Koliko se sećam (da sad ne tražim) u uslovima javne nabavke je navedeno da lokomotive moraju da ispunjavaju standarde za saobraćanje na prugama čitavog niza zemalja.
Što znači da ponuđač koji već ima takve lokomotive u serijskoj proizvodnji je u prednosti, jer nema troškove dodatnog ispitivanja, već samo treba da "naštanca" dodatnih 6 komada. Samim tim, može da ponudi i nižu cenu, što je u većini javnih nabavki odlučujući faktor. Tu je Siemens u velikoj prednosti.
Javna nabavka za 3 voza za 200 km/h je bila bukvalno prepisana tehnička specifikacija za Stadler KISS 200. Čak su i rokovi bili takvi da i da su recimo Kinezi hteli da naprave kopiju za manje novca (što su u mogućnosti), nisu mogli za taj vremenski rok to da urade.