Šta je novo?

Železnice - putnički saobraćaj

Zanimljiv video nedostatku veze Beograda i Zagreba

Ono što se minimalno može uraditi je veza sa presedanjem u Šidu ili Tovarniku, ako fali vagona. Stvar prosta do gluposti, komplikovana za putnika, ali se makar vraćaš u bilo kakvu međunarodnu povezanost. Pa i povratak međunarodnog saobraćaja sa Hrvatskom nakon rata je počeo sa pograničnim šinobusima, 3 presedanja od Beograda do Zagreba. Ovde bi bilo samo jedno presedanje.
 
Одавно сам престао да верујем Гугл. Да смо нормална држава, информације би требало да добијемо преко сајта СрбијаВоза.
 
Ono što se minimalno može uraditi je veza sa presedanjem u Šidu ili Tovarniku, ako fali vagona. Stvar prosta do gluposti, komplikovana za putnika, ali se makar vraćaš u bilo kakvu međunarodnu povezanost. Pa i povratak međunarodnog saobraćaja sa Hrvatskom nakon rata je počeo sa pograničnim šinobusima, 3 presedanja od Beograda do Zagreba. Ovde bi bilo samo jedno presedanje.
Dovoljno je samo Šid-Vinkovci, nešto slično poput Subotica-Segeid. Iz Vinkovca ima voz za Vilah.
 
Одавно сам престао да верујем Гугл. Да смо нормална држава, информације би требало да добијемо преко сајта СрбијаВоза.
Naravno da bi informacije trebalo ici primarno preko SrbijaVoza ali je gugl tamo gde ima tačne informacije neuporedivo praktičniji i pristupačniji. Izmedju ostalog i zato što kombinuje i više vidova prevoza, gradski prevoz, medjugradske autobuse itd. pa su takve informacije višestruko korisnije. Da ne govorim o celom interfejsu i dostupnosti praktično u svakom browseru, dostupnosti i razumljivosti turistima. Sa ovim stvarima SrbijaVoz nece moći nikada da se takmiči.
 
Projekat elektrifikacije je u toku radi obezbedjivanja alternativnog pravca BG-NS-SU. Dakle, bio prioritet po tebi ili ne, neko ko odlucuje o prioritetima je vec odlucio, a EU je odredila neka sredstva.
Odgovor sa druge teme prenesen ovde gde je primerenije. Evropa finansira, Evropa ne finansira, sve u svemu od 2018 do 2028 celij 10 godina sigurno bez elektrifikovanih pruga za Kikindu i Vršac, sa dovoljno dizelvozova u inventarskom parku, a malo elektromotornih, bez praktične stanice Beograd Dunav, sa koje možeš da organizuješ vozove sa dizel vučom kako hoćeš.

Sa dva dizelmotorna voza možeš da organizuješ sledeći Vršac-Beograd Dunav sa sledećim redom vožnje:
Vršac: 5:00, 7:10, 9:20, 11:30, 13:40, 15:50, 18:20, 20:10
Beograd Dunav: 5:00, 7:10, 9:20, 11:30, 13:40, 15:50, 18:00, 20:30.
Ako to produžiš do Zemuna, treba ti više voznih sredstava. Ovim se pokrivaju đaci u Vršcu, predavači u školama, radnici Hemofarma i ostale industrije, a što se sada ne pokriva. Još nema rupa u redu vožnje do 4 sata.
Sta god da napises kao opravdanje, koji je smisao voza iz Zrenjanina za BG, koji krece u 2 ili 3 ujutro (zvali smo ga pecaroski voz zbog jedinih putnika), ili voza koji stize u 8 ujutro na stanicu (kome treba taj voz, kasno za radnike, kasno za djake, kasno za bolnicu,...). Ovakve improvizacije samo da se kaze kako zeleznica jos postoji nisu resenje. Zato i kazem da sve one koji su radili ovakve redove voznje ili pravilnike po kojima su radili, treba eliminisati preventivno, da ne kvare nove zeleznicare, koji bi mogli da postanu strucni.
Postoje određeni vozovi koji se u železničarskom žargonu nazivaju "Vampirci", u gluvo doba noći, vezani za vezu sa depoom/matičnom stanicom za neku kompoziciju. Stari red vožnje između Pančeva i Zrenjanina je redak primer saradnje okružne vlasti i železnica, da se srednjoškolcima u Zrenjaninu obezbedi prevoz. Čitav sistem sela tamo uopšte nije imao autobuski prevoz, i ne znam da li ga sada ima.

