Projekat elektrifikacije je u toku radi obezbedjivanja alternativnog pravca BG-NS-SU. Dakle, bio prioritet po tebi ili ne, neko ko odlucuje o prioritetima je vec odlucio, a EU je odredila neka sredstva.
Odgovor sa druge teme prenesen ovde gde je primerenije. Evropa finansira, Evropa ne finansira, sve u svemu od 2018 do 2028 celij 10 godina sigurno bez elektrifikovanih pruga za Kikindu i Vršac, sa dovoljno dizelvozova u inventarskom parku, a malo elektromotornih, bez praktične stanice Beograd Dunav, sa koje možeš da organizuješ vozove sa dizel vučom kako hoćeš.
Sa dva dizelmotorna voza možeš da organizuješ sledeći Vršac-Beograd Dunav sa sledećim redom vožnje:
Vršac: 5:00, 7:10, 9:20, 11:30, 13:40, 15:50, 18:20, 20:10
Beograd Dunav: 5:00, 7:10, 9:20, 11:30, 13:40, 15:50, 18:00, 20:30.
Ako to produžiš do Zemuna, treba ti više voznih sredstava. Ovim se pokrivaju đaci u Vršcu, predavači u školama, radnici Hemofarma i ostale industrije, a što se sada ne pokriva. Još nema rupa u redu vožnje do 4 sata.
Sta god da napises kao opravdanje, koji je smisao voza iz Zrenjanina za BG, koji krece u 2 ili 3 ujutro (zvali smo ga pecaroski voz zbog jedinih putnika), ili voza koji stize u 8 ujutro na stanicu (kome treba taj voz, kasno za radnike, kasno za djake, kasno za bolnicu,...). Ovakve improvizacije samo da se kaze kako zeleznica jos postoji nisu resenje. Zato i kazem da sve one koji su radili ovakve redove voznje ili pravilnike po kojima su radili, treba eliminisati preventivno, da ne kvare nove zeleznicare, koji bi mogli da postanu strucni.
Postoje određeni vozovi koji se u železničarskom žargonu nazivaju "Vampirci", u gluvo doba noći, vezani za vezu sa depoom/matičnom stanicom za neku kompoziciju. Stari red vožnje između Pančeva i Zrenjanina je redak primer saradnje okružne vlasti i železnica, da se srednjoškolcima u Zrenjaninu obezbedi prevoz. Čitav sistem sela tamo uopšte nije imao autobuski prevoz, i ne znam da li ga sada ima.
Krajem 2016. i početkom 2017. sam u okviru Udruženja ljubitelja železnice napravio studiju mogućnosti povezivanja malih mesta sa srednjoškolskim centrima vozovima koristeći postojeće resurse, i od svih relevantnih, odgovorilo mi je samo Ministarstvo prosvete, gde mi je čak Ministar prosvete dao osobu iz ministarstva sa kojom bih sarađivao.
Ali od Ministarstva finasija, koje je najvažnije za obezbeđivanje voza deci do srednjih škola, nikakav odgovor nisam dobio. Drugi problem je bio moj ekonomski položaj, i to da je do razgovora sa Ministarstvom prosvete došlo pred samo napuštanje Srbije u martu 2017. Zatim je i Mladen Šarčević smenjen.
Dosta si napisao, ali cu na to samo odgovoriti - stabilan takt je kad imas voz na primer na svaka dva sata, a ne "iz tehnickih razloga" kao da je neko igrao tombolu.
Vezano za način formiranja reda vožnje, moram vam preneti neka znanja i shvatanja na osnovu kojih se železnički redovi vožnje formiraju:
Donapredni postulati formiranja reda vožnje
- U "socijalizmu", državna podrška putničkom prevozu maltene nije postojala. Po tome je jugoslovenski "socijalizam" odstupao čak i od većine evropskih kapitalističkih država.
