih u zatvoru najviše vole, ovako...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=876883#p876883:1hqycpzv je napisao(la):
Пантограф » 02 Сеп 2021, 18:36[/url]":1hqycpzv]Ali će neko sa železnice biti debelo odgovoran i moraće u zatvor na mnogaja ljeta.

а пошто су тамо заштићенији од белих медведа и других угрожених врста, неће нико страдати ни отићи у затвор
 
Gradnja Novog Železničkog mosta:

Foto: Ranko Radojčić

376262773_277347145237734_239202865578339669_n.jpg


Testiranje opterećenja od istog autora:
357443677_234858312819951_3713215913175735600_n.jpg
 
Gradnja pruge BB nikako nije započela 1966 već mnogo ranije. Pre rata su radjeni samo planovi a ozbiljniji radovi su počeli 1952. Pedesetih godina su završene i puštene u saobraćaj deonice Beograd - Vreoci i Titograd - Bar. Nakon zastoja od par godina radovi su nastavljeni i pruga je, iz pravca Beograda, stigla do Valjeva 1968 a do Titovog Uzica 1972. Ove deonice su odmah puštane u saobraćaj. I konačno, ova veličanstvena pruga, retka u svetu, u redovan saobraćaj je puštena 1976 da bi nakon 2 godine bila elektrificirana. Za rabni saobraćaj nije mnogo rentabilna pošto se penje čak na nadmorsku visinu od 1000 metara što jako poskupljuje eksploataciju. Ali je zato njen značaj ogroman za putnički saobraćaj kako Srbije tako i Crne Gore
Ne nego se pre rata uzeo kredit i zapoceta je izgradnje kroz Metohiju gde su prvi pre-ratni predvideli pravac. Kredit u zlatu za izgradnju je iznosio 70 Mio dolara a dobijen je od Blair & Co. Relacija Kosovo polje-Pec je realizovana do 1935, dalje je trebalo da ide tunelom do Rozaje. 1936 je doslo do promene trase i odlucilo seda se razradi trasa Ripanj–Lajkovac–Valjevo–Požega–Zlatibor–Prijepolje–Ravna Rijeka–Vojnik–Nikšić–Grahovo–Kotor. O ovomu u Branislav Šuica: Beograd-Bar, eine neue Strecke der Jugoslawischen Eisenbahnen. In: Eisenbahn-Jahrbuch. Transpress VEB-Verlag für Verkehrswesen, Berlin 1976, S. 61. Varijanta iz 1936 je posluzila posleratnim planovima, odustalo se od Kotora ali u sredisnjrem delu imamo slicnu razradenu trasu kroz Limski pravac. Dobijena trasa je najkraca od svih predlozenih, ali i najvisa. To je u strucnoj javnosti dalo kritike, i bilo je kriticnih problema sa zimskom snegom. Najkriticnije zimi 2011/12 kad je posle lavinskih odrona jedan voz 3 dana bio zaglavljen. Ocito su snezna padavine zime 2011/12 tesko obnovljive, ali desilo se i za 50 godina desice se ponovo.
 
Izuzetno zanimljiva, mada prekratka, gotovo štura knjiga.

I za mene, izrazitog nepoštovaoca lika i dela N. Dobrovića, poslastica:

20230814_171457.jpg


'Lokalni železnički saobraćaj trebalo bi potpuno ukinuti i zameniti ga linijama drumskog saobraćaja'. Ovaj Velikan bez ikakvog znanja o urbanizmu - predavao je 20 godina urbanizam na Arh. fakultetu. I kažemo, syeban nam grad?

Čuvajmo mu Generalštab, zaslužio je.
 
Poslednja izmena:
Ajde sad ne praterujte. Nije se on toga setio vec je to bio globalni trend koji su sledili doslovce svi u to vreme.
 
Амерички тренд, петље, широке саобраћајнице, аутопут кроз град, укидање шинских система у корист друмског саобраћаја. И то је трајало око деценију-две, и онда код нас шамар реалности, где се данас види да се погрешило са укидањима свих шинских коридора који су постојали у Београду пре рата (трамвај на Теразијама, трамвај за Земун, трамвај у Деспота Стефана, трамвај на Врачару, стара железница за Земун, узана железница за Обреновац).
 
Eto, da smo ostali pod Staljinom-imali bismo metro i mnogo bolju železnicu, kao sve zemlje Varšavskog pakta.. Avaj, mi se ugledali na Ameriku..
 
Ajde sad ne praterujte. Nije se on toga setio vec je to bio globalni trend koji su sledili doslovce svi u to vreme.
У Европи ово конкретно није следио/радио нико. А углавном ни на источној обали САД. Али Калифорнија... 1946, у Југославији где се храна дели на тачкице. Авангарда. Визионар.
 
Poslednja izmena:
Ne znam na sta tačno misliš. Ja govorim o prevelikom akcentu i očekivanjima od drumskog saobraćaja. Ima dosta primera gradova koji su planirali autoput kroz sam centar grada. Sad mi pada na pamet Cirih gde je isti i do pola izgradjen i to delom izdignut ljudima ispre nosa a delom ni manje ni vise nego iznad reke. Takodje je pocetkom sedamdesetih na referendumu odbijen predlog za gradnju metroa i Cirihu. To je kasnije nadoknadjeno velikim investicijama u prigradsku železnicu i tramvaje ali dobro ilustruje duh vremena.

Bildschirmfoto 2023-10-23 um 09.24.18.png

n-ch12_2x-16x9-far.jpg


Hardbruecke_saniert_web.jpg
 
Ne znam na sta tačno misliš.
Сасвим је јасно да мислим на укидање локалних возова, што, сложићеш се да ако негде на свету нису урадили, нису урадили у Цириху. Дао си баш савршен контрапример, јер је Ж. ст. Цирих, са својих 350.000 путника дневно (!) кичма јавног саобраћаја на ширем подручју Цириха (које, узгред, има становника отприлике као Београд).

Овде никакве расправе о градским аутопутевима није било.

Едит: Пардон, 470.000 путника радним даном пре короне Цирих ХБФ! Надреално.
 
Poslednja izmena:
Едит: Пардон, 470.000 путника радним даном пре короне Цирих ХБФ! Надреално.

Ta brojka će vrlo verovatno biti premašena na kraju ove godine, SBB je prijavio da vozi nikad više putnika što se sigurno reflektuje i na Zürich HB.
 
Vrh