Негде на другој теми се повела прича око потреби да се набави много једноделних гарнитура за локални саобраћај, и да исте иду сваких 30-60 минута. Али једноделне гарнитуре у суштини представљају супротност идеје железнице као концепције, и логично би било да то буде изузетак, а не правило. Такође и трпање прегустог реда вожње тамо где то није оправдано критички великом потражњом.
Воз без обзира да ли има 1, 2 или 10 вагона заузима потпуно исте следеће ресурсе:
- Траса/заузеће пруге
- Машиновођа
- Отправник возова и остало саобраћајно особље.
Ни у тој Чешкој, коју (са разлогом) хвалите за локални саобраћај те једноделне возове има само на бочним локалним пругама и обично само за везу са чворном станицом главне пруге где иде много дугачких попуњених возова. И њихова концепција јао густе мреже са густим редом вожње је непримењива у Србији са српским проблемима, бар наредних неколико деценија. А питање и тада, зато што политика регионалног развоја макар и са слабијим стандардима реда вожње него у Чешкој није постојала ни као целовита ни у континуитету.
У некој озбиљној државотворној и писменој стратегији неке евентуалне будућности тешко да ћемо на оним правцима који не прате мрежу аутопутева/мотопутева (смисао, правци са великом потражњом за кретањима) имати оправданост и за масовним повећањем места за укрштање, АПБ и телекомандом. Боље је вероватан сценарио у којем би такве пруге имале 4-10 пари путничких возова, и исто толико пари теретних возова укључујући и приватничке. Линија за Вршац је доказ да се иако поласци нису на сат времена, већина станица на периферији насеља, брзина није већа од аутобуса, приватна кола бржа од воза, не само да може да се попуни два вагона, него у неким ситуацијама/поласцима може да се попуни дуплирана гарнитура (4 вагона). Односно, масовнија набавка управо дводелних возова је била добра ствар, уз напомену да се од Метровагонмаша могло тражити да направи типа 7-8 једноделних и 7-8 троделних на истој модуларној бази. Таквој стратегији би одговарало да се, рецимо, извршио макар средњи ремонт целом дужином Лапово-Крагујевац-Краљево, и направио смислени ред вожње за Крагујевац. Већ пар деценијама нема ни један једини воз који би одговарао сменама бар једног средњошколца или радника у Крагујевцу. А слична је ситуација на многим другим правцима, потпуно одсуство концепције, макар и полуконцепције коју имамо на правцу ка Вршцу. Много возова иду како би ишли, па се чудите зашто се та два јадна вагона не могу попунити чак и тамо где је насељеност правца пруге умерено висока.
www.novosti.rs
