[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=876883#p876883:1hqycpzv je napisao(la):Пантограф » 02 Сеп 2021, 18:36[/url]":1hqycpzv]Ali će neko sa železnice biti debelo odgovoran i moraće u zatvor na mnogaja ljeta.
Ne nego se pre rata uzeo kredit i zapoceta je izgradnje kroz Metohiju gde su prvi pre-ratni predvideli pravac. Kredit u zlatu za izgradnju je iznosio 70 Mio dolara a dobijen je od Blair & Co. Relacija Kosovo polje-Pec je realizovana do 1935, dalje je trebalo da ide tunelom do Rozaje. 1936 je doslo do promene trase i odlucilo seda se razradi trasa Ripanj–Lajkovac–Valjevo–Požega–Zlatibor–Prijepolje–Ravna Rijeka–Vojnik–Nikšić–Grahovo–Kotor. O ovomu u Branislav Šuica: Beograd-Bar, eine neue Strecke der Jugoslawischen Eisenbahnen. In: Eisenbahn-Jahrbuch. Transpress VEB-Verlag für Verkehrswesen, Berlin 1976, S. 61. Varijanta iz 1936 je posluzila posleratnim planovima, odustalo se od Kotora ali u sredisnjrem delu imamo slicnu razradenu trasu kroz Limski pravac. Dobijena trasa je najkraca od svih predlozenih, ali i najvisa. To je u strucnoj javnosti dalo kritike, i bilo je kriticnih problema sa zimskom snegom. Najkriticnije zimi 2011/12 kad je posle lavinskih odrona jedan voz 3 dana bio zaglavljen. Ocito su snezna padavine zime 2011/12 tesko obnovljive, ali desilo se i za 50 godina desice se ponovo.Gradnja pruge BB nikako nije započela 1966 već mnogo ranije. Pre rata su radjeni samo planovi a ozbiljniji radovi su počeli 1952. Pedesetih godina su završene i puštene u saobraćaj deonice Beograd - Vreoci i Titograd - Bar. Nakon zastoja od par godina radovi su nastavljeni i pruga je, iz pravca Beograda, stigla do Valjeva 1968 a do Titovog Uzica 1972. Ove deonice su odmah puštane u saobraćaj. I konačno, ova veličanstvena pruga, retka u svetu, u redovan saobraćaj je puštena 1976 da bi nakon 2 godine bila elektrificirana. Za rabni saobraćaj nije mnogo rentabilna pošto se penje čak na nadmorsku visinu od 1000 metara što jako poskupljuje eksploataciju. Ali je zato njen značaj ogroman za putnički saobraćaj kako Srbije tako i Crne Gore
У Европи ово конкретно није следио/радио нико. А углавном ни на источној обали САД. Али Калифорнија... 1946, у Југославији где се храна дели на тачкице. Авангарда. Визионар.Ajde sad ne praterujte. Nije se on toga setio vec je to bio globalni trend koji su sledili doslovce svi u to vreme.
Сасвим је јасно да мислим на укидање локалних возова, што, сложићеш се да ако негде на свету нису урадили, нису урадили у Цириху. Дао си баш савршен контрапример, јер је Ж. ст. Цирих, са својих 350.000 путника дневно (!) кичма јавног саобраћаја на ширем подручју Цириха (које, узгред, има становника отприлике као Београд).Ne znam na sta tačno misliš.
Едит: Пардон, 470.000 путника радним даном пре короне Цирих ХБФ! Надреално.
Ok bez ljutnje . Više mislio na favorizovanje drumskog saobraćaj.Сасвим је јасно да мислим на укидање локалних возова
Šolak svuda dominira.Ta brojka će vrlo verovatno biti premašena na kraju ove godine, SBB je prijavio da vozi nikad više putnika što se sigurno reflektuje i na Zürich HB.
Noch nie zuvor haben die SBB so viele Menschen chauffiert
Die SBB schreiben erstmals seit 2019 wieder schwarze Zahlen und transportiert eine Rekordsumme an Menschen.www.watson.ch