Krajem 2016. i početkom 2017. sam u okviru Udruženja ljubitelja železnice napravio studiju mogućnosti povezivanja malih mesta sa srednjoškolskim centrima vozovima koristeći postojeće resurse, i od svih relevantnih, odgovorilo mi je samo Ministarstvo prosvete, gde mi je čak Ministar prosvete dao osobu iz ministarstva sa kojom bih sarađivao. Ali od Ministarstva finasija, koje je najvažnije za obezbeđivanje voza deci do srednjih škola, nikakav odgovor nisam dobio. Drugi problem je bio moj ekonomski položaj, i to da je do razgovora sa Ministarstvom prosvete došlo pred samo napuštanje Srbije u martu 2017. Zatim je i Mladen Šarčević smenjen.
Dosta si napisao, ali cu na to samo odgovoriti - stabilan takt je kad imas voz na primer na svaka dva sata, a ne "iz tehnickih razloga" kao da je neko igrao tombolu.
Vezano za način formiranja reda vožnje, moram vam preneti neka znanja i shvatanja na osnovu kojih se železnički redovi vožnje formiraju:

Donapredni postulati formiranja reda vožnje
- U "socijalizmu", državna podrška putničkom prevozu maltene nije postojala. Po tome je jugoslovenski "socijalizam" odstupao čak i od većine evropskih kapitalističkih država.
- Kako se gubici putničkog saobraćaja pokrivaju iz profita teretnog saobraćaja, cilj železnice je bio minimum polazaka maksimalno dugačkih vozova sa maksimum putnika. Zato je iz Beograda ka Valjevu i Užicu u prvim godinama bilo samo 8 pari vozova, recimo, 4 brza 4 lokalna. A pruga nova, i brzina odlična.
- Sledeći razlog za malu gustinu reda vožnje je propusna moć pruga. Jugoslavija je imala jedne od najmanjih državnih investicija u železničku infrastrukturu u Evropi, računajući i kapitalističke i socijalističke države. Ali u određenim slučajevima i mala gustina naseljenosti, neuporediva sa Nemačkom, Italijom, Belgijom, Danskom, Holandijom...
- Na regionalne (u tadašnjoj klasifikaciji lokalne) vozove vrlo jak uticaj su imali sindikati železničara. To su smene 7-15 za šefove i dnevnu smenu, 7-19 i 19-7 za one koji rade po sistemu 12-24-12-48. Tako je vrlo često red vožnje bio takav da voz u neki veći železnički čvor dolazi u 6:30, 10:30, 14:30, 18:30, 22:30, a odlazi iz istog u 3:30, 7:30, 11:30, 15:30, 19:30. To što đacima i delu radnika trebaju vozovi koji dolaze 13:00-13:30 u veći centar, a iz njih u 20:00-20:30 manje-više, i trosmenski sistem u mnogim firmama 6-14, 14-22, 22-6, tek po nekad su se vršila uklapanje i dogovori da bude za radnike. Dešavalo se opet da sindikat nekog rudnika ili fabrike, koja je istovremeno veliki klijent železnice, izvrši uticaj na red vožnje.
- Vodilo se računa o komercijalnim dugolinijskim vozovima, koji su se i brendirali. Svako su bili korisni i popularni, kao što je do danas noćni voz za Bar. Recimo poslovni vozovi su imali samo jedan ili dva para polazaka dnevno, često sa vagonima samo prve klase, i bili najbrži na prugama na kojima su išli.
- Postojala je i korupcija vezana za nakaradne odluke pri formiranju reda vožnje. Ali ona je jače došla do izražaja tek od 2000-te.
- Posle raspada Jugoslavije, pojavljuje se određen koncept subvencije prevoza, zato što je privreda previše slaba da može da finansira putničke železnice. Država uvek da manje nego što železnica zatraži, ali za uzvrat oslobađa železnicu odgovornosti obaveze.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, izuzetak za Srbiju, koja je izuzetak za evropsku civilizaciju:
- Zatvorena tehničko-finansijska konstrukcija sa uspostavljanjem standarda kvaliteta, i za prugu i za vozna sredstva.
Napredni postulati formiranja reda vožnje
- Ukidaju se međustanice za ukrštavanje, propusna moć pruga se desetkuje. Samim tim i moguć broj polazaka.
- Na prugama koje su u planu rekonstrukcije za 5-10 godina se obustavlja svo tekuće održavanje. I na većini ostatka mreže su veliki problemi sa održavanjem tehničkog stanja nakon kadrovskog genocida sprovedenog od 2012.
- Rokovi za vandredne popravke (recimo klizišta, poplave), kao i planskih rekonstrukcija se razvlače u nedogled.
- Ukupan park raspoloživih voznih sredstava je dosta manji nego do reformi. Mnogo upotrebljivih starih voznih sredstava poslato pod brener. Na drugim starim sredstvima se revizija (srednji opravak) razvlači do potpunog raubovanja (412-416 produžili sa 700.000 na 1.000.000km).
- Neki standard se drži jedino na pokaznom Diznilendu Novi Beograd - Novi Sad.
- Čak su i neki bar malo smisleni redovi vožnje dovedeni do besmisla. Recimo, iz Raške ukinut voz koji je u Kraljevo stizao oko 6:30 ujutru. Zaječarski čvor je do dolaska Dahija uvek imao putnike i nešto do nekle smisleno...