- Kako se gubici putničkog saobraćaja pokrivaju iz profita teretnog saobraćaja, cilj železnice je bio minimum polazaka maksimalno dugačkih vozova sa maksimum putnika. Zato je iz Beograda ka Valjevu i Užicu u prvim godinama bilo samo 8 pari vozova, recimo, 4 brza 4 lokalna. A pruga nova, i brzina odlična.
- Sledeći razlog za malu gustinu reda vožnje je propusna moć pruga. Jugoslavija je imala jedne od najmanjih državnih investicija u železničku infrastrukturu u Evropi, računajući i kapitalističke i socijalističke države. Ali u određenim slučajevima i mala gustina naseljenosti, neuporediva sa Nemačkom, Italijom, Belgijom, Danskom, Holandijom...
- Na regionalne (u tadašnjoj klasifikaciji lokalne) vozove vrlo jak uticaj su imali sindikati železničara. To su smene 7-15 za šefove i dnevnu smenu, 7-19 i 19-7 za one koji rade po sistemu 12-24-12-48. Tako je vrlo često red vožnje bio takav da voz u neki veći železnički čvor dolazi u 6:30, 10:30, 14:30, 18:30, 22:30, a odlazi iz istog u 3:30, 7:30, 11:30, 15:30, 19:30. To što đacima i delu radnika trebaju vozovi koji dolaze 13:00-13:30 u veći centar, a iz njih u 20:00-20:30 manje-više, i trosmenski sistem u mnogim firmama 6-14, 14-22, 22-6, tek po nekad su se vršila uklapanje i dogovori da bude za radnike. Dešavalo se opet da sindikat nekog rudnika ili fabrike, koja je istovremeno veliki klijent železnice, izvrši uticaj na red vožnje.
- Vodilo se računa o komercijalnim dugolinijskim vozovima, koji su se i brendirali. Svako su bili korisni i popularni, kao što je do danas noćni voz za Bar. Recimo poslovni vozovi su imali samo jedan ili dva para polazaka dnevno, često sa vagonima samo prve klase, i bili najbrži na prugama na kojima su išli.
- Postojala je i korupcija vezana za nakaradne odluke pri formiranju reda vožnje. Ali ona je jače došla do izražaja tek od 2000-te.
- Posle raspada Jugoslavije, pojavljuje se određen koncept subvencije prevoza, zato što je privreda previše slaba da može da finansira putničke železnice. Država uvek da manje nego što železnica zatraži, ali za uzvrat oslobađa železnicu odgovornosti obaveze.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, izuzetak za Srbiju, koja je izuzetak za evropsku civilizaciju:
- Zatvorena tehničko-finansijska konstrukcija sa uspostavljanjem standarda kvaliteta, i za prugu i za vozna sredstva.
Napredni postulati formiranja reda vožnje
- Ukidaju se međustanice za ukrštavanje, propusna moć pruga se desetkuje. Samim tim i moguć broj polazaka.
- Na prugama koje su u planu rekonstrukcije za 5-10 godina se obustavlja svo tekuće održavanje. I na većini ostatka mreže su veliki problemi sa održavanjem tehničkog stanja nakon kadrovskog genocida sprovedenog od 2012.
- Rokovi za vandredne popravke (recimo klizišta, poplave), kao i planskih rekonstrukcija se razvlače u nedogled.
- Ukupan park raspoloživih voznih sredstava je dosta manji nego do reformi. Mnogo upotrebljivih starih voznih sredstava poslato pod brener. Na drugim starim sredstvima se revizija (srednji opravak) razvlači do potpunog raubovanja (412-416 produžili sa 700.000 na 1.000.000km).
- Neki standard se drži jedino na pokaznom Diznilendu Novi Beograd - Novi Sad.
- Čak su i neki bar malo smisleni redovi vožnje dovedeni do besmisla. Recimo, iz Raške ukinut voz koji je u Kraljevo stizao oko 6:30 ujutru. Zaječarski čvor je do dolaska Dahija uvek imao putnike i nešto do nekle smisleno...
Odnosno, polazna tačka nam je očajna. Ako nakon oslobođenja uradimo pola onoga što sam izučio za srednjoškolce 2016/2017, bilo bi veliki korak napred.