Kadrovsko upropašćavanje železnice traje dugo, a sa aktuelnom administracijom je samo višestruko ubrzano. Još početkom 2000-tih su pojedini srednjoškolci na sumnjiv način završavali tehničke fakultete u Zrenjaninu i Čačku, ili privatne fakultete, kako bi dobijali visoke pozicije koje su ranije zauzimali iskusni inženjeri sa Saobraćajnim, Elektrotehničkim, Građevinskim ili Mašinskim fakultetom. Istovremeno, sve vreme je širena priča o "višku zaposlenih". "Višak zaposlenih" je zaključak privredno nepismene kancelarijske sekte, kako Ministarstva finansija, tako i međunarodnih finasijskih institucija koje odobravaju pozajmice, kada vide podatke o niskoj produktivnosti. Niska produktivnost je posledica zastarelih tehnoloških rešenja koja zahtevaju mnogo zaposlenih, zatim, lošeg stanja i pruga i voznih sredstava i opreme, što zahteva dodatnu radnu snagu, loše poslovne politike na samoj železnici, kao i slabe privredne aktivnosti. Jedino što tada ume da radi privredno nepismena birokratska kancelarijska sekta jeste da nudi radnicima "stimulativne otpremnine" i da maksimalno smanji broj novozaposlenih železničara. Železnice su tada najviše napuštali radnici izvršne službe, dok su sve vrste šefova, direktora i zaposlenih na izmišljenim radnim mestima ostajali. Neki od radnika na tim izmišljenim radnim mestima nisu ni dolazili na posao. "Otpremnine" na papiru koji sve trpi su "pravična nagrada". U praksi, to se pre može porediti sa sirom u mišolovci ili otrovnom jabukom. Mnogo onih koji su se polakomili je ušlo u privatne poslove bez biznis plana i propalo, neki su potrošili na kola, svadbe i slično, ali je malo njih došlo do ekonomske sigurnosti.