Odnosno, polazna tačka nam je očajna. Ako nakon oslobođenja uradimo pola onoga što sam izučio za srednjoškolce 2016/2017, bilo bi veliki korak napred.
 
Sve je to lepo i strucno opisano u postu, nemam primedbi. No, jedan detalj zaboravljas. Ja, kao obican putnik, mozda i nepismen, ne trebam doktorat koji ce mi objasniti zasto je trenutno stanje takvo kakvo je, da li su krivi Djilas, NATO, naprednjaci, albanski lobi u Bocvani, Tito ili Franc Jozef. Ne interesuju me tehnicka opravdanja zasto nesto ne radi. Ja zelim redovan saobracaj prilagodjen mojim potrebama, a ne obrnuto. Zeleznica postoji zbog korisnika, a ne korisnici zbog zeleznice.
Mene ne interesuje zasto je propusna moc mala, zasto je ukinuto neko mesto ukrstanja. Mene interesuje da od tacke A do tacke B stignem na vreme kad meni odgovara. I ne zelim da imam komplikovan vozni red. Ako mi ne odgovara, idem autobusim, kolima, "telepromptom", necim sto funkcionise, a vi zeleznicari sedite gde ste i zalite se, placite jedni drugima, i na kraju zatvorite radnju.
 
@SunnyBoy Vi se meni obraćate kao da sam vlast, a nisam. Čak i ako bih nekom greškom bio, takav sistem kakvim bi Vi bili zadovoljni se gradi decenijama. Početna pozicija je daleko gora nego 2012. Početni ciljni standardi bi bili u stilu skromni ali standardi.

Kada je u pitanju šta sam uradio, jedan sam od retkih ko je 30.06.2018. stao na prugu da se ne ukine centar železnice ne samo u Beogradu i Srbiji, nego na Balkanu uopšte. Bilo nas je 7, a 99,99% sam siguran da vi niste bili među tih 7. Samo železničara je moralo biti makar 18007, a svih ostalih još 1.000.007 minimum. Od tih 7, jedino sam ja došao sa preko 2000 kilometara, i nije mi bilo teško.

Vezano za to da ćete preći na kola, autobus, avion, praksa politike je takva da Beloruske železnice danas imaju više putnika nego Jugoslovenske svojevremeno sa 2,5 puta više stanovnika. Sledeći njih kao osrednje u Evropi po broju putnika, Srbija bi trebala imati 80.000.000 godišnje. Između 2000 i 2012 imala je 13.000.000-18.000.000, a 2023 sa sega-mega 200km/h 7.000.000. Dakle 9% norme/normale.
 
Naprotiv, ne mislim da si vlast. Jednostavno sagledavam iz potpunog ugla. Pokusavam da vidim iz ugla obicnog putnika, kojeg nije briga da li je na nekoj stanici dezurstvo 24/7, da li postoje medju stanice, sta je stav sindikata zeljeznicara, da li zeleznica kuburi sa vucnim sredstvima, kakav tim opdrzavanja zahtevaju pruge,... Korisnika interesuje usluga. Ti si verovatno u pravu oko razloga zasto ovo ili ono trenutno nije moguce, zasto je ovako ili onako, zasto je voz iz Zrenjanina u Orlovatu cekao ukrstanje pola sata,... Ali sve to ne interesuje krajnjeg korisnika. Kao sto tebe ne interesuje problem seljaka sa traktorom, pekara sa nabavkom kvasca ili mlinara sa visom i nizom tarifom struje kad kupujes hleb. Tebe samo interesuje hleb, da bude kvalitetan i dostupan. Zamisli da ti pekar isporucuje splacinu od nepecenog testa ponedeljkom u 8 ujutro samo u Maxiju, utorkom oko 2 popodne u Lidlu, sredom to zavisi da li je paran ili neparan datum u mesecu, cetvrtkom nema zbog remonta elektromotora u pekari, petkom se umesto hleba isporucuju mekike,... I jos ima hiljadu opravdanja zasto to mora tako.
Zato se ne slazemo, ti gledas sta su problemi zeleznice. Mene to ne interesuje, mene interesuje sta zeleznica nudi.
Znam da je na forumu dosta ljudi sa zeleznice. Ja nisam dete zeleznicara, ali roditelji su mi raditi u Sinvozu, pa mi je sa te strane zeleznica bitna i nekako sam vezan za nju. Mozda moj stav vredja, ali je to surov pogled na realnost. Zeleznica se nalazi na trzistu, prodaje svoje usluge. A usluga je losa.
Poceli smo sa Dunav stanicom. Moj stav je da svi vozovi moraju da imaju jednu terminalnu stanicu, ili bar jednu zajednicku, da mora da bude sto manje presedanja, te da Dunav stanica ne moze da bude krajnja stanica za vozove iz Banata. To je izuzetno lose i uzasna ideja, po meni. Neko drugi misli da treba da bude tako.
 
Pod parolom snađi se.

666-001 maršalka.
FB_IMG_1731595208603.jpg
 
Ono što se minimalno može uraditi je veza sa presedanjem u Šidu ili Tovarniku, ako fali vagona. Stvar prosta do gluposti, komplikovana za putnika, ali se makar vraćaš u bilo kakvu međunarodnu povezanost. Pa i povratak međunarodnog saobraćaja sa Hrvatskom nakon rata je počeo sa pograničnim šinobusima, 3 presedanja od Beograda do Zagreba. Ovde bi bilo samo jedno presedanje.
Teskoce u prelazu granice Hrvatske - Srbije se baziraju na rasizmu a ne ideologijom kako je bilo za vreme hladnog rata. Kad ga bude manje menjace se i na zeleznici. Dugo je inace radeno na tome da se linije ukine, nije se to desilo samo od sebe i najmanje je pitanje tehnologije i ekonomije.
 
Rasizma???? Da to nije malo preterano, bolje je reći nepodnošljivost i to samo u ekstremnim grupama. A i ne može postojati rasizam među Južnim Slovenima, takva konstrukcija je nemoguća.

A uopšteno Železnica uopšte ne pati od takvog sukoba, Srpske železničke firme bez problema funkcionišu u Hrvatskoj, isto važi i obrnuto.
Linija je ukinuta zbog stanje infrastrukture i nedostatka voznih sredstava, a i pomalo nedostatkom volje obe uprave.
A ako ćemo iskreno slali smo Z1 u užasnom stanu i zadavali velike muke HŽPP-u, isto stanje Šid - Ruma je bilo daleko od sjajanog, sad je i onaj njivoh koridor Vinkovci - Zagreb propada, tehnološke mogućnosti su presudile.
 
Rasizma???? Da to nije malo preterano, bolje je reći nepodnošljivost i to samo u ekstremnim grupama. A i ne može postojati rasizam među Južnim Slovenima, takva konstrukcija je nemoguća.

A uopšteno Železnica uopšte ne pati od takvog sukoba, Srpske železničke firme bez problema funkcionišu u Hrvatskoj, isto važi i obrnuto.
Linija je ukinuta zbog stanje infrastrukture i nedostatka voznih sredstava, a i pomalo nedostatkom volje obe uprave.
A ako ćemo iskreno slali smo Z1 u užasnom stanu i zadavali velike muke HŽPP-u, isto stanje Šid - Ruma je bilo daleko od sjajanog, sad je i onaj njivoh koridor Vinkovci - Zagreb propada, tehnološke mogućnosti su presudile.
Bolje je reći nacizma, ali to u slučaju železnice ne praktikuju. Nadam se samo da ne hvataju putnike po nekim njihovim poternicama za ratne zločine.
 
Ništa, dajte specijalnu vojnu operaciju da ih denacifikujemo.

Bolje da ne misli ništa, ovo je tema Železnica - Putnički Saobraćaj, kultur rasizam ili šta god, nije uticao na ukidanje putničkog saobraćaja, tako da je opet promašena tema i bespotrebno provociranje.
 
Ništa, dajte specijalnu vojnu operaciju da ih denacifikujemo.

Bolje da ne misli ništa, ovo je tema Železnica - Putnički Saobraćaj, kultur rasizam ili šta god, nije uticao na ukidanje putničkog saobraćaja, tako da je opet promašena tema i bespotrebno provociranje.
Sa pravom je pomislio. Nakon svega šta rade, ni takav vid opstrukcije ne bi bio nemoguć.
 
Rasizma???? Da to nije malo preterano, bolje je reći nepodnošljivost i to samo u ekstremnim grupama. A i ne može postojati rasizam među Južnim Slovenima, takva konstrukcija je nemoguća.

A uopšteno Železnica uopšte ne pati od takvog sukoba, Srpske železničke firme bez problema funkcionišu u Hrvatskoj, isto važi i obrnuto.
Linija je ukinuta zbog stanje infrastrukture i nedostatka voznih sredstava, a i pomalo nedostatkom volje obe uprave.
A ako ćemo iskreno slali smo Z1 u užasnom stanu i zadavali velike muke HŽPP-u, isto stanje Šid - Ruma je bilo daleko od sjajanog, sad je i onaj njivoh koridor Vinkovci - Zagreb propada, tehnološke mogućnosti su presudile.
Nisam primetio da je rasizam ozbiljna tema javnog diskursa u Srbiji i Hrvatskoj, i ako ova drustva imaju jako obojena rasisticka razmisljama o jednim drugima. Ja to posmatram kao outsajder koji ovde u Nemackoj uci gimnazijalce sa tri kontinenta i sest boja. Ovdasnje drustvo je osetljivo na rasizam, prerazude postoje, ali se uce od male noge da nije izbor. Ministri imaju poreklo iz Turske, Persije, Afrike itd. Prilicno je sumorno da je Hrvatska sa svojom unutrasnjem manjkom etnicke ravnopravnosti deo EU, kada njoj fali ceo raspon Grand Canyona da bi se priblizila liberalnim drustvima. Balkan je danasnje cvoriste civilisatorskog rasizma u Evropi. Posledica je normalno povezivanje susednom Srbijom.
 
Poslednja izmena:
Ja to gledam kao autsajder sa Političkih nauka.

Hrvatski zakon o nacionalnim mannjnama se kotira iznad Srpskog, i to ne tvrde neka strana lica već Srpski autori i relevantna literatura. A u praksi i prosečan Srbin i prosečan Hrvat su daleko od rasizma.
 
Poslednja izmena:
Ja neko veče gledam na hrt-u "otvoreno"
čini mi se.
Tema je bila naoružavanje. Voditelj
kaže gostima a leopard tenkova kupujemo
"za regiju". Kako god okrenemo nema tu više sreće drugovi.
 
Просто је Хрватској путничка железничка веза са Србијом на осмом месту. Нажалост исти однос имају и са БиХ. А братства-јединства се гаде.
 
Nema to veze sa rasizmom, vec je "da komsiji crkne krava, makar je zajednicka" sa obe strane.
A sto se tice zeleznice, i Srbiji i Hrvatskoje bi trebalo da bude u interesu da BG-ZG pravac radi punom parom, Srbiji da ima jos jedan pravac na zapad i sever, a Hrvatskoj da ne prepusti sve severnom "susjedu" i bude zaobidjena.
 
Vrh